Brzi pristup:

Idi direktno do sadržaja (Alt 1)Idi direktno do sekundarne navigacije (Alt 3)Idi direktno do glavne navigacije (Alt 2)

Pozdravna reč
GoetheFEST 2021

 
Dragi ljubitelji filma,
 
Ko god je proteklih godina zajedno sa nama doživeo otvaranje GoetheFEST-a u Srbiji, bogatiji je za jedan filmski doživljaj i poznata mu je energija u svom najčistijem obliku koja nastaje kada nekoliko stotina ljudi deli trenutak ispunjen emocijama i kada se ti ljudi smeju ili saosećaju. Osam nemačkih igranih filmova u okviru našeg festivala iz godine u godinu, u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, pokazaće šta je autentična fikcija i pravi bioskopski doživljaj. Stoga se izuzetno radujemo što ove godine u bioskopima ponovo možemo da vam predstavimo „trenutke uživo“, pošto je GoetheFEST protekle godine, usled pandemije, mogao da se odvija isključivo onlajn. To nam je donelo i jedno novo saznanje: skrining platforma je omogućila većem broju ljudi da prati ovaj festival. Bilo nam je drago zbog toga, tako da je ovogodišnji GoetheFEST po prvi put hibridnog karaktera, što nam omogućuje da spojimo ono najbolje što oba sveta imaju da ponude.
 
Ove godine GoetheFEST, festival nemačkog filma, proslavlja svoj jubilej – 10. izdanje. Stoga dozvolite kratku retrospektivu: od 2012. godine je prikazano oko stotinu igranih filmova iz Nemačke, i to ne klasika, već filmova iz najnovije produkcije za tu godinu. Temelj selekcije ovog festivala su programi Berlinalea, a mnogi filmovi su nominovani i za Veliku nemačku filmsku nagradu. U sva tri grada u kojima se odigrava festival u Srbiji imali smo neretko rasprodate projekcije, a pažljive procene nam govore da im je prisustvovalo više od 25.000 gledalaca. Ovo je pravi trenutak da svim posetiocima najpre srdačno zahvalim za njihovo kontinuirano interesovanje za naš program. Svima onima koji su možda po prvi put prisutni želimo podjednako srdačnu dobrodošlicu. Dozvolite mi da na ovom mestu pomenem i to da je gotovo od samog početka, pa sve do danas, iz godine u godinu selektorka programa zapravo moja koleginica Sunčica Šido, izvanredna poznavateljka filma i koordinatorka programa kulture u Goethe-Institutu, kojoj takođe želim srdačno da zahvalim za njen angažman.
 
A sada možemo ponovo da počnemo! GoetheFEST vas poziva da pratite interesantan program ovogodišnjeg festivala koji vam ovde ukratko predstavljamo. Hibridnom formom festivala se nipošto ne želi protivrečiti filmskoj umetnosti u bioskopu. Naprotiv, ona predstavlja dodatnu mogućnost prikazivanja ovih izuzetnih igranih filmova, koji bi mimo festivala mogli retko ili ne bi mogli nikako da se vide i u ostalim srpskim gradovima i selima.
 
Voleo bih da vam naš jubilarni program donese mnoge emotivne, napete i neočekivane filmske momente.
 
Vaš
Frank Bauman
Direktor Goethe-Instituta


Draga naša publiko,
U eri pandemije koja, evo, po drugi put obeležava i naš festival, sloganom smo postavili pitanje: morati ili smeti, jer je ono u pozadini mnogih odluka koje su donosili likovi i stvaraoci filmova koje smo ove godine izabrali za vas, a ujedno i pitanje koje sebi svakodnevno postavljamo u različitim situacijama. Pred vama su filmovi koji su se provukli kroz igledne uši sa snimanjem pre izbijanja pandemije i ušli u postprodukciju kada je pandemija diktirala nove uslove života i rada onih koji su odlagali premijeru po nekoliko puta, kao i onih koji su imali na neki način sreću i uspeli da snime scene u praznom Pergamskom muzeju u Berlinu i time stvore fantastično jaku sliku žene i mašine koji se poljube, u budućnosti, u portalu starom hiljade godina u okrilju antike.

