Izložba Aleksandra Saša Jeremić i Katarina Jovanović Allfa: Razmena - preobražaj

0.000 © Katarina Jovanović Allfa

Če, 11.02.2021 -
Su, 27.03.2021

Goethe-Institut Beograd, Biblioteka

Izložba u izlogu

 
Umetnički kafe: 18.03.2021. u 20:00 časova
Onlajn-prenos putem Facebook-a i YouTube-a

Zbog trenunte epidemiološke situacije u Republici Srbiji, otvaranje izložbe neće biti održano kao poseban događaj.

Od 11. februara 2021. godine u galeriji Menjačnica Goethe-Instituta u Beograda biće predstavljeni umetnički radovi dve umetnice mlađe generacije, Aleksandre Saše Jermić i Katarine Jovanović Allfe.

U pitanju su dve veoma različite umetničke pozicije, različite umetničke poetike i mediji u kojima se vizuelno izražavaju. Ipak, obe umetnice su, pored svojih ličnih umetničkih promišljanja, zainteresovane i za širi kontekst i društvene procese u kojima njihova umetnost nastaje. Još jedna poveznica između ove dve autorke je i činjenica da one učestvuju u projektu Goethe-Instituta, čiji je radni naslov „Commons – Zamišljanje institucije budućnosti“ i realizuje se tokom 2021. godine.

Cilj projekta je da uspostavi eksperimentalnu platformu za razmišljanje o načinima udruživanja/samoudruživanja, neformalnom učenju i razmeni, kao i o radu u kolektivu. Pitanja, šta znači pojam zajedničkog u umetnosti, kako izgledaju zajednički procesi u umetnosti, da li je to uopšte moguće, može li umetnost postati vitalna sila u procesu zajedništva i delovati napred, ovde su veoma važna.

U susret stogodišnjici rođenja Jozefa Bojsa (1921-1986), verovatno najznačajnijeg nemačkog umetnika 20. veka, autora nove definicije umetnosti kao proširenog pojma, pojma socijalne plastike kao sveobuhvatnog umetničkog dela, tačnije – kao oblikovanja života unutar umetničkih eksperimentalnih praksi, planirana je i izložba ove dve umetnice.
One simbolično započinju naročito važnu izlagačku godinu u Goethe-Institutu u Beogradu i time nas uvode u promišljanje o tome šta je danas umetnost.
 

Aleksandra Saša Jeremić: Bez naslova

Pogrešne percepcije koje su u relacijama između nas i drugih ljudskih bića, temelji su za konflikt, rat i nasilje. Jedini način da se rat sa drugim zaustavi je kroz istinsku komunikaciju sa drugim. Kroz stvarni, ne ideološki diskurs, stvaraju se novi odnosi i relacije koje do tada nisu postojali, dešava se transformacija i spoznaja iznutra (rađanje novog uvida).

Kroz dijalog i interakciju otkrivamo sebe i drugog i ogoljavanjem dolazimo do suštine i duhovne dimenzije. Sam proces u radu Aleksandre Saše Jeremić ima veliku važnost, ali se njegov smisao konstituiše naknadno – tek kada dođemo do određene tačke, prethodna se definiše i formira. Promatrajući sebe u tački umiranja, možemo da procenimo svaku radnju koju činimo u njenoj pravoj vrednosti. Kroz osećaj suštinske tragične ograničenosti života, i osećaja da sa sobom vučemo kamen svojih tragičnih uslova, osuđeni smo da na brdo svoje sudbine uspinjemo stene koje će se na kraju na nas obrušiti. Kroz intenzivni momenat postojanja mi se oslobađamo i dajemo mu smisao.

Kroz umetnost i dijalog, umetnica preispituje poziciju čoveka u savremenom društvu, pitanje identiteta i slobode i on je najčešće autobiografski. Traga za vezama i onim što je suštinsko i duboko ljudsko za svako biće bilo gde i bilo kada.
 
Aleksandra Saša Jeremić © Aleksandra Saša Jeremić Aleksandra Saša Jeremić rođena je u Doboju 1988. godine. Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2020. godine u klasi profesora Dobrice Bisenića i Simonide Rajčević i 2012. godine na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju na smeru za Aziju i Pacifik u Beogradu. Njen rad se bazira na zvučnim i video-instalacijama, kroz koje se bavi pitanjima identiteta, kolektivnim i ličnim sećanjima i iskustvima migracije u širem kulturnom i političkom kontekstu.
 

Katarina Jovanović Allfa: 100.000

Radom „100.000“ autorka Katarina Jovanović Alfa bavi se odnosom između umetničkog dela, posmatrača i tržišta, koje preuzima ulogu kvalifikatora vrednosti određujući i status umetnika u društvu. Na taj način iz polja percepcije nestaje ili gubi na značaju promišljanje, kontekstualizacija i sve druge operacije nužne za oblikovanje značenja rada. U tom procesu često trpi i estetska dimenzija, svedena na puki efekat da bi bila primećena.

Ukoliko rad predstavlja samu brojku, odnosno cenu skulpture, kao što je ovde slučaj, preovladava ekonomska vrednost nad umetničkom. Vizualizacijom brojeva poruka najbolje komunicira i sam broj postaje medijum koji definiše i modeluje poruku, neizostavni vizuelni marker umetničkog dela; a naposletku se sam broj pretvara u poruku.

Celokupno znanje i skulptorska veština ulaže se u nešto što ne znači baš ništa osim cene. S druge strane, u komunikaciji, učenju, pamćenju, najmarkantnije su brojke na kojima se bazira naše znanje. Na sličan način društvenim odnosima dominira ekonomija u današnjem setu vrednosti, pa umetnica nudi krajnju posledicu takvih relacija.

Uvođenjem drugih radova-brojki postavlja se pitanje vrednovanja rada od kolekcionara i od same umetnice, često različitih, što se dovodi do apsurda poistovećivanjem cene i značenja dela. Na delu je učitavanje sopstvenog psihološkog profila u broju koji nam najviše prija, što postaje gradivni element estetizacije tog istog broja u koji se emotovno investiramo. Na taj način mi definšemo brojeve, ali puštamo da i oni definišu naše perceptivno polje.
 
Katarina Jovanović Allfa © Katarina Jovanović Allfa Katarina Jovanović Allfa, rođena 1995. u Beogradu, završila Srednju dizajnersku školu u Beogradu. Diplomirala 2019. godine na Odseku za vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Mrđana Bajića, gde je 2020. godine završila i master studije. Za vreme studiranjaje je više puta nagrađivana. Pored vajarstva bavi se performansom i medijskim radom. U svom radu najviše se obazire na kolektivno ne zadovoljstvo u društeno-političkim paradigmama.

Nazad