Film

Kako se ulazi u svet filma? Kakva je uloga filmskih akademija? Kako razmišljaju i rade mladi filmski stvaraoci? Student režije na Međunarodnoj školi za film u Kelnu (IFS) Jozef Lipok znao je još od malih nogu da će se jednog dana potpuno posvetiti svojoj strasti ka inscenaciji priča, tj. da će se profesionalno baviti filmom.

Tokom studija Jozef Lipok je snimio nekoliko kratkih i dokumentarnih filmova, a njegov film Aus Dunst und Nebel prikazan je na Berlinskom filmskom festivalu, u okviru manifestacije posvećene studentima nemačkih akademija za film. Njegov završni rad, film Kriegerstock, u kome glavnu ulogu igra poznati nemački glumac Mihael Degen, prikazan je na Međunarodnom filmskom festivalu u Hofu, oktobra 2009. godine.

Kako ti se javila ta strastvena želja da insceniraš različite priče?

Kada sam bio mali, u našoj kući vladala je izuzetno kreativna atmosfera, i to mi je svakako mnogo pomoglo. Mnoga deca čitaju knjige i onda požele i da odglume te priče. Ja sam u tome često odlazio i korak dalje. Dodeljivao sam roditeljima uloge, i oni su onda morali da odglume različite scene koje bih ja režirao. To je umelo da potraje i danima. Za mene je to bilo potpuno normalno, i mogao sam da ostvarim sve svoje zamisli.

Kao dete počeo sam da produciram i radio-drame. Pisao sam tekstove, snimao zvučne pozadine i efekte na kasetofonu. Veoma rano sam shvatio da gajim poseban afinitet prema filmu. Čim bih pročitao neku knigu, zamišljao sam kako bi izgledala njena ekranizacija, sa muzikom i montažom. U to vreme nisam, međutim, imao nimalo iskustva, tako da se nisam usuđivao da se stvarno posvetim filmu. Na kraju sam ipak kupio video-kameru, i zajedno s prijateljima počeo sam i da realizujem neke manje projekte.



Kako si odlučio da se upišeš na akademiju za film?

Prvo sam neko vreme radio kao asistent režije u Pozorištu „Kristijan Fridrih Hebel“ kako bih proverio da li sam zaista za taj posao. Znao sam da čovek ponekad poželi da radi nešto, a kada mu se stvarno za to pruži prilika, shvati da stvari zapravo nisu onakve kakvim ih je on zamišljao. U mom slučaju bilo je, međutim, upravo obrnuto. Bio sam potpuno oduševljen i odlučio sam da se upišem na filmsku akademiju. Uz prijavu na konkurs morao sam da priložim razrađen koncept za filmski portret. Ušao sam u sledeći krug, pa u sledeći, i tako sve dok me nisu primili na akademiju.

Uskoro ćeš diplomirati. Koliko su ti značile studije na filmskoj akademiji?

Veoma mi se dopada to što su nam dozvoljavali da isprobamo sve što želimo i što su nas podsticali da razvijemo sopstveni stil. Rad na dokumentarnom filmu U magli doneo mi je neke važne spoznaje. Oduvek su me fascinirale perionice za veš, ali nisam znao zašto. Osim toga, uvek sam se plašio da je ta tema previše specifična i da zato ne interesuje nikoga osim mene. Kada sam ideju spomenuo svom profesoru, on me je, međutim, ohrabrio da se njome detaljnije pozabavim.

Radeći na tom filmu, stekao sam jedno značajno iskustvo. Primetio sam, naime, da režiser može razviti potpuno subjektivne filmske forme. Sve se teme mogu obraditi, ali treba biti iskren prema samom sebi, čak i kada to na prvi pogled deluje neobično. Tokom poslednjih nekoliko godina načio sam da se oslobodim sputanosti, da budem hrabar i da sledim svoje ideje. Naučio sam i da težim ka središtu problema i da ne prihvatam kompromise.

Kako shvataš tu potragu za središtem problema?

Ponekad čovek primećuje da ga nešto prati, ali nije siguran da li i drugi dele takva osećanja, ili je on jedini. Ali čak i kada drugi ne dele naša osećanja, ipak je važno da ih pokažemo. Inače će nas ona večito pratiti, a niko to neće znati. Moje filmsko stvaralaštvo predstavlja pokušaj da ta osećanja i utiske pretvorim u slike. U suprotnom mi se čini da nešto skrivam od svoje okoline. Dobar je osećaj kada se to iskoristi za nešto kreativno. Verovatno je to vrednost koja se može stvoriti, nešto što ima smisla. Veoma sam zahvalan zbog toga što imam priliku da tako nešto radim, jer to nije nešto što se podrazumeva. Znam da imam kanal u koji mogu da pošaljem nešto - ideje, misli, osećanja, teme, i da će se one onda tamo ovekovečiti.

Koje te teme najviše zaokupljaju? Šta privlači tvoju pažnju i šta ostavlja utisak na tebe?

Izuzetno volim da posmatram detalje, granične pojave, ili ono što se dešava u sklopu složenijih radnji. Ljudi to često previde, ali ne i filmska kamera. Uvek su me interesovali i prelomni trenuci, raskidi s prošlošću. U našoj realnosti postoje banalne stvari, ta svakodnevica, ali i veoma dirljivi trenuci, kada zapadamo u neku vrstu ekstaze. Kako to da se svi nekako vučemo kroz život, ali uprkos tome doživljavamo i takve trenutke? Pokušavam da povežem te suprotnosti, jer to je moja tema, to je ono za čim uvek tragam.

Kako svoja zapažanja pretačeš u konkretne teme?

Uvek pišem o onome što mi se događa, bez obzira na to imam li utisak da su od odlučujućeg značaja. Zahvaljujući tome uvek imam dovoljno materijala koji mogu da obradim. Utisci, misli i ideje često se dugo akumuliraju, a onda se odjednom nekoliko stvari grupiše i poveže u jednu temu. Onda je jedna tema proizvod različitih misli i interesovanja.

Šta te fascinira kod režiserskog poziva?

Režiser drži sve konce u rukama. Njemu svi isporučuju proizvode svog rada, a on sve to spaja u jednu celinu. Najlepše u filmskom stvaralaštvu je to što niko ne može sve sam da uradi, što je neophodan doprinos svih članova tima. Najvažnije je da su svi na istoj talasnoj dužini. Ako je taj uslov ispunjen, ako svi imaju istu viziju, onda je potrebno još samo da se dogovorite o detaljima.

Da li si već planirao šta ćeš da radiš kad diplomiraš?

Tokom studija snimio sam mnogo filmova, pa mi se zato čini da imam i više materijala nego što mi je potrebno. Sada ću morati malo da promenim navike, zato što je u realnosti potrebno neuporedivo više vremena da se potpuno razradi ideja za film. Mislim da ću paralelno raditi na dva projekta. Pokušaću da obezbedim sredstva za svoj debitantski film, a istovremeno ću snimiti i jedan dokumentarac. Oni se mogu snimiti na manje komplikovan, pa čak i na minimalistički način. U svakom slučaju, nastaviću da snimam filmove, jer ne želim da prekidam s radom.