Muzički festival 24. Pančevački džez festival

LBT

Petak, 05. november 2021.
21:50-23:00
Kulturni centar Pančevo, Vojvode Živojina Mišića 4, Pančevo

Kako biste razumeli suštinu dela nemačkog trija LBT, najbolje je krenuti od samog kraja i njihovog aktuelnog spota za pesmu „Make Kin Not Babies“, sa poslednjeg EP izdanja „Make Kin“. U studijskom kadru podeljenom na tri celine, vidimo trojicu muzičara kako se nameštaju za sviranje. Leo Becl seda za pomalo rustični klavir, Maksimilijan Hirning uzima kontrabas u ruke, dok se Sebastijan Volfgruber pozicionira za rudimentarnim setom akustičnih bubnjeva. Sva trojica su mladi i izgledaju ležerno, kao da su obučeni za probu. Lako biste pomislili da se radi o tri studenta ili tek svršena diplomca neke džez akademije koji su rešili da karijeru započnu u formaciji klasičnog pijanističkog trija. Sve dok jedan od njih ne krene da odbrojava: tri, četiri…

Od prvih taktova, bas pedala za bubanj i činele nameću kristalno jasan tehno ritam. Hirning udara palicom po žicama kontrabasa i pravi blago devijantan zvuk, dok Becl otvara numeru jednostavnom repetitivnom frazom, koju sve više nadograđuje i perkusivnim detaljima. Zvuk koji se rasprostire pred slušaocem neodoljivo podseća na klasičan tehno sa neke žurke, dok se pred gledaocem odigrava „nelogična“ scena: nema laptopova na vidiku, gramofona, niti ikakvih mikseta, a još manje uzavrele atmosfere noćnog kluba. Kada spojimo slušaoca i gledaoca dobijamo kompletan doživljaj, a ono što je do tada bilo „džez trio“ i „tehno“ dobija novu dimenziju u spoju suprotnosti – baš kao kada spajanjem dva različita muzička žanra ili stila nastaje drugačija umetnost od do tada poznate i očekivane.

Nakon što smo se upoznali sa ovim paradigmatskim prikazom spajanja džeza i tehna u muzici LBT, sa zadovoljstvom možemo da primetimo da se momci iz trija ne zadovoljavaju samo muzičkim trikovima i vizualnim štosovima, koliko god da su oni dobri. Becl, Hirning i Volfgruber sviraju zajedno punih osam godina, što nije zanemarljiv staž. Interakcija i improvizacija koji se rađaju na muzici minimalističkog sadržaja po prirodi stvari su bogati sviračkim finesama i suptilnim dinamičkim varijacijama. Povrh svega, Leo Bevl voli da „pusti ruku“ i pokaže svoj raskošni pijanistički talenat, taman toliko da napravi pometnju u naizgled uređenom muzičkom poretku.

Na prvi pogled, ovo je muzika koja se obraća mladima. No podsetimo se za trenutak da je generacija nekadašnjih rejvera, iz kasnih devedesetih godina prošlog veka, danas već duboko zagazila u svoje četrdesete i pedesete. Tako se ispostavlja da LBT trio ne samo što spaja različite žanrove i muzičke svetove, već i senzibilitet klaberskih generacija skoro tri decenije unazad.

Ark Noir

Subota, 06. november 2021.
21:50-23:00
Kulturni centar Pančevo, Vojvode Živojina Mišića 4, Pančevo

Minhenski kolektiv Ark Noir istražuje univerzum elektronske muzike u kombinaciji sa slobodom improvizacije. Ova jednostavna i jasna odrednica kojom se bend predstavlja, pozicionira ih kao reprezente aktuelnog muzičkog trenutka, u kome više nema klasičnih muzičkih žanrova kakve smo poznavali u 20. veku. Ono što danas u širokom zahvatu nazivamo „elektronikom“ referira tek na činjenicu upotrebe kompjutera i kompjuterske obrade zvuka u muzici, a naročito ritma. „Sloboda improvizacije“, koju su muzički kritičari i novinari pre više od veka vezali za tada novu i uzbudljivu džez muziku, do te mere da smo je dugo doživljavali kao njeno ekskluzivno svojstvo, odavno je sastavni deo i mnogih drugih muzičkih žanrova.

