Da li smo previše ,,normalni" da bismo stvarali ili smo dovoljno ,,ludi" da to pokušavamo?
Priča performansa ,,Druga strana normalnosti" prati univerzalnog Umetnika, kompozitora koji stvara operu i istovremeno pokušava da se izbori sa psihotičnom krizom kroz koju prolazi. Da li je moguće umetnički se izraziti u tom trenutku ili je možda to rešenje?
Performans se bavi pitanjem stvaranja i umetničkog izražavanja osoba sa problemima mentalnog zdravlja. Realizovan je u saradnji sa udruženjem Prostor (u okviru čijeg programa se organizuje art terapijska grupa namenjena korisnicima psihijatrijskih usluga) i u saradnji sa Gradskom Gerilom, čike aktivnosti podržava Goethe-Institut u Beogradu.
Ovaj performans predstava jedinstven je spoj dramske forme sa operom i modernim baletom uz video mapiranje koje uobličuje priču.
,,Druga strana normalnosti" je performans nastao iz pilot projekta koji je svoju izvedbu imao na Take Over festivalu u novembru 2016. godine na Kolarcu.
Umetnik: Željko Maksimović
Pevač: Marko Pantelić
Pijanistkinja: Sara Mandić
Balerine: Andrea Dobrić i Ana Gliksman
Kraljica noći: Vaja Dujović
Tekst: Nina Džuver
Režija: Isidora Goncić
Pomoćnik režije: Marko Čelabić
Aranžman: Miloš Jovanović
Dizajn zvuka: Ivan Kole Branisavljević
Vizuelni identitet: Đorđe Mojsilović
Video mapiranje: Arsenije Savić
Program:
Čarobna frula, W. A. Mocart
Nazad
