Bauhaus kao deo Svetske kulturne baštine Laboratorija Moderne

Zgrada Bauhausa u Desauu | Walter Gropius | 1925–1926.
Zgrada Bauhausa u Desauu | Walter Gropius | 1925–1926. | Foto (detalj): Tadashi Okochi © Pen Magazine | 2010 | Fondacija „Bauhaus” u Desauu

Verovatno nijedna druga umetnička škola 20. veka nije stekla toliku svetsku slavu u toliko oblasti – u likovnoj umetnosti, arhitekturi i dizajnu –kao Bauhaus, koji je osnovao Walter Gropijus 1919. godine. Šest godina kasnije, 1925, Bauhaus se iz Vajmara preselio u Desau, gde je imao vlastitu zgradu sa radionicama, sobe za smeštaj studenata i kuće za predavače, koji su nosili zvanje majstora. Zgrada Bauhausa i kuće za majstore u Desauu danas su na listi svetske kulturne baštine.

Dvadesetih godina prošlog veka nemački grad Desau rukovodio se novim kredom: čovek i tehnika, spoj industrije i nauke i modernizacija grada. Upravo je taj kredo političare, poput liberalnog gradonačelnika Fritza Hessa, i podstakao da oberučke prihvate umetničku akademiju Bauhaus, koja je prethodno proterana iz Vajmara. Preliminarne razgovore o preseljenju sa direktorom Bauhausa Walterom Gropijusom i sa Majstorskim savetom škole Grad Desau otpočeo je 1924. godine. Nastava u novom sedištu počela je već naredne godine, a u decembru 1926. svečano je otvorena i nova zgrada škole, u prisustvu preko 1 000 gostiju.

SMELOST I TRANSPARENTNOST

Sredstva za novo sedište Bauhausa obezbedio je Grad Desau, nekadašnja prestonica Anhaltskog vojvodsva. On je stavio na raspolaganje slobodnu parcelu u severozapadnom delu grada, nedaleko od železničke stanice, a finansirao je i izgradnju zgrade i kuća za smeštaj majstora. Sedište akademije projektovao je biro Waltera Gropijusa, a izradom projekta rukovodili su arhitekte Carl Fieger i Ernst Neufert.

Zgrada Bauhausa u Desauu | Walter Gropijus | 1925–1926. Zgrada Bauhausa u Desauu | Walter Gropijus | 1925–1926. | Foto: Tadashi Okochi © Pen Magazine | 2010. | Fondacija „Bauhaus” u Desauu Gropijus je tako konačno dobio šansu da izgradi školsko zdanje prema vlastitim predstavama. Zgrada Bauhausa u Desauu odlikuje se smelošću i transparentnošću velike tehničke elegancije, baš kao i Gropijusov arhitektonski prvenac, sedište firme Fagus u gradiću Alfeld na jugu Donje Saksonije. Fagusova zgrada, koju je Gropijus projektovao zajedno sa Adolfom Meyerom, i sedište Bauhausa u Desauu prepoznatljivi su po tzv. zid-zavesi, staklenoj fasadi čiji su elementi okačeni o noseću konstrukciju i vise ispred nje. Kompleks se odlikuje geometrijskom jasnoćom i mirnim prelazima između horizontalnih i vertikalnih veza, malterisanih površina, prozorskih nizova, rupičaste fasade i velikih staklenih zidova.


Zgrada Bauhausa u Desauu | Walter Gropijus | 1925–1926. Zgrada Bauhausa u Desauu | Walter Gropijus | 1925–1926. | Foto: Tadashi Okochi © Pen Magazine | 2010. | Fondacija „Bauhaus” u Desauu Zanimljivo je da ne postoji glavni, centralni izgled zgrade. Da bismo stekli potpun uvid u izgled Bauhausovog zdanja, moramo ga obići i spolja i iznutra. Osobito upečatljiv utisak pritom ostavlja zastakljeno trospratno krilo s radionicama. Ono je dvospratnim mostom, u kome su prostorije za administraciju i upravu, povezano sa drugim velikim traktom, gde su smeštena odeljenja za primenjenu umetnost i zanatstvo. Jednospratni trakt s menzom, aulom i pozorištem kao da posreduje između krila s radionicama i petospratne zgrade s ateljeima, takozvne Prellerove kuće. Ona je dobila ime po nemačkom slikaru Friedrichu Prelleru, a prepoznatljiva je po upadljivim isturenim balkonima. U njoj se prvobitno nalazilo 28 stanova za studente i mlade majstore. Unutrašnjost zgrade opremile su same Bauhausove radionice.

UMETNOST I INDUSTRIJA

Pojedinim svršenim pitomcima iz Vajmara u Desauu je pripala uloga rukovodilaca radionice, u svojstvu „mladih majstora”. Tako je, primera radi, Herbert Bayer rukovodio Radionicom za štampu i reklamu, a Marcel Breuer Stolarskom radionicom. Pored ove dve, tu su bile i Radionica za obradu metala i Tkačka radionica, Radionica za zidno stlikarstvo, Skulptorska radionica i Pozorište.
 
Bauhaus je u Desauu imao nešto drugačiji program nego u Vajmaru. Nauka i industrija sada su igrale značajniju ulogu, a škola se trudila i da serijski proizvodi novokoncipirane proizvode.


Kuća za majstore Georga Muchea i Oskara Schlemmera | Desau | Walter Gropijus | 1925–1926. Kuća za majstore Georga Muchea i Oskara Schlemmera | Desau | Walter Gropijus | 1925–1926. | Foto: Yvonne Tenschert | 2011. | Fondacija „Bauhaus” u Desauu Politički prevrat koji je nastupio dolaskom nacista na vlast u Saksoniji i Anhaltu naglo je prekinuo rad Bauhausa u Desauu. Arhitekta Alexander von Senger, poznat kao pristalica nacizma, već je 1931. Bauhaus proglasio „prethodnicom Moskve”, zahtevajući da se škola zatvori, a njeno sedište sruši. Tako je 1932. usledila nova selidba, ovog puta u Berlin, a 1933. godine, kad su nacisti osvojili vlast u čitavoj Nemačkoj, i zatvaranje škole, nakon jedne akcije kojom je rukovodio Gestapo.

BAUHAUS ŽIVI

Zdanje Bauhausa u Desauu nacisti, srećom, nisu srušili, ali je zato teško oštećeno u bombardovanjima tokom Drugog svetskog rata. Prve planove za rekonstrukciju zgrade izradio je šezdesetih godina prošlog veka profesor arhitekture Friedrich Konrad Püschel, i sam nekadašnji pitomac Bauhausa. Planovi tada nisu realizovani, ali je 1974. zgrada proglašena spomenikom od nacionalnog i međunarodnog značaja i uvrštena na listu spomenika kulture u Nemačkoj Demokratskoj Republici. Dve godine kasnije usledila je i temeljna rekonstrukcija.
 
Proces oživljavanja same ideje Bauhausa otpočeo je pokretanjem odgovarajućeg naučnog i kulturnog centra, a nastavila ga je Fondacija „Bauhaus”, koja je osnovana 1994. godine. 1996. zdanje Bauhausa u Desauu, kuće za majstore i zgrade Bauhausa u Vajmaru uvrštene su na UNESCO-vu listu svetske kulturne baštine.
 
Fondacija „Bauhaus” bavi se kulturnim i naučnim radom, istraživanjem, prikupljanjem i prezentovanjem Bauhausovog nasleđa i dijalogom između arhitekture, dizajna i umetnosti u 21. veku. Desau svake godine obiđe preko 100 000 posetilaca iz čitavog sveta.