Laž & krađa kao praksa

Failure as Practice; Lie & Theft as Practice © Goethe-Institut/ Milica Nikolić

Projekat Laž i krađa kao praksa odvijaće se tokom 2019. i 2020. godine. Cilj nam je da se analitički približimo temi Laž i krađa kao praksa, i to dovodeći je u vezu sa raznovrsnim društveno-političkim i kulturnim činiocima.

Projekat Laž & krađa kao praksa odvijaće se tokom 2019. i 2020. godine. Cilj nam je da se analitički približimo temi Laž & krađa kao praksa, i to dovodeći je u vezu sa raznovrsnim društveno-političkim i kulturnim činiocima.

Naše društvo neprekidno se suočava sa izazovima koje mu postavljaju raznovrsni nemiri i prevrati. Čitava planeta se pobunila, migracije su zahvatile milione, a sve više životinjskih vrsta sve je bliže izumiranju. Uprkos tome, imamo utisak da se način na koji oblikujemo svakodnevni život ili na koji obavljamo različite poslove zasniva na detaljnim informacijama i na našoj sopstvenoj istini. Ispod postkapitalističke mašinerije skriva se, međutim, svet utemeljen isključivo na brojnim ograničenjima i na manipulaciji našim kolektivnim znanjem.
Pojedinac je izgubio svaku ulogu, i to u korist brojnih replika i novih verzija u neoliberalnom kontekstu. Nema ničeg važnijeg od pripadanja, pa zato biramo nešto od onoga što nam se nudi i mešamo se s drugim ljudima, stvarajući tako komforne zone, poznate i kao mikrozajednice. U globalnom kontekstu, sve su te zajednice, kojima svi mi pripadamo, ubeđene u to da se zasnivaju na istini, poverenju i verovanjima. Ali uverenja zapravo konstruiše nešto što se nalazi iza njih samih, nešto nedodirljivo. Ljudi su sve svesniji toga da su naši identiteti zapravo konstruisani, pa zato dovode u pitanje vlastiti bekgraund i vlastite vrednosti. Često shvatamo da nema izlaza iz postojećeg sistema. Suočavamo se sa činjenicom da se naša stvarnost najvećim delom temelji na laži i krađi. Ta dva pojma bude neposredne negativne asocijacije, ali smo uprkos tome ubeđeni da ono što doživljavamo kao istinito takođe ima korene u nečemu pozajmljenom ili u nečemu što je već rečeno na neki drugi način.
Imajući sve to u vidu, želimo da istražimo potencijal pojmova laži i krađa da se transformišu u nove načine individualnog i kolektivnog razmišljanja, verujući da tu ima mnogo šta da se prepozna, ispita i primeni u praksi.

Projekat Laž & krađa kao praksa odvijaće se tokom 2019. i 2020. godine. Biće to proces, koji će učesnici neprekidno deliti međusobno, ali i sa publikom van grupe, koristeći pritom različite mogućnosti prezentacije.
Cilj nam je da se analitički približimo temi Laž & krađa kao praksa, i to dovodeći je u vezu sa raznovrsnim društveno-političkim i kulturnim činiocima.










Darko Dragičević

Darko Dragičević je vizuelni i performans umetnik, filmski režiser i predavač koji je rođen u Beogradu, a živi i radi u Berlinu. Master studije vizuelnih umetnosti završio je na Međunarodnom koledžu umetnosti i nauke u Milanu. Trenutno sarađuje sa umetnicima kao što su Martin Zonderkamp, Žozefine Evrar, Jasna Lajes Vinovrški, Zeina Hana i Kristina Čupke, a u okviru platfome Next Generation, u saradnji sa Goethe-Institutom Beograd, vodi projekat „Laž & krađa kao praksa“. Predaje u Centru za Savremeni ples ZZT/Univerzitet za muziku i ples u Kelnu, u Školi za ples i cirkus (DOCH)/Stokholmski univerzitet umetnosti, u Centru za savremeni ples i performans „Tanzquartier“ u Beču, na Univerzitetu umetnosti „Folkvang“ u Esenu i na Institutu Y/Univerzitet umetnosti u Bernu.


Autori koncepta: Darko Dragičević, Zorica Milisavljević
Umetnički direktor: Darko Dragičević
Odgovorno lice / direktor Goethe-Instituta u Beogradu: Frank Bauman
Menadžer projekta: Zorica Milisavljević
Umetnički saradnici (i učesnici u radionicama): Stevan Beljić, Miloš Janjić, Katarina Kostandinović, Lana Pavkov, Dušan Savić, Ana Vuković

„Laž & krađa kao prkasa“ je projekat Goethe-Instituta u Srbiji u okviru platforme „Next Generation“.