Polyglott:
Jedna tema, mnogo ideja

Polyglott Konferenz Banner © Goethe-Institut

U Goethe-Institutu u Beogradu, 2022. godina je u znaku višejezičnosti. Brojnim projektima i aktivnostima za učenike/ce i nastavnike/ce želimo da istaknemo važnost višejezičnosti u našoj zemlji domaćinu i u našem regionu. Osim jezika koje smo naučili kod kuće, za nas je ključno podučavanje stranih jezika. Želimo da istovremeno podstičemo nemački kao strani jezik i da otvorimo našu ponudu za druge predavače stranih jezika.

U okviru inicijative Škole: Partneri budućnosti (PASCH) u periodu od marta do juna održane su muzičke i filmske u sedam partnerskih škola u Srbiji i u Crnoj Gori. Svoje višejezične pesme i video spotove koji su nastale na radionicama učenici su predstavili 03.06.2022. na „Nemačkom danu“ održanom u Dečjem kulturnom centru u Beogradu.
 

  • Nemački dan u Dečjem kulturnom centru u Beogradu © Goethe-Institut/Predrag Nedeljković
  • Nemački dan u Dečjem kulturnom centru u Beogradu © Goethe-Institut/Predrag Nedeljković
  • Nemački dan u Dečjem kulturnom centru u Beogradu © Goethe-Institut/Predrag Nedeljković
  • Nemački dan u Dečjem kulturnom centru u Beogradu © Goethe-Institut/Predrag Nedeljković
  • Nemački dan u Dečjem kulturnom centru u Beogradu © Goethe-Institut/Predrag Nedeljković
  • Nemački dan u Dečjem kulturnom centru u Beogradu © Goethe-Institut/Predrag Nedeljković
 

Digitalna konferencija za nastavnike i nastavnice Polyglott

U novoj školskoj godini otvorićemo temu „Višejezičnost” i za predavače koji učestvuju u projektu PASCH kao i one iz drugih škola. Vrhunac ovih aktivnosti biće digitalna Konferencija za nastavnike i nastavnice Polyglott, koja će se održati 21. i 22.10.2022, sa učešćem po pozivu.
 

Referntkinje i referenti

Dr phil. habil. Marion Grajn © Marion Grein Privatna docentkinja dr phil.habil. Marion Grajn je rukovoditeljka master programa Nemački kao strani/drugi jezik na Univerzitetu Johanes Gutenberg. Doktorirala je u Majncu, a na Univerzitetu u Minsteru je završila habilitaciju iz lingvistike, a na Univerzitetu Majnc habilitaciju iz Nemačkog jezika kao stranog/kao drugog jezika. Oblasti njenog užeg naučnog interesovanja su neurodidaktika, plurikulturna kompetencija i višejezičnost kao i digitalna nastava.
 
Bernadet Veres © Bernadett Veress Bernadet Veres ima veliko iskustvo u praksi, nastavnica je DaF-a i germanistkinja sa višegodišnjem iskustvom u nastavi sa decom, mladima i odraslima. Više od 20 godina radi u inostranstvu kao trener nastavnika za Goethe Institut i druge obrazovne institucije, osmišljavajući i vodeći seminare i (uživo onlajn) radionice o metodologiji i didaktici (na različite DaF, FüDaf, (soft)CLIL - teme) za nastavnice i nastavnike unutar svakog nivoa znanja. Pored toga, često moderira interaktivne (online uživo) događaje za učenice i učenike i planira projekte, letnje kampove sa i za učenice i učenike.

Bernadet je sertifikovana ispitivačica i koautorka različitih materijala za Goethe-Institut, a takođe je među ostalog i aktivna u oblasti podučavanja nastavnog osoblja.
 
Aleksandra Obradović © Aleksandra Obradović Aleksandra Obradović je nastavnica u Nemačkoj školi u Beogradu i nastavnica nemačkog jezika kao stranog, multiplikatorka za koncept učenja Deutsch Lehren Lernen (DLL) i edukatorka Goethe‑Instituta u zemlji i inostranstvu. Radi kao autorka udžbenika za izdavačku kuću Kornelzen, za ediciju Prima – Los geht´s! Težište njenog interesovanja su višejezičnost, didaktika i metodika stranih jezika, rano učenje stranih jezika i digitalni mediji.

Naslov: Kooperativno učenje u školi – više od rada u grupama
 
Emran Sirim © Emran Sirim Emran Sirim je studirala nemački, engleski i opštu lingvistiku na univerzitetu u Manhajmu. Nakon diplomiranja, radila je na lingvističkim istraživačkim projektima na temu višejezičnosti i usvajanja jezika, kao i na temu dvojezične predmetne nastave na Univerzitetu u Landauu i na istraživanju migracija na Institutu za nemački jezik. Od 2013. godine radi kao nastavnica na Goethe-Institutu u Ankari i odgovorna je za ispite i usavršavanje nastavnika. Istovremeno radi svoj doktorat na Trakijskom univerzitetu u Jedrenu od 2021. godine.
 
