Izložba Jedan povod, dve izložbe: 100 godina BAUHAUSA

Povodom obeležavanja 100 godina BAUHAUSA u četvrtak 17. oktobra u 19:00 časova biće otvorena izložba koju čine dva dela:

• izložbena postavka: 100 godina BAUHAUSA: Kontekstualizacije i re-kontekstualizacije Bauhausa u jugoslovenskom umetničkom prostoru i
• prostorna instalacija: bauhaus imaginista: collected research.

Otvaranju izložbe prethodi prateći program u 17:00 časova u vidu stručnog vođenja i razgovora „100 godina Bauhausa: lokalni i globalni uticaji“, u kome će učestvovati: prof. Miško Šuvaković, Irena Lagator Pejović i Petar Ćuković.

Bauhaus je postavio u kratkom periodu svog postojanja i delovanja (1919-1933) horizont novog interdisciplinarnog i eksperimentalnog arhitektonskog, dizajnerskog i umetničkog obrazovanja u kontekstima nemačke i internacionalne kulture posle Prvog svetskog rata. „Stil Bauhausa“ je bio eklektični spoj ekspresionizma, postkubizma, apstrakcije, konstruktivizma i arhitektonsko-dizajnerskog funkcionalizma. Direktori Bauhausa su usmerili Bauhaus ka socijal utopizmu (Walter Gropius), zatim, radikalnom funkcionalizmu (Hannes Meyer) i, na kraju, potencijalnostima internacionalnog stila (Mies van der Rohe). Kraj Bauhausa je vezan za slom Vajmarske Nemačke i nastanak nacističkog biopolitičkog totalitarnog društvenog sistema. Bauhaus je bio estetski a to znači arhitektonski, dizajnerski, umetnički i pedagoški uspon modernosti između dva velika svetska rata i dve totalne evropske ratne katastrofe u suočenju sa lokalnim i internacionalnim totalitarizmima. 
 
Povodom 100 godina Bauhausa održane su brojne internacionalne izložbe, konferencije i tribine. Tokom svih ovih prilika ukazala su se dva aspekta:

• rekonstrukcija ideja i prakse istorijskog Bauhausa, te
• rasprava uticaja Bauhausa na internacionalnom planu od Srednje, Istočne i Jugoistočne Evrope do Azije, Severne i Južne Amerike i Afrike.

bauhaus imaginista

Bauhaus imaginista je veliki međunarodni projekt pokrenut povodom stogodišnjice osnivanja Bauhausa, a prevashodno se bavi međunarodnom recepcijom ove jedinstvene umetničke škole i njenim uticajem van granica Nemačke.

Projekat polazi od četiri predmeta koji se smatraju središnjim objekima Bauhausa. Na osnovu njih oblikovali smo četiri koncepcijske i tematske celine o ovoj umetničkoj školi i o njenoj recepciji na različitim prostorima. Prvi od tih objekata je „Manifest Bauhausa” iz pera Valtera Gropijusa (1919), koji je poslužio kao osnova za celinu „Corresponding With”, posvećenu progresivističkoj pedagogiji. Drugi objekat je crtež Paula Kela pod naslovm „Tepih” iz 1927. godine, na kome se zasniva celina „Learning From” o kulturnoj aproprijaciji. Treći je kolaž Marsela Brojera „film o bauhausu” iz 1926, koji otvara pitanja o odnosu dizajna i ideologije, dok je četvrti „Igra svetlosti s refleksijom” Kurta Švertfegera iz 1922, rad iz koga je proistekla celina „Still Undead” o eksperimentima sa svetlošću i zvukom.

Putujuća izložba objedinjuje ideje, rezultate istraživanja i dokumentaciju koju smo prikupili u okviru projekta bauhaus imaginista. Za njene potrebe umetnik Luka Fraj koncipirao je prostor koji delom predstavlja skulpturu, a delom izložbenu arhitekturu. Tu se posetioci mogu pozabaviti ovim izuzetno višeslojnim projektom i razmišljati o njegovim raznovrsnim sadržajima. Prostor nudi rezultate kustoskih istraživanja, tekstove i slike u okviru četiri projektne celine. Pored njih, tu je i dokumentaciju o međunarodnom programu projekta bauhaus imaginista iz 2018. godine.