Ovogodišnji izbor filmova daće vam uvid u debitantska ostvarenja mladih nemačkih filmskih autora poput rediteljke Lize Birvirt ili režijski debi glumca Danijela Brila. Od nastanka festivala želimo da vam omogućimo da pratite najnovija ostvarenja nemačkih reditelja, scenarista i glumaca. Sa nama su ove godine ponovo rediteljke i reditelji Johanes Naber, Ane Cora Berahed, kao i velikan nemačkog filma Dominik Graf.

Na otvaranju vas čeka nemačka komedija između groteske i političke satire Johanesa Nabera Curveball. Neki od vas će se setiti njegove sjajne komedije Vreme kanibala iz 2014, koju smo takođe prikazali na GoetheFEST-u. Naberu je ponovo pošlo za rukom da stvori situacionu komediju ne degradirajući pritom likove u karikature. Pred vama je precizno izbalansirana mešavina realnih događaja i fikcije u ves-andersenovskoj atmosferi koja se tematski bavi instrumentalizacijom informacija tajnih službi i konsekvenci koje proizlaze iz toga. Film istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku, i odluku vlade SR Nemačke da u njemu ne učestvuje. Priča je bazirana s jedne strane na istraživanjima anala nemačke tajne službe (BND – Bundesnachrichtendienst), i sa druge na novinskim izveštajima o biohemijiskom oružju za masovno uništavanje za koje se verovalo da je u posedu Sadama Huseina u Iraku, što je dovelo do američke invazije na Irak. Film je premijerno prikazan u sekciji Berlinale Special 2020, i konačno se, nakon četiri odlaganja, aktuelno prikazuje u nemačkim bioskopima.

Sledi još jedna tragikomedija o lažima puna crnog humora, režijiski debi nemačkog glumca Danijela Brila, koji je ostvario međunarodnu glumačku karijeru. U filmu U komšiluku, Danijel Bril i scenarista Oliver Kajdel dekonstruišu Danijelov imidž. U centar kamernog  pozorišta u berlinskoj kafani postavljen je stari kulturni i socijalni sudar Istočne i Zapadne Nemačke u susretu dva čoveka koji ne mogu biti različitiji. Oštar kontrast između starog bezimenog Istočnog Nemca (Peter Kurth) i poznatog mladog glumca u usponu karijere (Danijel Bril). Osnovne teme ritmično savršenog filma, punog samoironije, jesu džentrifikacija, socijalna nepravda, strah od neuspeha i iskrenost.

Festival komedija, pomislio bi neko, ako bih vam rekla da je sledeći izbor filmova GoetheFEST-a pao na Krvopije – Marksističku vampirsku komediju, iz sekcije Berlinala Encounters. Filmska građa ove metahoror komedije bazirana je na datostima istorije filma, kada je sovjetski reditelj Sergej Ajzenštajn 1927. godine po Staljinovoj naredbi, iz filma Oktobar morao da iseče scene u kojima se pojavljuje Leo Trocki. Reditelj je u Ajzenštajnovoj biografiji pronašao detalj o tome da je Trockog u tom filmu glumio naturščik koji je bio zubni tehničar. Ljovuška je jedan od prvih razočaranih postsocijalista. Njega glumi reditelj Aleksander Koberidze iz Gruzije, čiji je film Šta vidimo dok gledamo u nebo bio u takmičarkom programu poslednjeg Berlinala. Glumac laik, koji sanja o Holivudu, obreo se na Baltičkom moru u vili veleposednice za koju se veruje da je vampir. Metafora o vampirima je slika proizvodnih odnosa u kapitalizmu. Iako smešten u 20-te godine prošlog veka, nakon Vavilon Berlin i Berlin Aleksandarplac, ovaj film ima jake paralele sa današnjicom. Jedan od primera je i jačanje ekstremne desnice, a dopušta sebi i scenu sa surferom na Baltičkom moru, moderan motor „kavasaki“, limenku „koka-kole“.

