Komentari

Dragan Velikić

Dragan Velikić | © Goethe-Institut e.V.

Dragan Velikić | © Goethe-Institut e.V.

EVROPSKA  LISTA

Ideja zajedništva Evropske Unije jeste jedna velika ideja, međutim, da bi ta ideja opstala i dalje se razvijala potrebno je mnogo više od zajedničkog tržišta. Potrebna je jaka ideologija. I naravno, svest da se vremenom sve menja, pa tako i prvobitne vizije. Smisao sveta je stalna promena i kretanje. Ono što je za neke generacije već ušće, za druge je tek izvor. Kraj i početak umreženi su u jedinstveni tok ne samo ljudske civilizacije, već i čitave vasione.

Ne mogu da odolim, a da u ovom trenutku ne pomenem jednu anegdotu koja mi se čini paradigmatičnom. Hvalio se neki tip kako poseduju pradedinu sekiru. Istina, priznao je momak, toj sekiri je jednom deda zamenio držalo, a tata sečivo. Ali, to je i dalje pradedina sekira.
Ma koliko na prvi pogled bila apsurdna tvrdnja o postojanju pradedine sekire u rukama tog momka, to jeste pradedina sekira. Jer, opstala je ideja i namena tog predmeta. I vera u kontinuitet. Uostalom, i crkve se računaju prema temelju. Ako postoji temelj, uvek će nova crkva nositi ime prvobitnog božjeg hrama.

Sve je u vezi, govorio je klasik srpske književnosti, Miloš Crnjanski, rođen na obodu habsburškog sveta. Ta jednostavna konstatacija danas se čini aktuelnijom nego ikada. Usled ubrzanog tehnološkog razvoja, svet postaje sve nesigurniji i nervozniji. Izmiče nam čvrsta tačka o kojoj je maštao Arhimed. A bez te čvrste tačke u kojoj se dodiruju dostignuća nauke, umetnosti i ekologije, teško je odrediti bezbedni plovni put u vremenu budućem. Čovečanstvo danas može lako da zaluta bez odgovorne i vizionarske politike. A vizionarska politika nije samo ideja, već veština i sposobnost da se ta ideja transponuje i postane stvarnost.

Najlakše je biti pesimista. Pesimizam oslobađa od odgovornosti, daje alibi svakom mogućem neuspehu. Pesimizam je mrtvo more koje ubija svaku odluku i poništava svaki smer.

Dugo je pojam Evropa bio lišen negativnih konotacija. Jer, Evropa je prostor gde je ostvaren visoki kvalitet života. To je prostor reda i mira. Evropa je jedna norma koja se ne svodi samo na udobne i tačne vozove. Tako Evropu vide siromašni rođaci sa njene periferije. Oni se godinama spremaju da uđu u tu ujedinjenu Evropu.

Svet je danas, više nego ikada pre, premrežen nitima koje funkcionišu po principu domino–efekta. Biti kompatibilan sa svetom sigurno ne znači odustati od vlastite posebnosti. Evropski identitet ne postoji sam po sebi, i ne može se svesti na program koji se usvaja pukim presnimavanjem, već je to jedan širi imenitelj nastao kroz istoriju u određenoj geografiji. Evropejstvo, dakle, nije odricanje od nacionalnog identiteta, već obogaćivanje kulturološke matrice.

Identitet je uvek legura. Jer, identitet nije jednom za svagda stvorena struktura, već proces koji kao i vasiona nema ni početak, ni kraj. Život je rast, a rast je razmena, fiziološka aktivnost tela i duha. Razmena je moguća samo sa drugim. Drugi nas pravi. I mi smo nekome drugi. Drugi je naša sudbina, neizbežnost. Bez relacije sa drugim ne bi bilo moguće konstatovati vlastite kvalitete. I kada drugog doživljavamo kao bogatstvo, i kada drugog osećamo kao ugrožavanje, drugi je neminovnost.

Evropska lista Gete Instituta okupila je toliko mnogo drugih. A rezultati ankete su pokazali u kojoj meri je baš kultura dominantna vrednost evropske civilizacije. Raduje me da Srbija zauzima drugo mesto po broju učesnika, ali ukoliko uporedimo broj učesnika u odnosu na broj stanovništva, onda je na prvom mestu. Raduje me i da iako još uvek pred vratima EU, građani Srbije nisu evroskeptici već dele zajedničke vrednosti sa evropskom porodicom naroda. Književnost na prvom mestu, zatim film, slikarstvo, sport.

Poredeći rezultate učesnika Srbije sa ukupnim rezutatima ankete Evropska lista, kultura jeste onaj moćni imenitelj. Leonardo da Vinči je neprikosnoveno broj jedan, ličnost u kojoj je ostvaren "konsenzus". Srpski građani se osećaju Evropljanima, jer većina je na to pitanje odgovorila sa "potpuno". Najradije bi živeli u Nemačkoj, iako im je najprivlačniji grad Pariz, a najznačajnija građevina Ajfelova kula. Angelu Merker smatraju najvažnijim političarem Evrope, a Getea, za razliku od Nemaca, najupečatljivijim evropskim književnikom. Novak Đoković je najveći sportista Evrope. A književnost je najznačajniji doprinos Evrope svetskoj kulturi. Ovo poslednje budi nadu da mlinovi globalizacije i trendovi potrošačkog društva još uvek nisu ugrozili značaj književnih dela evropske baštine. Uostalom, književna dela su jedine teritorije na koje se uvek možemo vratiti.

Bez obzira na meteorološke prilike koje će neminovno pratiti brod Evropa u budućnosti, verujem da se ona čvrsta tačka o kojoj je maštao Arhimed nalazi se u pojedincima, u osobama koje imaju ne samo energiju i znanje, već i harizmu da svoje vizije približe širokom auditorijumu, da pokrenu ljude dobre volje, da ih podstaknu da svi oni u sebi samima razdvoje dobro od zla, i da se za to dobro do kraja bore i izbore. A takvih je mnogo na evropskoj listi.

Ne postoje bezbedne plovidbe.