Mladi u Nemačkoj

Omladinske potkulture dugo su bile rezervisane samo za mladiće. U okviru onih potkultura u kojima su sport ili nasilje zauzimali nešto značajnije mesto devojke su nekada mogle da igraju samo dekorativnu ulogu. Stvari su se, međutim, promenile. Sve je veći broj devojaka koje, primera radi, i same voze skejtbord, umesto da samo pljeskaju uspešnim mladićima. Čak je i među mladim ekstremnim desničarima sve više devojaka koje fizički prete strancima i drugim diskriminisanim grupama, umesto da, kao do sada, prihvate pasivnu ulogu „lepše polovine“.

Na severnom kraju mosta Oberbaumbrike, koji povezuje zapadnoberlinski kvart Krojcberg sa istočnoberlinskim kvartom Fridrihshajnom, svakoga dana vlada velika gužva. Tramvajska stanica u Varšavskoj ulici značajno je saobraćajno čvorište. Koriste je mnogi stanovnici Fridrihshajna koji žele u centar grada, kao i drugi Berlinci koji putuju putu do posla. Tu su, međutim, i brojni turisti koji posećuju oslikane ostatke Berlinskog zida (čuvena „East Side Gallery“) i „kafiće u kraju“, da bi videli kako se, kako je rekao Vili Brant, „ponovo sjedinjuje ono što i treba da bude jedno“. Pri tom turisti prelaze trg kod Revalske ulice, u blizini travajske linije M 10/13, gde se od pre izvesnog vremena odvijaju sportska „ujedinjavanja“. Skejteri i vozači BMX bicikala tu zajednički uvežbavaju trikove, a među njima odnedavno je i nekoliko devojaka. Opušteno, kao i mladići, one izvode trikove kao što su „ollie“ i „kickflip“, nose istu široku „streetstyle“ odeću, koju su kupili odmah tu iza ugla, u butiku „Big Brobot“ u Kopernikovoj ulici, baš kao i najnovije japanske stripove. Možda je zaista sad sve uniseks, možda je sve cool?

forladysonly

Na skejterskim forumima na internetu vode se diskusije da li je skejt za devojke, ili nije. Mišljenja učesnika su podeljena. Te rasprave idu na živce mnogima, pa čak i mladićima. Zbog toga je skejter sa nadimkom „bo“, dvadesetogodišnji „tip“, kako sam voli da naglasi, očas posla postavio sajt forladysonly za devojke koje skejtuju. Kaže da je u pitanju, konačno, sport, i trebalo bi svakome da bude dopušteno da se njime bavi onako kako želi, bez obzira da li je u pitanju mladić ili devojka. „Hteo sam prosto da vidim šta devojke rade. Osim toga, ni u jednom gradu još uvek nema baš mnogo devojaka koje skejtuju, tako da sad možemo na internetu da organizujemo neki „session“, ili da porazgovaramo. Kod mladića se to već odavno podrazumeva, a video sam da devojke još nemaju takvih mogućnosti.“ Pasionirani skejter „bo“ veruje da se u međuvremenu štošta ipak promenilo: „Devojke su pre šest godina prvi put učestvovale na Evropskom prvenstvu u skejtbordu ESC. Tada je na tom takmičenju održan prvi „Girls’ Jam“, na kome je učestvovalo samo devet takmičkarki. Na prošlogodišnjem prvenstvu bilo ih je, međutim, već dvadeset četiri. I na mnogim manjim takmičenjima danas se organizuju „Girls’ Jams“. Najveća zasluga za to što su skejteri počeli da prihvataju i devojke pripada ipak Evelin Bujar iz Belgije, koja je trenutno najbolja skejterka u celoj Evropi. Ona je fenomenalna, a prisutna je i u medijima, tako da čak ni najokoreliji protivnici ne mogu da kažu ništa protiv nje.“

Kao ptice

I u Nemačkoj ima uspešnih skejterki. Jedna od njih je Rodi Mincel. I ona Evelin Bujar doživljava kao uzor, mada se i na nju samu odavno ugledaju druge devojke. To se vidi i u filmu autorke Kim Koh Kao ptice , prvom koji se bavi isključivo devojkama-skejterima u Nemačkoj. Pored Rodi Mincel u njemu nastupaju i Ester Fonplon, studentkinja fotografije i skejterka, kao i Nina Braun, koja je osnovala prvu i za sada jedinu modnu liniju za skejterke, po imenu „Sumo“. Njen moto glasi „Don’t be a pussy, be a Sumo!“. Film se bavi i diskriminacijom i seksizmom, ali to nije njegova centralna tema. Dokumentarac Kim Koh ulazi dublje u problem modernog feminizma, analizirajući na duhovit i inteligentan način njegove oblike i definicije, individualne slobode i potragu za identitetom. Kao ptica bio je završni rad Kim Koh na postdiplomskim studijama na Akademiji medijske umetnosti u Kelnu. Odluku da se bavi devojkama-skejterima objašnjava ovako: „Za temu sam se zainteresovala zahvaljujući jednom članku. Dobro se uklapala u pitanja koja sam sebi postavljala još kao tinejdžer: Kako se snaći u životu? Koliko sami utičemo na sopstveni život? Gde su granice, između ostalog i u telesnom smislu? Koji su uzroci neuspeha, i koliko su oni povezani sa tradicionalnim shvatanjem polova, klišeima i problemima ličnog identiteta?“ Na festivalima su reakcije na film prilično dobre, ali kada su u pitanju televizijski urednici, Kim Koh se tokom poslednjih godinu i po dana, međutim, naslušala različtičitih negativnih komentara. Društvena aktuelnost filma Kao ptica gubi značj pred kratkovidim argumentima, kao što su: „Devojke u oblasti u kojoj inače dominiraju muškarci? Ne, hvala, takvih priča ima i previše.“ ili „Da li su njihove priče stvarno zanimljive?“. Tek je nedavno jedna televizijska kuća pokazala izvesno interesovanje za film. U pitanju je digitalni kanal koji se specijalizovao za dokumentarne filmove.