Ane Cora Berahed u svom novom filmu Kopilotkinja nastavlja tradiciju političke dekontrukcije u intimnom privatnom životu jedne žene započetu filmovima Dve majke i 24 nedelje. Film provokativno i politički nekorektno postavlja pitanje gde prestaju ljubav i lojalnost i počinje međusobno zavisnički odnos. Rediteljka alžirsko-istočnonemačkog porekla, rođena 1982. u Hamburgu, bavi se razbijanjem tabua. Ovo nije kičerska ljubavna priča smeštena u modernu migrantsku dramu. Ovo je priča o 11. septembru, ne iz perspektive počinioca ili žrtve, već iz persepktive partnerke počinioca. A to je neobična perspektiva islamskog terorizma u kojoj je izražena politička polarizacija arapskog i zapadnog sveta.

Nemački kandidat za Oskara, film Marije Šrader Tvoj sam čovek je naučno-fantastična drama sa komičnim elementima. Ovaj film, sa istančanom senzibilnosti jezika u scenariju baziranom na kratkoj priči Eme Braslavski, postavlja pitanje šta je to što nas čini ljudima, i još niz pitanja na koja nismo spremni da odgovorim. Jedna od centralnih tema jeste bliskost ljudskog bića i veštačke inteligencije. Srebrni medved za glavnu žensku ulogu dodeljen je Maren Egert koja glumi, što se u kontekstu ovog filma mora ipak naglasiti, ljudsko biće. U sporednim, podjednako snažnim ulogama pojavljuju se Den Stivens i Sandra Hiler kao humanoidni roboti, koje s jedne strane kalibriše algoritam, a s druge ono što uče iz svake nove „životne“ situacije, s ciljem da postignu/ostvare savršenstvo.

Film Le Prince, premijerno prikazan u Karlovim Varima, debitantski je film rediteljke Lize Birvirt, inspirisan segmentom biografije njene majke. U filmu je predstavljena frankfurtska kulturna scena sačinjena od visokoobrazovane kosmopolitske elite pune predrasuda. Uzbudljiva inscenacija izveštačeno kultivisanog miljea koji ima specifičan smisao za humor i vodi intelektualne diskusije pune floskula u sudaru sa svetom migranata iz Konga u Nemačkoj, istančano oslikava postkolonijalnu strukturu.

Film Ljudski faktor Ronija Trokera predstavlja psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva. Film markantne estetike o neviljivim provalnicima postavlja pitanja o konceptima percepcije. Izuzetno aktuelan u vreme kada društvene mreže i vesti menjaju našu percepciju života i sveta koji nas okružuje, menjajući tako način na koji gradimo naše stvarnosti i istine. Imate priliku da budete posmatrači interakcija među likovima u diskontinuiranom narativu, što provocira vaše psihološke reakcije u najboljem mogućem smislu. Film je premijerno prikazan na festivalu Sandens.
Za završnicu GoetheFEST-a ostavili smo novi film Dominika Grafa Fabian ili put u propast koji ovog puta bira građu romana jednog od najvećih pisaca Vajmarske republike Eriha Kestnera, poznatog pre svega po poeziji i dečijoj knjiženosti i četiri puta nominovanog za Nobelovu nagradu za književnost. Kestner koristi filmske alate u svojoj književnosti, dok Graf svojim do sada najuspelijim filmskim delom stvara omaž filmskom stvaralaštvu sa elementima crno-bele tehnike, nemog filma, tonskog filma, super 8-ice i hiperrealistične optike visoke rezolucije. U ovoj drugoj adaptaciji iste literarne građe, nakon Volfa Grema 1980, Grafov istorijski film je usresređen na troje glavnih protagonista (Tom Šiling, Saskija Rozendal i Albreht Šuh) u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske Republike, koji pokušavaju da prežive svetsku ekonomsku krizu. Uživajte u drugačijoj kameri, interesantnoj paleti boja, brižljivo doziranoj muzici, upečatljivom kostimu i maestralnoj hemiji između glumaca.
 
Enjoy the show!