U središnjem delu instalacije nalazi se kompjuterski terminal na kome posetioci mogu pretraživati online časopis projekta bauhaus imaginista, pa čak i odštampati tekstove i slike koje ih zanimaju. Ukoliko odštampani materijal žele da ponesu kući, za to im na raspolaganju stoje fascikle. Filmski program prikazuje radove savremenih umetnika i naučnika posvećene Bauhausovim temama i njegovoj istoriji. Oni su nastali specijalno za potrebe ove izložbe, a njihovi autori su Cvi Efrat, Kader Atija, Grupa Otolit i Vendelin van Oldenburg.

Projekat bauhaus imaginista povodom stogodišnjice Bauhausa rezultat je saradnje udruženih zbirki Bauhausa „Bauhaus kooperacion Berlin Desau Vajmar”, Goethe-Instituta i međunarodnog centra za savremenu umetnost „Haus der kulturen der velt”. Sredstva za njegovu realizaciju obezbedili su Ministarstvo inostranih poslova SRN i nemački savezni fond za kulturu „Kulturštiftung des bundes”. Uloge kustosa preuzeli su Marion fon Osten i Grant Votson, uz pomoć međunarodnog naučnog tima.

 

Kontekstualizacije i re-kontekstualizacije Bauhausa u jugoslovenskom umetničkom prostoru

Izložba „100 godina BAUHAUSA: Kontekstualizacije i re-kontekstualizacije Bauhausa u jugoslovenskom umetničkom prostoru“ je zamišljena kao dijagramska tj. vizuelna, diskurzivna i dokumentarna refleksija o:

• Bauhausu kao novoj arhitektonskoj, dizajnerskoj i umetničkoj školi;
• jugoslovenskim studentima na Bauhausu;
• uticijima i recepcijama Bauhausa u kulturi Kraljevine Jugoslavije, tj.  u Sloveniji, Italiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, te presecima jugoslovenske i mađarske kulture u Vojvodini;
• identifikacijama sa paradoksima ubrzane modernizacije u kojima je Bauhaus bio jedna od vodećih sila unutar tada savremene visoke i popularne kulture; ali i 
• interpretacijama  duha, estetike ili kulturalnih impakta Bauhausa u odnosu na konceptualnu i savremenu umetnost.

Izložba je dokumentarnog i didaktičkog karaktera. Dokumenti, reprezentacije umetničkih dela, te indeksacije tragova direktnih ili posrednih uticaja Bauhausa, odnosno, eklektičnih spojeva različitih projekata modernosti od Bauhausa preko De Stijla i sovjetske konstruktivističke avangarde do francuskog modernizma Le Corbusiera ili internacionalne - nemačke, češke, francuske - dade i mađarskog aktivizma.

Prve informacije i interpretacije o Bauhausu se javljaju u preglednim i programskim spisima objavljenim u avangardnom časopisu UT (manifest grupe KURI, UT, Novi Sad, decembar 1922), u avangardnom časopisu Zenit (Valter Gropius ”Internacionalna arhitektura" i nepotpisan pregled ”Knjige Bauhausa”, Zenit br. 40, Beograd, 1926), u časopisu Letopis Matice srpske (Zoltan Čuka, ”Bauhaus”, LMS knj. 315, sveska 2, Novi Sad, 1928), u časopisu Nova Literatura (Heinz Luedecke, ”Bauhaus u Dessau”, Nova Literatura br. 10, Beograd, 1929), u dnevnoj novini Politika (Stanislav Vinaver, "Dom gradnje i Desau - novi rad u kolektivu", Politika, Beograd, 28. mart 1931). Na izložbi Nemačka savremena likovna umetnost i arhitektura, održanoj u Zagrebu i Beogradu 1931,   zastupljena su dela nastavnika-umetnika Bauhausa.

Izložba „100 godina BAUHAUSA: Kontekstualizacije i re-kontekstualizacije Bauhausa u jugoslovenskom umetničkom prostoru“ je složen prostorni asamblaž vizuelnih i diskurzivnih ideja koje evociraju kulturalno memorisanje Bauhausa, modernističke ekspanzije i uticaje, eklektične spojeve različitih umetničkih impakta na internacionalnoj sceni, slučaj jugoslovenskih korepondencija idelitetima Bauhausa kao škole i stila, te afektivne, polemičke, razvojne ili aproprijacijske pristupe tradiciji Bauhausa u konceptualnoj i savremenoj umetnosti.
 
Miško Šuvaković
 

Nazad