Kultura dobrodošlice Bibliotečka ponuda za izbeglice i tražioce azila

Znanje i susret
Znanje i susret | fotografija: © Robert Kneschke - Fotolia.com

Kada konačno stignu u neku novu zemlju, u neku novu kulturu i jezik, to za sve izbeglice predstavlja izazov. Da bi im olakšale vreme nakon dolaska u novu sredinu, biblioteke u Nemačkoj se angažuju na najrazličitije načine, doprinoseći formiranju kulture dobrodošlice.

„Dolazak u Lajpcig“, „Neko putuje“, „Kako se ne osećati kao stranac“, „Dijalog na nemačkom“, „Srdačan doček“ – u mnogim saveznim pokrajinama sve je veći broj javnih biblioteka koje, putem specijalizovane ponude, žele da izbeglicama i tražiocima azila olakšaju prilagođavanje životu u Nemačkoj. Biblioteke na tim projektima uglavnom sarađuju sa građanskim inicijativama. Udeo biblioteka se pretežno sastoji u medijskom znanju i iskustvu, a susret i kontakt sa domaćim stanovništvom znatno olakšavaju i upoznavanje sa novim okruženjem.

Znanje i komunikacija

Što se medijske ponude tiče, biblioteke mogu da se oslone na onaj deo svog fonda koji je tokom proteklih decenija formiran specijalno za (ekonomske) migrante i migrantkinje. Mnoge biblioteke su preko projekata i putem donacija uspele da osveže te višejezične medijske fondove, koji sada stoje na raspolaganju izbeglicama i azilantima. Biblioteke ujedno nastoje da u smeštajnim objektima uspostave neposredan kontakt sa korisnicima: Na primer, preko medijskih kutija Gradske biblioteke u Bremenu ili preko Kutija za unapređivanje znanja jezika za čiji je sadržaj zadužena Gradska biblioteka u Erlangenu. U Gradskoj biblioteci u Duizburgu ili u „Aziloteci“ u gornjebavarskom mestu Grasau, zaposleni prilikom specijalnih obilazaka biblioteke upoznaju korisnike sa višejezičnom medijskom ponudom. U bibliotekama, važan deo ponude za dobrodošlicu čine i mediji za decu i omladinu. U okviru ponude koja je namenjena uspostavljanju komunikacije, ova ciljna grupa se nalazi na prvom mestu: Kelnske biblioteke nude programe u okviru kojih deca izbeglice dobijaju kumove ili mentore koji sa njima rade izvan škole. U drugim mestima, gradske biblioteke u okviru inicijative dobrodošlice organizuju mentore za porodice, a gradska biblioteka u Lajpcigu pod nazivom „Dolazak u Lajpcig“ organizuje edukaciju za „kumove“ koji rade sa izbeglicama i tražiocima azila.

Kreativni projekat „Neko putuje“ Gradske biblioteke u Magdeburgu za decu izbeglice predstavljao je priliku da pričaju svoje priče i da predstavljaju svoju domovinu. Omladinska radionica „Kako se ne osećati kao stranac“ u organizaciji Međunarodne omladinske biblioteke u Minhenu, koja je namenjena mladim Nemcima i izbeglicama ili tražiocima azila, bila je prilika za kreativnu komunikaciju.

Biblioteka kao mesto

S obzirom na uslove života izbeglica i tražilaca azila u nužnom smeštaju, bez tehničke opreme i bežičnog interneta, biblioteka kao mesto dobija poseban značaj: Korišćenje javnih biblioteka krajnje je jednostavno, pri čemu one nastoje da još više snize prag birokratskih barijera. Članske karte se dobijaju besplatno, nije obavezno pokazivanje ličnih dokumenata, a na raspolaganju su prostorije, pristup internetu i raznovrsna medijska ponuda. Građani Hamburga daju dobrovoljne novčane priloge kojima se finansiraju besplatne korisničke kartice kako bi izbeglicama i tražiocima azila omogućili korišćenje bibliotečkih onlajn usluga kao i pozajmicu ograničenog broja fizičkih medija. Za učenje nemačkog se nude kompjuterski terminali i kursevi jezika. Na raspolaganju su i rečnici iz bibliotečkih fondova, čime su ispunjeni ključni preduslovi za koriščenje prostorija biblioteke s ciljem individualnog i zajedničkog učenja. Kursevi i inicijative kao što je „Dijalog na nemačkom“ hamburške Mreže javnih biblioteka naišli su na pozitivne reakcije. Tamo mogu u prijatnoj atmosferi da razmenjuju iskustva i uspostavljaju kontakte.

Volonteri, finansijska podrška i kooperacija

Bibliotečka ponuda zavisi od donacija, sponzora i javnih izvora finansiranja, a za sve akcije neophodni su volonteri. Biblioteke stoga tesno sarađuju sa humanitarnim organizacijama poput Fondacije Konrad Tepfer ili sa nemačkim Crvenim krstom. Takođe, angažuju volontere od kojih su mnogi migrantskog porekla. Javne biblioteke im kontinuirano omogućuju stručno usavršavanje i podršku.

Prvi korak ka kulturi dobrodošlice

Izbeglice i tražioci azila često predstavljaju veoma heterogene grupe. Oni potiču iz raznih zemalja sa različitim jezicima i kulturnim pozadinama. Stoga biblioteke u početku mogu da im pruže samo uopštenu ponudu. Doprinos biblioteka kulturi dobrodošlice sastoji se, dakle, najpre od olakšanog pristupa informacijama i znanju, kao i ponudama za međusobne susrete. Tek ukoliko se na taj način pobudi opšte interesovanje, biblioteke mogu preciznije da reaguju na specifične potrebe pojedinačnih korisnika.