Neonska prošlost. Berlinski Muzej slova
|
Jednu berlinsku ulicu decenijama je krasila neonska reklama sa natpisom „ukrasne ribice“ i šarenim ribicama. Zavoleli su je mnogi turisti, a i sami žitelji Berlina. Prolaznici su je doživljavali kao svetleći orijentir. Radnja sa ribicama i kućnim ljubimcima koju je natpis reklamirao bankrotirala je, međutim, početkom 2009. godine, i sada je zatvorena. Svetleća reklama morala je zato da napusti fasadu zgrade kraj Frankfurtske kapije u četvrti Fridrihshajn. | |
|
|
|
|
Komunikacioni dizajner Barbara Dehant, koja živi u neposrednoj blizini, odmah je stupila u akciju. Ona je, naime, još 2005. godine, zajedno sa Anjom Šulce, stručnjakom za odnose s javnošću iz Berlinskog gradskog muzeja, osnovala udruženje pod nazivom Muzej slova. Cilj udruženja je da sačuva od propasti stare reklamne natpise i elemente starih neonskih reklama, da ih sakuplja i izlaže. Barbara Dehant i Anja Šulce su predsednice upravnog odbora udruženja Muzej slova, i pokretačka snaga projekta. S obzirom na to da nemaju budžet za kupovinu eksponata, odlučile su da sakupljaju dobrovoljne priloge, da bi natpis „ukrasne ribice“ otkupile od dosadašnjih vlasnika prodavnice. U akciju „Spasite ribice!“ njih dve ulažu veliki entuzijazam i energiju. Ugovor o kupovini reklame već je potpisan, ali će se realizovati tek kada dogovorena suma bude isplaćena u celosti. Ukrasne ribice biće prvi, i za sada jedini eksponat u zbirci Muzeja slova koji udruženje nije dobilo na poklon, tj. besplatno. Barbara Dehant i Anja Šulce stare natpise i reklame ponekad pronalaze slučajno, zahvaljujući srećnom spletu okolnosti, a ponekad zahvaljujući svom razvijenom instinktu ili brižljivim prikupljanjem informacija. Vlasnici su obično presrećni što im se pružila prilika da Muzeju ustupe svoje reklame, često velikih dimenzija, jer onda ne moraju sami da snose troškove njihovog uklanjanja. Udruženje preuzima i troškove transporta reklama, a zatim ih smešta u skladište ili u izložbeni prostor Muzeja slova. Ljubav prema tipografiji
Barbara Dehant odavno gaji ljubav prema tipografiji, i upravo je iz te ljubavi rođena i ideja o Muzeju slova.
|
|
|
|
|
|
Radeći u Gradskom muzeju, Anja Šulce stekla je dragocena iskustva, koja su dvema ženama omogućila da 2005. zajednički osnuju udruženje za „očuvanje i dokumentovanje slova i znakova, nezavisno od kulture, jezika i pisma“. Osnivanjem udruženja stvorili su se uslovi za otvaranje izložbenog prostora, koji se nalazi u blizini Špitelmarkta u četvrti Mite. Posetioci tamo mogu razgledati deo zbirke, u radno vreme ili u zakazanom terminu. Pri tom će sigurno naići na stare, istorijski zanimljive poznanike, koje su smatrali odavno izgubljenim. Tu su natpisi koji su nekad krasili prodavnice obuće, restorane, preduzeća za telekomunikaciju, zatim reklamni natpis legendarnog, nedavno zatvorenog, zapadnoberlinskog kafea Adler, kao i slova sa Doma radio-televizije Nemačke Demokratske Republike i sa bivše glavne železničke stanice u Istočnom Berlinu. Sakupjanje slova kao kulturna obaveza
Prostorije Muzeja slova samo što nisu popucale po svim šavovima. Među eksponatima ima veliki broj natpisa sa slovima višim od dva metra.
| |
|
|
|
|
Barbara Dehant i Anja Šulce čine zato sve što je u njihovoj moći da obezbede bolje uslove za budući rad. Pripremile su informacije o odabranim slovima, posetiocima iz zemlje i inostranstva, čiji broj neprekidno raste, pružaju detaljna objaveštenja o svim eksponatima i o njihovoj istoriji, priređuju i distribuiraju njusleter, intenzivno rade na odnosima s javnošću. Cilj im je da u doglednoj budućnosti napuste sadašnji izložbeni prostor, i da osnuju pravi muzej. Tako će u adekvatnim uslovima moći da izlože najveći deo zbirke. B. Dehant i A. Šulce imaju već i sasvim konkretne planove za periodične izložbe, organizovane obilaske i programe za decu. Da bi se ti planovi realizovali neophodno je, međutim, da prvo pronađu odgovarajuću zgradu, a pre svega da obezbede potrebna novčana sredstva. U tom pogledu njih dve su izuzetno optimistične. Interesovanje javnosti za njihov projekat sve je veće i veće, tako da osnivanje muzeja svakim danom deluje sve izvesnije. Ostvarivanju njihovih zamisli mogla bi da doprinese i poretreba da se društvo senzibilizuje za očuvanje vizuelnih elemenata koji su tokom 20. veka obeležavali izgled grada. Novi reklamni koncepti više se ne oslanjaju na relativno složenu i skupu izradu individualnih neonskih natpisa, već se okreću drugim mogućnostima, na primer plazma-tehnologiji. Očuvanje poznatih neonskih reklama, koje su značajne u istorijskom ili tipografskom pogledu, prerasta zato u kulturnu obavezu čitavog društva. Barbara Dehant i Anja Šulce nastaviće da rade na osnivanju muzeja, dokle god šira javnost ne prigrli i sama tu ideju. Njih dve trenutno proširuju oblast interesovanja na slova izvan Berlina, tako da Muzej slova već flertuje sa specijalnim poljskim i češkim slovima. |
Martin Conrads
živi kao slobodni pisac u Berlinu i predaje vizuelnu komunikaciju na Univerzitetu umetnosti u Berlinu.
Prevod: Jelena Kostić-Tomović
Copyright: Goethe-Institut e. V., Online-Redaktion
Jul 2009
živi kao slobodni pisac u Berlinu i predaje vizuelnu komunikaciju na Univerzitetu umetnosti u Berlinu.
Prevod: Jelena Kostić-Tomović
Copyright: Goethe-Institut e. V., Online-Redaktion
Jul 2009
