Zašto ja …?

Šta ti znači to što si član Goethe-Gerile?

Aleksandra Stošić, Beograd
Miloš Perišić, Beograd
Stefan Malešević, Beograd
Goethe-Gerila Priština
Hilma Unkić, Sarajevo
Ana Risteska i Andrej Ančevski, Skoplje
Danijel Đekić, Zagreb


© Aleksandra Stošić Biti član Goethe-Gerile je, iz više razloga, jedno neprocenjivo iskustvo. Mesecima unazad, deo sam jednog tima koji je sačinjen od mladih ljudi različitih profila i interesovanja. Različitosti su, kao što to često i u prirodi biva, jedna velika prednost za ono čime smo se bavili i čime se mi, geriljerosi, još uvek bavimo. Težnja i želja da utičemo na društvo u kojem živimo, da ukažemo na probleme, na drugačije viđenje sveta oko nas, kao i da prožmemo kreativnost kroz svaki naš rad, neke su od naših glavnih vodilja. Naravno, da bi mehanizam grupe funkcionisao, potrebno je da svaki pojedinac uloži što više sebe. Na taj način svako može da istakne svoju individualnost, da iskaže svoja razmišljanja, opažanja i poglede i da zatim pronađe vezu sa drugim članovima ekipe.

Ono što je meni lično najvrednije iz cele priče jeste to da sam u Goethe- Gerili, radeći i družeći se sa geriljerosima i sa Gerila-koordinatorkama, stekla iskustva i otvorila neke nove načine razmišljanja koja mi pomažu da na jedan širi i kvalitetniji način vidim svet oko mene.
Aleksandra Stošić, Beograd


© Miloš Perišić Biti Gerilac je jedna lepa ali i složena stvar. Različiti ljudi sa različith strana nađu se na jednom mestu i na istom zadatku. Na zadatku koji je i jedinstven i raznovrstan u isto vreme.

Kad treba da objasnim šta je to i čemu služi, nije mi lako, pa obično nabrajam šta smo do sad uradili. Ali i nabrajanje onog što smo uradili nije najbolji odgovor jer ne predstavlja sve ono što Goethe-Gerila jeste. To je nešto izvan nas ali i nešto samo naše, jer svaka generacija, kao i ona prva začetnička, biće samosvojna. Goethe-Gerila je jedan veliki performans u kome se na prvi pogled ni iz čega rađa nešto, a to nešto je uvek Gerilcima novo i uzbudljivo jer izlazi iz njih samih pa je lično ali i kolektivno. Baš tako: i lično i kolektivno, jer niko se neće izgubiti u grupi, niti će se grupa rasplinuti na pojedince. Uvek, doduše, neko vodi a neko prati, ali uloge se menjaju u svakoj akciji. Na neki način Goethe-Gerila je kao ona stripovska fantastična četvorka ili liga izuzetnih džentlmena: skup karakterističnih individualaca na istom zadatku. I najzad, šta je taj zadatak? Zadatak je naša težnja da promislimo svet koji vidimo i grad u kojem živimo i život koji znamo i kad nađemo zajednički imenilac da nešto i uradimo. A šta će to biti? E, svaka generacija Goethe-Gerile daće svoj odgovor na taj izazov.
Miloš Perišić, Beograd


© Stefan Malešević Šta za mene znači biti Goethe-Gerilac?
Pošto je pitanje postavljeno u sadašnjem vremenu, moram reći da u ovom trenutku kao Gerilac na prvom mestu osećam odgovornost i obavezu. Nedelja popodne je, sedim ispred kuće svojih praroditelja i ne odmaram mozak nego pišem ovaj tekst. Kada se vratim u Beograd, imaću sigurno desetak nepročitanih mejlova od Gerilaca; bliži se kraj godine, pa je i pritisak za privođenje započetih projekata veći...

Zvuči kao da se žalim, ali sve to su za mene takođe pozitivni aspekti pripadanja Goethe-Gerili, jer formiraju ličnost, a to je korisno za buduće projekte i poslove.

Mladom čoveku je potrebno da oseti šta znači delati u ime grupe, biti deo kolektiva koji je formiran na bazi dobre volje i u kom je nivo angažovanosti proizvoljan.

Šta je značilo biti gerilac?
Značilo je puno kreativnog druženja sa inspirativnim ljudima koji i sutra mogu biti korisni saradnici. Kroz zajedničko stvaranje sklopili smo nekoliko prijateljstava koja su posebna. Kao porodica ili ekipa iz osnovne škole, tako i saborci iz Gerile imaju specijalan status.

Sa tim ljudima i uz pomoć Goethe-Instituta, realizovao sam projekte koje sam ne bih mogao ili smeo i pomogao u formiranju i ostvarivanju ideja ostalih članova. Iako naviknut na timski rad, do sada sam ili ja bio glavni (kao režiser ili frontmen benda) ili radio za nekog (kao montažer, mikroman, muzičar...), stoga mi je bilo poučno funkcionisati u grupi jednakih, navikavati se na kompromise i toleranciju. U Gerili niko ne snosi potpuno odgovornost, ali niko ni ne ubira svu slavu. Stojimo iza ili ispred zajedničkog imena i time pomeramo težište sa pojedinca (i njegove ličnosti kao autora) na same akcije i njihove posledice, kao u pravom gerilskom ratovanju.

