Izložba u izlogu
Otvaranje izložbe: 03.06.2021. u 19:30 časova
Otvaranje će se održati ispred Goethe-Instituta. U galeriji je dozvoljeno istovremeno prisustvo maksimalno 5 osoba. Molimo Vas da držite odstojanje od drugih posetilaca i nosite maske.
Dobre navike: 19.06.2021. u 11:00 časova
Šetnja kroz savremenu umetnost Beograda
Link
Umetnički kafe: 01.07.2021. u 20:00 časova
Onlajn-prenos putem Facebook-a i YouTube-a
Učestvuju: Slavica Popov (istoričarka umetnosti) i Goran Despotovski (umetnik)
Goran Despotovski bavi se istraživanjem više medijskih likovnih celina, dominantno u polju instalacija, u kojima prеdstаvlја čоvеkа, grupu, masu ljudi u formi lutke, koja u prostoru kontekstualizuje prisustvo čoveka, a da njih/njega u doslovnom smislu nema. Ovako formirani i koncipirani ljudi u grupi, kroz svoj stav, stanje, odeću, stvaraju osećaj koji se jednako može poistovetiti sa stanjem grupe u redovima, logoru, zatvoru, bolnici, čekaonici, itd. U ovim radovima predstava čoveka izražena je specifičnim modelom lutke. Ključno je da lutke nе gоvоrе isključivo о idеntitеtu ličnоsti, vеć аpsоrbuјu idеntitеt svih nаs, оdnоsnо čоvеkа. Pojavljivanje pojedinca u vidu lutke, kao tela/figure, determiniše svakodnevicu savremenog ljudskog života i civilizacijske okvire uslovljene istorijskim događajima. Model lutke, svojim suštinskim elementima i načinom predstavljanja, aludira upravo na čoveka koji je izgubio integritet socijalnog bića, i preoblikovao se u reprodukovanu masu istovetnih
neživotnih
nebića. Primarni izvor za ovakvu predstavu grupe ljudi jesu različita turbulentna i represivna stanja, koja su čoveku nametnuta u manipulativnim odnosima. Na ovaj način autor povezuje opšta mesta čovekove istrošenosti u gubitku identiteta, kada u sprezi sa drugim čovekom, grupom ljudi bez identiteta, nastaje bezlična masa. Ovakva predstava mase, koja može poticati iz prošlosti ili sadašnjosti, određenog ili neodređenog događaja, jednako ističe problem koji se može sagledati kroz period ovog vremena i regiona (progon, redovi, čekanje, glad, migracija, strah, itd.). Međutim, ova pojava je čoveku, gde god se nalazio, u kolektivnoj svesti veoma prepoznatljiva. Stoga, sagledavanje, iščitavanje i razumevanje sadržaja radova ima jasnu poruku u opomeni, jer istorijski gledano čovek je uvek prožet kolektivnom ili individualnom patnjom. Posredi je prikaz čoveka/tela koji postaje figura; figura dalje postaje lutka, a ona u istaknutim aspektima čoveka – kao pojedinca ili kao mase – ukazuje na odsutnost života, usred ljudskog sveta koji živi ovde i sada i koji se
deziluzionirao.
Instalacija-zastave Civil (2008)
Rad čini devedeset i devet segmenata (otisaka)
Tehnika: digitalni print na tkanini (zastava)
Dimenzije: 200 x 100 cm (jedna zastava)
Zidna instalacija Civil izvedena je od više belih zastava na kojima su prikazane plošne figure, crne mrlje koje referišu na odelo bez tela. Reč je o siluetama u pokretu. Fantomska tela „uhvaćena“ su i postavljena na zastavu kao simbol odsutnog, izgubljenog, onoga što je manjkavo, gotovo tragično, jednako kao i civilno društvo devedesetih godina 20. veka na prostorima nekadašnje SFRJ.
Digitalni print Sako (2013)
(replika rada Sako iz 2002)
Rad čine dvadeset i četiri segmenta
Tehnika: digitalni print na stiroduru
Dimenzije: 80 x 60 cm (jedan segment)
Rad Sako predstavlja sekvence foto-snimaka sakoa u različitim položajima. Sakoi, prikazani u celini, oblikuju dramatičnu vantelesnu formu koja ukazuje na prisutnost ili odsutnost ljudskog tela. Sekvence sakoa, zaustavljene u pokretu, prikazuju raznorodne oblike napetosti, izazvane odnosom društva prema pojedincu. Krpаrа-sаkо prikаzаnа je u stаnju prostornog plutаnjа, aludirajući na potrošene izbledele predstave. Te forme simbolizuju ogoljenog čoveka, odnosno aspekte života usled socijalnih uticaja. Stoga zatečeno stanje ostavljenog govori o elementarnoj napuštenosti i gubitku individualnosti. Unesene forme sakoa u različitim amorfnim scenama ovaploćuju metafizičko kretanje unutar samog prostora. Odеvni prеdmеt simbolizuje stаnjе izmеđu živоtа i smrti, u prоstоru koji lеvitirа izmеđu оdbаčеnоg i izgublјеnоg. Varirajući lik sakoa u više segmenata, kroz promene se sugeriše aktivitet praznine.
© Goran Despotovski
Goran Despotovski rođen je 13. avgusta 1972. u Vršcu, Srbija. Diplomirao je na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu (1995); na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završio je osnovne akademske (1999) i magistarske studije slikarstva (2003), i stekao zvanje: Doktor umetnosti – Likovne umetnosti (2018). Na istoj akademiji je i zaposlen (od 2004). Izabran je u zvanje redovnog profesora, za užu umetničku oblast Slikarstvo (od 2019). Predsednik je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (od 2017). Izlagao je na pedeset i osam samostalnih i na više kolektivnih izložbi u zemlјi i inostranstvu. Višestruko je nagrađivan iz oblasti likovnih umetnosti. Autor je više projekata u okviru:
Razlike (2005–),
Slika (2011–),
Knjiga (2016),
Prostor digitalne slike (2016),
SMIC. pokretna forma (2019–), i dr.
Nazad