Jelena Gojić © Jelena Gojić Jelena Gojić ima 30 godina i živi u Kragujevcu. Tamo je završila studije germanistike i potom počela da radi. Interesuju je oblasti u kojima može da otkriva i sebe i druge. Uvek je težila prevazilaženju vlastitih granica, nalaženju odgovora na zagonetna pitanja, a nije prestala to da radi čak ni kada je prešla u svet „odraslih“. Zbog toga je postala nastavnica nemačkog jezika, asistentkinja za nemačku književnost i kulturu na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu i pozorišna pedagoškinja. Svoju ljubav ka nastavi, književnosti i pozorištu sjedinila je u pozorišnoj pedagogiji kojom se bavi osam godina unazad. Svoje znanje o pozorišnoj pedagogiji proširivala je u Nemačkoj, Rumuniji i Hrvatskoj, a pošto često putuje u inostranstvo, susreće se sa različitim jezicima u kojima nalazi inspiraciju. Radi na različitim pozorišnim projektima sa mladima, među kojima su i verbalne ili neverbalne ulične predstave kao i interaktivni pozorišni komadi. Sa pozorišnom grupom koju vodi na svom matičnom univerzitetu i koja nosi naziv Akademsko pozorište studentkinja i studenata germanistike, bavi se provokativnim pitanjima koja pokušava da razume radeći na pozorišnim komadima. U slobodno vreme voli da pleše i da vežba jogu.
 
Dr Kata-Silvija Bartalis © Kata-Szilvia Bartalis Dr Kata-Silvija Bartalis radi na Fakultetu za psihologiju i pedagogiju Univerziteta Babeš-Boljaj u Klužu. Teme kojima se bavi su: opšta pedagogija, umetnčka pedagogija, pozorišna pedagogija, predavanje jezika (DaF/DaZ) putem estetskog obrazovanja, podsticanje višejezičnosti od obdaništa do nivoa sekundarnog obrazovanja, primena digitalnih boardstories u nastavi, primena pripovednog pozorišta Kamisibai.

„Tamo gde psi laju na tri jezika“, a ljudi nosioci više različitih kultura, iz karpatskog luka pod nazivom Translivanija potiče dr Kata-Silvija Bartalis, pedagoškinja i akademska radnica, koja svojim pedagoškim istraživanjima zajedno sa osnovnoškolskim i predškolskim pedgaoškinjama i pedagozima, kao i nastavnicama i nastavnicima nemačkog jezika pokušava da pronađe rešenja i odgovre na esencijalna pitanja postmodernog obrazovanja. U središtu njenog pristupa „Obrazovanje umetnosti. Radionica nemačkog kao stranog jezika“, koji je razradila kao rezultat svoje dugogodišnje prakse u nastavi i pozorišnoj pedagogiji u okviru svog doktorskog rada na Fakultetu za pedagogiju u Ludvigsburgu, nalazi se estetsko iskustvo, lični razvoj i prirodni razvoj stranog jezika. Na radionicama za decu i mlade spaja različite oblasti umetnosti (pozorište, muziku, književnost i likovnu umetnost) s aktuelnim principima poput podsticanja višejezičnosti, interkulturalnosti, načina rada i instrumenata današnje didaktike nemačkog jezika (pripovedno pozorište Kamisibai, jezički odgoj, digitalne boardstories). Zahvaljujući saradnji sa agencijom Zeilenschmiede i različitim centrima za usavršavanje poput Goethe-Instituta, dr Kata-Silvija Bartalis obučava nastavnice i nastavnike koji tako dobijaju mogućnost da zađu iza kulisa kreativnih nastavnih metoda.
 
Sibil Ocak © Sibil Ocak Sibil Ocak je studirala germanistiku i romanistiku na univerzitetu u Manhajmu. Nakon studija je radila u naučnoj oblasti na univerzitetima u Manhajmu i Landauu sa fokusom na temi „Multilingvizam, jezička podrška i usvajanje jezika“ i kao nastavnica za nemački kao strani jezik (DaF). Kao lektorka Nemačke službe za razmenu studenata (DAAD) od 2013. do 2019. godine igrala je ključnu ulogu u osnivanju Tursko-nemačkog univerziteta u Istanbulu. Od avgusta 2019. godine je ekspertkinja za nastavu na Goethe-Institutu u Istanbulu i zadužena je za nemačku obrazovnu saradnju. Istovremeno, od 2020. godine, pohađa doktorske studije na Trakijskom univerzitetu u Jedrenu.
 
Mitch Miller © Simon P. Autor, putopisac i osnivač agencije „Cajlenšmide“ Mič Miler je poslednjih desetak godina proputovao više zemalja nego drugi ljudi tokom čitavog života. Prepešačio je Tursku, ledene pejzaže Patagonije, a obučen u oklop Starih Rimljana i celu Evropu uzduž i popreko. U zabačenim ostvrskim pećinama se skrivao od oluja i bez ičije rešavao stomatološke probleme najdubljim prašumama. Sve te neobične avanture je uvek stavljao na papir, što je i bila odskočna daska u svet (putopisnog) novinarstva. Dok je kao novinar-putopisac prelazio velike razdaljine, Mič je uporedo s tim gradio karijeru u kreativnim odeljenjima različitih marketinških agencija – mašta nipošto nije vezana za jedno mesto. Tako je sarađivao i učestvovao u nekoliko poznatih marketinških kampanja za celu Nemačku. Njegova iskustva u toj branši danas su deo njegovog Učenja o perspektivi u jeziku/ima. Entuzijazam za pisanje i književnost konačno su ga doveli do dubljeg sagledavanja književnog odnosno kreativnog stvaralačkog procesa da bi na kraju skicirao sistem koji početnicima u pisanju koji uče strani jezik olakšava pristup kreativnom pisanju. Danas predaje i podučava nekoliko kreativnih oblasti i svake godine drži radionice u dvadesetak zemalja.