A šta će značiti biti Gerilac, to će vreme pokazati, jer postoje planovi za nastavak saradnje u okviru generacije, a princip se već proširio na region. Also, bis bald!
Stefan Malešević, Beograd


Ovaj projekat pruža mi mogućnost da zajedno sa drugim članovima Goethe-Gerile svet makar malo promenim na bolje. Učimo jedni od drugih i razmenjujemo iskustva. Tako sam upoznao različite interesantne ljude i kulture, s kojima se sada zajednički zalažem za jednu važnu stvar.
Goethe-Gerila Priština


© Hilma Unkić Biti Gerilac znači pripadati. Znači biti okružen mladim ljudima sa kojima imaš zajednički cilj. Učestvovati u jednom ovakvom projektu traži da naučiš misliti drugačije i da posegneš u one sfere svoje kreativnosti koje nisi prije ni spoznao. Biti Gerilac znači smijeh. Ponekad znači i osjećaj da činiš veliku stvar, pomalo revolucionarnu. Daje ti osjećaj da ideš dalje, da ne stojiš, čekajući na promjene, nego da sam mijenjaš. Na ovaj način počinješ opažati detalje i boriš se za detalje, spoznaš da mali projekti postanu velika stvar.

Biti Gerilac znači nervirati se jer ne možeš shvatiti kako drugi ne shvataju da je baš tvoja ideja najbolja. Ali biti Gerilac znači slušati druge i uvidjeti kako da napravimo najbolju ideju za sve nas. Načiniti klupko satkano od pet individualnosti koje se dalje kotrlja kroz grad, pri tome upijajući još hiljade drugih. Biti Gerilac znači biti ponosan na samog sebe jer znaš da si uradio bitnu stvar. Boriti se protiv stagnacije i biti vizionar!
Hilma Unkić, Sarajevo


© Andrej Ančvski Čast mi je što pripadam prvoj generaciji Goethe-Gerile u Skoplju. To je, međutim, istovremeno i veliki izazov, zato što je naš zadatak i da utabamo put za buduće generacije gerilaca u našem gradu. Veoma smo srećni što smo deo ovog projekta. On nam pruža jedinstvenu priliku da s istomišljenicima razmenjujemo ideje i iskustva, ali i mogućnost da doprinesemo kulturnom razvitku zajednice u kojoj živimo.

© Ana Risteska Ideja o Goethe-Gerili u savršenom je skladu s duhom vremena. Ta ideja ne samo da nas ohrabruje da se razvijamo kao ličnosti, nego nam i pruža konkretne mogućnosti za to. Aktivnosti u okviru Goethe-Gerile pomažu nam da se razvijemo kao umetnici, ali i da društvene aspekte sagledamo iz novih, kreativnih uglova.
Ana Risteska i Andrej Ančevski, Skoplje


© Danijel Đekić Odlučiti se prijaviti za Goethe-Guerillu bio je pun pogodak – ne samo zbog činjenice jer sam odabran, nego jer mi se pružila mogućnost kakva se u današnje vrijeme na našim prostorima rijetko može dobiti. Goethe-Institut je ovim projektom pokazao da želi ulagati u mlade naraštaje i time im iskazao svoje povjerenje. Povjerenje kojega nedostaje u našem današnjem svijetu, ali i povjerenje da je u posvemašnjoj globalizaciji i otupljivanju moguće ostaviti utjecaj na ljude. Upravo ta mogućnost da mogu uzeti stvari u svoje ruke i tako možda pokrenuti nešto je ono što me od prvoga trenutka privuklo Guerilli. Svojim akcijama želimo ukazati na određene probleme i ako uspijemo osvijestiti samo nekolicinu iz naše okoline već smo uspješni. Iako su mnogi od nas već i ranije imali ideje za neke projekte, većina nas je posustala na, u kapitalističkome svijetu najvažnijoj stavci, naime na budžetu. Goethe-Institut nam je osigurao za naše okvire poveliku svotu novca s kojim smo mogli krenuti u realizaciju jednoga većeg projekta. Tek tada smo mogli uvidjeti što znači raditi na projektu i koliko zapravo volje i vremena zahtijeva. Kroz praksu smo tako naučili mnoge korake kulturnoga menadžmenta pri čemu nam je izrazito pomogla i naša koordinatorica. Povrh svega ovim radom nam je omogućeno i da steknemo nova poznanstva od kojih su se neka pretvorila i u prijateljstva. Divno je upoznati se sa ljudima iz regije koji slično razmišljaju i rade s isitm ciljevima, a da pritom ne osjećaju nikakvu međusobnu netrpeljivost. Nadam se da će projekt Goethe-Guerille opstati i da ću moći nastaviti sudjelovati i time razvijati društvo ali i sebe samoga.
Danijel Đekić, Zagreb

Goethe-Guerilla

Fotostream

Goethe-Guerilla

Aktuelle Infos zu unseren Aktionen

Weblog: Goethe-Guerilla

The Goethe-Institut Belgrad will be 40 - and it is getting younger: Who is the Goethe-Guerilla and what is it doing?