U tom i takvom svetu Ark Noir se poigravaju osnovnim postulatima tzv. elektronike i kreiraju muziku koristeći klasične, žive instrumente, poput akustičnih bubnjeva, saksofona, električnih gitara i basova, ali i sintisajzera i pedala, preispitujući konvencije odnosa analognog i digitalnog u muzici poznog 20. i ranog 21. veka. Sa druge strane, ono što nazivamo slobodnom improvizacijom u njihovoj muzici miljama je daleko od džez konvencija, bilo da se radi o tradicionalnim baperskim formama, fri džezu, fjužnu, ili neo-bapu nastalom u poslednjih dvadesetak godina. Činjenica postojanja saksofona u bendu nije i ono što ga improvizatorski određuje, koliko kolektivni napor ka uspostavljanju fluidnog bendovskog izraza u kome je „zvuk“ radije odraz jedinstva nego zbira pojedinačnih sviračkih osobenosti svakog od muzičara.

Ark Noir nas poziva da zaboravimo ne samo proste žanrovske konvencije, već i doživljaj muzike kroz kategorije žanrova. Njihov debitantski album „Tunnel Visions“ (Enja Records/Yellowbird) iz 2019. godine rodio se iz istoimenog koncertnog serijala u minhenskom klubu Milla, koji fizički nalikuje tunelu. Ova vizualna asocijativnost i kontekstualnost sugestivna je po pitanju percepcije njihove muzike, te ostavlja slušaocu prostora da izmašta imaginarni film sa sopstvenom radnjom i podelom uloga, ili apstraktnu sinematičnu viziju kroz preplitanje slika u umu, zvukova i osećajnih asocijacija. Dinamična i energična, zvučno bogata, rođena u klupskom ambijentu, muzika grupe Ark Noir nagoveštava da je njen pun potencijal moguće osetiti upravo kroz živo i interaktivno koncertno okruženje.

 

LIUN + The Science Fiction Band

Nedelja, 07. november 2021.
19:00-20:15
Kulturni centar Pančevo, Vojvode Živojina Mišića 4, Pančevo

Kada je 2016. godine objavila album „Speak Low“ sa nesvakidašnjim obradama džez standarda, švajcarsko-nemačka vokalistkinja Lusija Kadoč momentalno se vinula u centar pažnje relevantne džez kritike. U trio formaciji društvo su joj pravili saksofonista Otis Sandsje i basista Peter Eld, zajedno gradeći aranžerski koncept i intimistički doživljaj numera poput „Strange Fruit“, „Moon River“, ili naslovne kompozicije iz kabaretsko-brehtovske pesmarice Kurta Vajla. Već 2017. Lusija Kadoč je dobila prestižnu nemačku nagradu ECHO Jazz za najbolji džez vokal te godine, a potom je i pozvana da gostuje na čuvenom Winter Jazz Festivalu u Njujorku, gde bi neke od najvećih američkih klasika izvela pred publikom kojoj su ti isti klasici deo nacionalne kulturne baštine.

Za nekoga bi ovakav razvoj događaja bio idealna prilika da se otisne i u komercijalni mejnstrim. Lusija Kadoč je ipak odabrala put autorskog integriteta i prvo neočekivano objavila „Speak Low Rendition“ sa remiksima kompozicija albuma koji ju je proslavio, a potom i napravila stilistički zaokret albumom „Time Rewind“ postave LIUN + The Science Fiction Band, objavljen 2019. za Enja Records/Yellowbird. Iza varljivog naziva grupe zapravo se krio duo same pevačice i avanturistički nastrojenog berlinskog saksofoniste Vanje Slavina, koji je ovde odsvirao i nasnimio ne samo saksofone, već i flautu, sintove, trubu, klarinet, perkusije, pa naposletku i ritmove. Njima se tek na momente pridružuju i gostujući muzičari, koji u koncertnim formacijama kompletiraju klasičan kvintet.

Ovo izdanje ujedno je i sjajna demonstracija – ili ogledna vežba – o tome kako izgleda kada vedete savremene džez scene snime pop album. Kada se radi po beskompromisnim muzičarima poput njih dvoje, izlet u pop ne predstavlja svođenje muzike na ujednačene cikluse strofe i refrena i jednostavne pevljive melodije, u radiofoničnom formatu i po standardima muzičkog biznisa. Lusija Kadoč i Vanja Slavin postavljaju produkcijski utegnutu, ali razigranu ritam podlogu u duhu elektro i sint-popa, sa šmekom trip-hopa i R&B-a, i onda je „zatrpavaju“ bogatim i šarolikim naslagama zvuka, u kojima se sudaraju i prepliću digitalno i analogno.

Svedeni džezerski vokal Lusije Kadoč ovde zvuči poput nekakvog neobičnog remiksa Bili Holidej u muzici avangardista 21. veka koji su puno slušali Kurta Vajla. Kroz ove slobodne reference može se uočiti kontinuitet sa autorkinim prethodnim, jasnije određenim džez stvaralaštvom, pokazujući na koji način istančan stvaralački senzibilitet nadilazi žanrovske konvencije.