O projektu

Jugendliche blicken vom Dach aus über eine Stadt © Ant Rozetsky/unsplash

Nadaleko prepoznatljivi simboli saradnje

Projekat Freiraum pokušava da utvrdi kakav status u različitim evropskim gradovima ima sloboda. Kakva pitanja proističu iz lokalno obojenih razmišljanja građana, naučnika i kulturnih radnika o pojmu slobode? Koje probleme pritom prepoznaju žitelji kog grada? Razmenjujući ova pitanja uzduž i popreko po Evropi, 42 Goethe-Instituta i njihovi partneri iz sveta umetnosti i iz civilnog društva jedni za druge pronalaze kreativne odgovore - i to sa geografske udaljenosti koja nudi kreativnu distancu.
Skica projekta.

EU i Evropa se menjaju. U mnogim zemljama raste podrška populističkim i nacionalističkim partijama. Sekptičnost prema EU, poput one koja je došla do izražaja na referendumu o Brexitu, nije ograničena  samo na Veliku Britaniju. Portugalija, Španija i Grčka prisiljene su da sprovode drakonske mere štednje. Nove članice EU integrišu se različitom brzinom, pa će tako, primera radi, zemlje poput Rumunije i Bugarske sigurno još neko vreme igrati srazmerno perifernu ulogu u tom savezu. Ukratko rečeno, EU i Evropa suočavaju se sa raznovrsnim izazovima i prinuđene su da tragaju za odgovorima na njih.

Goethe-Institut: Suočavanje sa izazovima i potraga za novim pristupima evropskoj politici

Goethe-Institut sebe vidi kao instituciju sa evropskom misijom. On se zalaže za viziju integrisane Evrope, bori se za zajednički - ali raznovrsni - kulturni prostor i neguje vrednosti poput otvorenosti, slobode kretanja, pravednosti i integracije svih društvenih činilaca. S druge strane, Goeth-Institut je svestan činjenice da status quo koji trenutno vlada u EU gotovo svi doživljavaju kao izraz krize. Zato se lako može desiti da nefleksibilno ustrajavanje na tradicionalnom narativu o ujedinjenoj Evropi ostavi utisak ignorisanja stvarnosti. EU i Evropa moraju se suočiti sa aktuelnim izazovima, a Goethe-Institut u svojim evropskim težnjama mora pronaći nov i odlučan pristup. Pritom on ne sme dozvoliti da ga vodi naivni entuzijazam, već spremnost na dijalog, i to na dijalog koji ponekad može biti i prilično žučan, ukoliko okolnosti to zahtevaju.

Freiraum: Zauzimanje stava, podrška partnerima, uključivanje novih ciljnih grupa

U ovom kontekstu Goethe-Institut zauzima jasnu poziciju, između ostalog i u sklopu velikog projekta Freiraum, koji se realizuje od 2017. do početka 2019. godine. U centru ovog projekta je pojam slobode, koji je oduvek bio od izuzetno velikog značaja za evropsko samopoimanje, a naročito od epohe prosvetiteljstva. Obećanje koje je imanentno ovom pojmu u međuvremenu je, međutim, donekle izgubilo sjaj. Ambivalentnost pojma slobode danas je veoma uočljiva, i to ne samo zato što u političkom životu zemalja poput Poljske i Mađarske preovlađuje antiliberalni stil. Ove tendencije onespokojile su brojne partnere Goethe-Instituta, a neki od njih čak su i istinski ugroženi. Pomoću projekta Freiraum Goethe-Institut zato želi da se pokaže kao pouzdan oslonac za svoje partnere, nudeći im nadaleko prepoznatljiv simbol zajedništva i saradnje.
 
U projektu Freiraum Goethe-Institut, osim toga, vidi način da se približi novim ciljnim grupama, npr. mladim ljudima stranog porekla, koji su često marginalizovani, kao i svima onima koji su kritički raspoloženi, ili čak skeptični, prema današnjoj Evropi, ali su ipak još uvek spremni na dijalog. Pored toga, ljude koji imaju pozitivan stav prema EU treba motivisati da je ne uzimaju zdravo za gotovo, već da je jasno i glasno podrže.

Tok projekta: formulisanje pitanja, formiranje dvočlanih timova, razmena pitanja i pronalaženje odgovora

Projekat Freiraum zasniva se na ideji umrežavanja, a odvija se u više faza. Do kraja 2017. svi Goethe-Instituti iz evropskih zemalja koje učestvuju u projektu formulisali su po jedno pitanje o slobodi, i to u saradnji sa lokalnim partnerima, kao što su pozorišta i kulturni centri, nevladine organizacije, univerziteti, udruženja, pokreti i sl. Svako od tih pitanja tiče se nekog problema koji je osobito značajan za odgovarajući grad ili zemlu. Da bi pronašao i formulisao svoje pitanje, svaki institut dobio je priliku da sprovede intenzivnu analizu, npr. u obliku radionice sa partnerima i spoljnim stručnjacima.

Kako pogled sa distance može pomoći da se evropskoj ideji udahne novi život?

Naredna faza počela je novembra 2017. godine. U njoj su 42 Goethe-Instituta pripremila dvominutne filmove u kojima su predstavili svoja pitanja i najvažnije činjenice u vezi s njima. Te su filmove jedni drugima prikazali na susretu u Varšavi, 4. i 5. decembra 2017. Pored predstavljanja tema na sastanku u Poljskoj žrebom su izabrani timovi od po dva Goethe-Instituta koji će međusobno najuže sarađivati u daljem toku projekta Freiraum. Oni su jedni s drugima razmenjivali pitanja i tražili odgovore na njih, i to tako što je svaki Goethe-Institut pokušao da ponudi odgovor na pitanje svog timskog druga.
 
Tako su, primera radi, Goethe-Instituti u Varšavi i Dabilinu izvučeni kao partneri. Institut iz Dablina potom se sa svojim partnerima dao u potragu za projektom ili programom koji može odgovoriti na pitanje varšavskog instituta, a i obrnuto. Tokom ovog procesa bilo nam je izuzetno važno da u središtu pažnje budu naši partneri iz zemalja-domaćina i njihove ideje, namere i planovi, a ne sami Goethe-Instituti.
 
Na ovaj način svaki dvočlani tim priprema po dve produkcije, koji će potom biti predstavljene u sedištima oba njegova člana, npr. kod prethodnog primera i u Varšavi i u Dablinu. Ova faza projekta traje do proleća 2019. godine.
 
Uvereni smo u to da pogled sa izvesne distance pomaže da se situacija sagleda drugim i drugačijim očima. Verujemo da se za problematične situacije mogu naći kreativna rešenja kada se posmatraju i analiziraju sa nekog drugog mesta. Ovakva razmena mišljenja nudi šansu da se evropskoj ideji, koju danas mnogi smatraju isuviše apstraktnom, udahne novi život.