Margret Krajdl, rođena 1964. godine u Salcburgu, živi kao slobodna autorka u Beču. Predaje na Seminaru Maks Rajnhard, školi glume u okviru Univerziteta za muziku i scensku umetnost u Beču. Od 1989. objavljuje radio-drame, od kojih je poslednja „Eine Schwalbe falten“, kompozitor: Antonio Brajtenfeld Sa Dantas, ORF 2017; portugalska premijera: „Dobrar uma Andorinha“, Antena 2, 2018; „Gesellschaft im Kasten. Eine Installation“ („Društvo u kutiji. Instalacija“), ORF 2019. Od 1995. godine objavljuje knjige, od kojih su poslednje:
Zitat, Zikade. Zu den Sätzen, 2017;
Hier schläft das Tier mit Zöpfen. Gedichte mit Fußnoten, 2018;
Schlüssel zum Offenen. Gedichte, 2021. Njene predstave se izvode od 1990. godine, a među poslednjim izvođenjima su: „Lucia Joyce. Ein Tanz“, TheaterArche, Wien, ODYSSEE 2021; „Dankbare Frauen. Komödie“, ins Hebräische übersetzt von Yotam Benshalom, Steinhardt Museum of Natural History, Tel Aviv 2022.
Dobitnica je brojnih stipednija i nagrada, među kojima su stipendija „Robert Muzil“ (2017), Književna nagrada za izuzetnost (Outstanding Artist Award für Literatur, 2018.) i Nagrada grada Beča za književnost (2021).
http://www.literaturport.de/Margret.Kreidl/
Monika Rink, rođena 1969. godine u Cvajbrikenu, živi u Berlinu i Beču. Poslednjih godina objavljene su njene zbirke poezije:
/zum fernbleiben der umarmung/ (2007),
/Helle Verwirrung/ (2010),
HONIGPROTOKOLLE (2012) i
Alle Türen (2019), sowie das Lesebuch
Champagner für die Pferde (2019). Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima su nagrada „Peter Huhel“ (2013), Klajstova nagrada (2015.) i nagrada „Ernst Jandl“ (2017).
Monika Rink je 2014. bila gošća Beograda u okviru festivala „Svetski dan(i) poezije“.
https://begriffsstudio.de/
Verica Tričković, rođena 1961. u Neravu u tadašnjoj Makedoniji, bavi se pisanjem poezije, izdavaštvom i prevođenjem. Nakon što je maturirala odselila se u Srbiju, a 1999. godine tokom NATO-bombardovanja Srbije emigrirala u Nemačku. Njene prve zbirke pesama
Parče neba (2001.) i
Lokvanj i pelen (2007.) objavljene su na srpskom. Nakon što je objavila dve dvojezične zbirke poezije
Als rettete mich das Wort (2011.) i
Im Steinwald (2016), počinje da piše isključivo na nemačkom. Prevela je brojna dela savrmene poezije s nemačkog jezika za književne časopise ARS (Crna Gora), STOŽER i FUSNOTA (Severna Makedonija) i POLJA (Srbija). Poeziju objavljuje u književnim časopisima u Bosni i Hercegovini, Nemačkoj (između ostalih SPRITZ, Jahrbuch der Lyrik), Engleskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Austriji, Poljskoj, Švajcarskoj i Srbiji. U okviru zbirke
sám mrmor sam. Nemačka lirika 1999–2019, OKF Cetinje prevela je i priredila antologiju poezije s nemačkog govornog područja. Nedavno je za izdavačku kuću gutleut izašla njena zbirka pesama
um|schrift.
Levin Vesterman, rođen 1980. godine u Merbušu, studirao je na Geteovom univerzitetu u Frankfurtu na Majni, kao i na Fakultetu umetnosti u Bernu. Svoju debitantsku zbirku poezije
unbekannt verzogen objavio je 2012. godine. Usledile su zbirke poezije
3511 Zwetajewa (2017),
bezüglich der schatten (2019.) i
farbe komma dunkel (2021.) kao i zbirka eseja
Ovibos moschatus (2020). Dobitnik je brojnih nagrada i stipendija, između ostalog rezidencijalnog boravka u Nemačkom domu na Univerzitetu u Njujorku 2019. godine, bio je pisac grada Tibingena 2020. godine, dobitnik je nagrade „Klemens Brentano“ 2020. i Švajcarske književne nagrade 2021. godine. Vesterman već godinama živi kao slobodni autor u švajcarskom gradu Bil/Bjen.
