O romanu „Poslednja crvena godina“
Miša, Rita i Slavka se druže otkad znaju za sebe. Sve tri žive u istoj zgradi u gradu Žilina: pripovedačica Miša koja ima 14 godina, zajedno sa starijim bratom Alanom i roditeljima, njena vršnjakinja Rita u stanu iznad, a Slavka u stanu ispod. Jedna drugoj poveravaju tajne, razgovaraju o prvim ljubavima. Pritom, teško da mogu više da se razlikuju: Rita je odana pionirka, pa je njenim drugaricama utoliko strašnije što upravo Ritini roditelji krišom pričaju o bežanju u Austriju. Rita je revoltirana, ne želi da prođe kao Slavka, čiji je otac još pre deset godina dobio premeštaj u Švedsku. Slavku politika ne zanima mnogo, ali je utoliko više zanima novi nastavnik istorije, drug Banik, kao i gimnastika, njena velika strast. Miša je najosetljivija u ovoj grupi, njena prva i (zasad) jedina ljubav je književnost, što niko živ ne može da razume, a ponajmanje njen otac. Miša se divi svojim drugaricama, Riti što ima jaku snagu volje, Slavki što je disciplinovana, ima osećaj da će život uvek biti ovakav – a ipak se događa suprotno: jer pišemo o 1989. godini, posle koje ništa više neće biti kao što je bilo. Ove tri drugarice sa svojim porodicama proživljavaju godinu pred pad socijalističkog režima u Slovačkoj: oportunizam ili buntovništvo, prilagođavanje ili otpor – devojčice na pragu odrastanja, ali i njihovi roditelji, susreću se svako na svoj način s potonućem socijalističke petokrake.
Empatično i jasnim, elegantnim jezikom Zuzane Gregor ispituje spoljašnje i unutrašnje svetove tri mlade drugarice, malim pomeranjima pomaže čitaocu da razume velike preokrete i sigurnom rukom ga vodi kroz godišnja doba 1989. godine: bila je to „Poslednja crvena godina“.
„Poslednja crvena godina“ u e-Biblioteci
Kako postati član e-Biblioteke?