Uloga devojaka u omladinskim potkulturama u Nemačkoj još nije toliko temeljno istražena kao u anglosaksonskim zemljama. Čak je i tako značajan fenomen kao pokret „Riot Grrrls“ tokom devedesetih godina prošlog veka samo nakratko uspeo da uzdrma iskustveni horizont mladih. Devojke su, međutim, neosporno prisutne u pop-kulturi. Sociolozi i drugi istraživači koji se bave omladinom utvrdili su da devojke samo što nisu ovladale čitavom „street art“ potkulturom, i to tumače pozitivno, kao vid emancipacije. Za razliku od toga, još uvek nije sasvim jasno da li se o emancipaciji može govoriti i kada je reč o fizički agresivnim devojkama ekstremno desničarskih uverenja.

Ekstremno desničarske grupe

Decembra 2007. u svim novinama je pisalo: „Dvadesetjednogodišnja devojka ekstremno desničarskih uverenja napala je i tukla žensku osobu u Halberštatu“. Aktuelna istraživanja pokazuju da su devojke i odrasle žene koje pripadaju ekstremno desničarskoj potkulturi sve sklonije nasilju. „Procenjuje se da ovakve organizacije imaju ukupno oko 50 000 članova, i da je skoro polovina njih ženskog pola. Žene su danas odgovorne za deset posto krivičnih dela počinjenih iz neonacističkih motiva“, tvrdi sociolog Mihaela Keting. Ona ističe da problem leži u tome što neonacistkinje nastupaju na raznovrsne načine i u raznovrsnim ulogama, pa bi ih usled toga trebalo smatrati „emancipovanima“. Pojedine mlade žene ne samo da se učlanjuju u ekstremno desničarsku partiju NDP i da u njoj dolaze na značajne funkcije, nego se navodno i svesno odlučuju za zanimanja kao što je pedagog ili socijalni radnik, da bi tako mogle da vrše politički uticaj na omladinu. Neke od njih organizuju „porodične dane“ u Meklemburgu, na kojima ne prodaju samo stvari za decu, nego i svoju ideologiju. „Često se previđa da ove žene politički deluju ili izvršavaju krivična dela na sopstvenu inicijativu“, istakla je M. Keting u Rostoku, tokom jednog skupa posvećenog ovoj temi.

Bez obzira da li je u pitanju emancipacija, ili nešto drugo, i skejterke i mlade neonacistkinje razvile su sopstvene strategije za suočavanje sa polnim identitetom i za njegovu konstrukciju. U krajnjoj liniji, obe ove potkulture predstavljaju oblik protesta protiv utvrđenih društvenih odnosa. A to društvo protiv koga one protestuju ima zadatak da pronađe različite strategije kojima će podsticati razvoj jedne od tih potkultura, a suzbijati razvoj one druge.

Knjige: Gabriele Rohmann (prir.): Krasse Töchter. Mädchen in Jugendkulturen. Archiv der Jugendkulturen Berlin, 312 str., avgust 2007. ISBN: 978-3940213372. Sonja Eismann (prir.): Hot Topic. Popfeminismus heute. Ventil-Verlag, Mainz, oktobar 2007, 300 str. ISBN: 978-3931555757. Holger von Krosigk/Helge Tscharn: Absolute Beginners. Skateboard Streetstyle Book 1. 160 str., Berlin 2000. ISBN: 978-3-932170-42-3. Holger von Krosigk/Helge Tscharn: Elements of Street. Skateboard Streetstyle Book 2. 160 str., Berlin 2003. ISBN: 978-3-932170-66-9. Holger von Krosigk/Helge Tscharn: Alles über Skateboarding. History, Basics, Tricks, Material. 176 str., Berlin 2006. ISBN: 978-3-932170-93-5. (sve tri knjige o skejtbordu: Tropen Verlag, edicija "carbon copy books") Renate Feldmann: Braune Schwestern? Unrast-Verlag, 144 str., mart 2005. ISBN-13: 978-3897718098 Michaela Köttig: Lebensgeschichten rechtsextrem orientierter Mädchen und junger Frauen. 402 str., Psychosozial-Verlag, maj 2005. ISBN: 978-3898062343