Književnost

Njih dvojica učinili su Mihaela Endea slavnim, donevši jedno ostrvo sa dva brda u dečije sobe širom sveta. Džim Dugme i njegov drugar mašinovođa Luka slave pedeseti rođendan.

„Jedno ostrvo sa dva brda i dubokim, širokim morem, sa puno tunela i šina i železničkim saobraćajem“ – neke čitaoce će ovaj citat podsetiti ne samo na dečiju knjigu Džim Dugme i mašinovođa Luka, nego i na odlaske u diskoteke tokom devedesetih, na ritmove sa plesnih podijuma i zarazno ponavljanje reči „ostrvo!“ koje je svima ulazilo u uši.

Kaver verziju Pesme o ostrvu napravio je nemački densflor sastav Dolz Junajted. Mašinovođa Luka je sa svojom pesmicom osvojio top liste.

2010. godine, Lukas i dečak po imenu Džim Dugme napuniće pedeset godina. U toj jubilarnoj godini moći će da se s ponosom osvrnu na proteklih pet decenija.

Njihove avanture su se prodale preko četiri miliona puta i spadaju među najomiljenije dečije knjige na nemačkom govornom području. Prevođene su na 33 jezika, između ostalog na korejski, hebrejski, srpskohrvatski i na Schwyzerdütsch - švajcarsku varijantu nemačkog jezika.

Uspeh na koncima

Tom uspehu doprinele su verzije pravljene za marionetsko pozorište Augsburška lutkarska kutija. Već 1961. se Džim Dugme i njegovi prijatelji mogu videti u crno-belom izdanju na ARD-u, prvom programu nemačke televizije. Krajem sedamdesetih, njihovi doživljaji su ponovo snimljeni za televiziju u boji. 1999. je emitovana prva od 52 epizode crtane serije čiji je glavni lik Džim Dugme.

Kada je Mihael Ende tražio izdavača za svoj rukopis o Džimu Dugmetu, nije ni u snu računao sa ovolikim uspehom. Desetak izdavača je odbilo da objavi njegovu knjigu, dok 9. avgusta 1960. godine izdavačka kuća Tineman iz Štutgarta nije objavila naslov Džim Dugme i mašinovođa Luka.

Iste te godine Džim Dugme dobija Nemačku nagradu za omladinsku knjigu. Dve godine kasnije, 1962, izašao je nastavak ove priče Džim Dugme i Divlja trinaestorica.

Poštom do Bezbrigije

Iz pera Mihaela Endea, koji je 1929. rođen u Garmiš-Partenkirhenu i preminuo 1995, potiču i Momo (1972) i Beskrajna priča (1979). Dok mali Momo na leđima kornjače Kasiopeje dospeva u carstvo satnih cvetova, Džim Dugme poštom stiže do ostrva Bezbrigija. Gospođa Kakokako, vlasnica prodavnice u Bezbrigiji, u jednom paketu pronašla je detence. Ostrvljani su ubrzo zavoleli Džima.

Međutim, kada je on porastao, Bezbrigija postaje pretesna za sve njene stanovnike. Stoga treba da ode Ema, lokomotiva koja može da vozi po šinama, vazduhu i vodi. Konačno, ona je stanovnik koji zauzima najviše prostora, odlučuje kralj Alfons Četvrt do Dvanaesti, koji svojim carstvom vlada pomoću zlatnog telefona. No, ako Ema mora da ode, onda će za njom krenuti i mašinovođa Luka. A priključuje im se i Džim, jer nikada ne bi dopustio da njegov drug Luka ode bez njega.

„Najbolje momče koje sam u životu sreo“

Avanture koje Džim, Luka i Ema doživljavaju u zemlji malih vulkana, kod Kineza Ping Ponga čija je glava veličine loptice za stoni tenis, kod zmaja, gospođe Malcan i lažnog džina Tur Tura, današnja deca obožavaju podjednako kao i pre 50 godina.

Razlog tome svakako nije samo to što su njegove avanture zanimljive. Mihael Ende uvek shvata ozbiljno mlade čitaoce svojih priča. „Najbolje momče koje sam u životu sreo“ (citat Luka) decu nikada ne opominje podignutim kažiprstom.

A ipak im, takoreći uzgredno, pripoveda priču koja seže daleko izvan granica Bezbrigije: priču o prijateljstvu, poštovanju i toleranciji. Ona je danas podjednako aktuelna kao i 1960. godine, i verovatno će uvek biti aktuelna. Džim Dugme, dakle, bezbrižno može da dočeka sledeći pedesetogodišnji jubilej.