Izložba Slobodan Trajković: Oličenje tela

Izložba u izlogu

Izložba „Oličenje tela“ Slobodana Trajkovića biće prikazana u galeriji „Menjačnica“ Goethe-Instituta u aprilu 2019. godine. U okviru izložbe biće predstavljena i istoimena knjiga Slobodna Trajkovića.


Nekoliko ideja o ideji

Ideja nema telo ali ima sliku našeg uma. Ta slika reflektuje našu unutrašnjost koja se stalno menja. Mi ne možemo da uđemo u nju zbog strepnje od širenja bolesti u delikatnom tkivu tela ali i od iskušenja pred kojim bi smo se našli da u njemu promenimo hijerarhiju organa i svesti kojom razumemo sebe i svet u kome živimo. Zbog tih neizvesnosti uskraćen nam je pristup rođenoj unutrašnjosti, a umesto nje gledamo njenu sliku iako znamo da naše oči kao što umeju da gledaju spoljašnji svet tako bi mogle da gledaju i unutrašnji.

Idejama je poznato to krhko ljudsko stanje, zato tvrde da znaju gde idu, kakva značenja nose i šta hoće da promene. Ali pored toga i one su slabašne i obično ne žive dugo, a ako pržive stalno se menjaju i obnavljaju, često u nešto sasvim drugo. Ponekad se ponašaju tužno kao neostvarene ljubavi, živeći neshvaćeno u izolaciji, nedoumici i neznanju. A kad se oslobode i postanu aktivne, tada više nisu ideje već mostovi koji nas spajaju sa novim znanjem i novim principima života. Time ideje potvređuju da su primorane da žive kao zarobljeni anarhisti čekajući šansu da sruše postojeći poredak i zavedu novi, spremne na iznenadni prodor, da se provuku kroz bilo koji među prostor i otvore sliku života menjajući njegovu stvarnost.

Ideje su superiorne, kreativne i bez milosti se kreću velikom brzinom menjajući sve pred sobom. Ipak, ponekad nisu tako velike i brze, a od svega mogu samo malo da urade, tek onoliko da pomognu nekom raspletu ili obnovi želje za nečim drugim, boljim i sadržajnijim. Ali šta vredi kad i tada, kad su tako male, ne znamo šta da radimo bez njih. To svakako ne potvrđuje da su ideje uvek lake i jasne, da predstavljaju „objektivnu stvarnost”. Naprotiv, one su često nerazgovetne i neupotrebljive za bilo koje otkriće. Zato nam se često javljaju irelevantne misli, a znamo da misliti i živeti je jedno isto. I pored toga kad nemamo ideju, a priželjkujemo je, ona je isto što i nesvesno koje naporno misli, a ne zna kako da kaže, očekujući da se ipak nekom neobjašnjivom moći svesti pojavi. Poznato je da ideje često predstavljaju samo kreativni haos kojima je potrebna katarza da bi dobile smisao. Ipak, u mnogim prilikama ishod tih ideja zavisi i od njih samih, odakle gledaju na svet i šta hoće, kao u slučaju Platonove alegorije kojom nam je približio pogled iz pećine, pogled iznutra bez distance.

Slobodan Trajković

   

Nazad