Izložba diSTRUKTURA: Mitteleuropäische Landschaft

 
Pored toga što je geografski pojam, Centralna Evropa je ponajviše istorijski, kulturni, politički i etnografski koncept koji pretpostavlja zemlje između Istočne i Zapadne Evrope. Pogotovo termin na nemačkom, Mitteleuropa, odnosi se na prostor koji je pre Prvog svetskog rata bio pod dominantnim uticajem Austrijskog kulturnog podneblja, što se u većini poklapa sa modernim opisom Centralne Evrope.

Razmišljanja umetničkog para diSTRUKTURA kreću se u pravcu formiranja pitanja kako takav pejzaž cirkuliše kao sredstvo razmene, mesto vizuelnog prisvajanja i fokus za formiranje identiteta. Ove teme su se prvi put dotakli kada su radili na seriji slika Mitteleuropäische Landschaft, a koje prikazuju urbani prostor Novog Beograda, tj. brutalističku arhitekturu novobeogradskih blokova sa izrazito spuštenim horizontom. Ideja o srednjoevropskom pejzažu je zatim obuhvatila radove kao što su Locus Suspectus, HomeLand i We are living in a beautiful wOURld – Graz.

© diSTRUKTURA

Reči pejzaža

Aleksandra Estela Bjelica Mladenović
 
Najnoviji radovi umetničkog para diSTRUKTURA tеmаtizuјu pejzaž, urbani pejzaž kao konstruisanu sliku, geografski pojam, socijalnu kategoriju. Radovi su nastali tokom perioda 2013-2015. i deo su širеg prојеktа.

Pојаm pејzаž је gеоgrаfski оdrеđеn kао srеdnjееvrоpski, а mоžе sе shvаtiti i širе u pоstupku idеntifikоvаnjа sоpstvеnе prоšlоsti i аnticipirаnju budućnоsti – kulturnе, sоciјаlnе, pоlitičkе. Opsesivno ispitivanje mogućnosti pejzaža kao definisanog prostora diSTRUKTURA koristi kao metod objašnjаvаnjа svih pretpostavki i posledicа u tumačenju pomenutog pojma „srednjoevropski pejzaž”. Opravdanje u njihovom postupku je u poreklu mesta (geografski pojam) i rasporedu prostora odakle potiču. U potrazi za savršenim, preciznim, definisanim pejzažom umetnici u svojim zajedničkim akcijama stavlјaju akcenat na pejzaž kao konstruisan prostor.

Kada govorimo o pejzažu u radovima umetničkog para diSTRUKTURA ne mislimo na prikazivanje predela kao klasične slikarske teme, već na konstruisane prostore koji imaju definisanu strukturu. Govorimo o gradu, ne samo kao urbanoj masi, već i kao prostoru oblikovanog socijalnog tkanja. Takođe, mislimo na kulturne, političke, ekonomske pejzaže, na urbane arhitektonske celine, na ekološke zajednice, na geografske mape, na sve one (ne)ogranične strukture koje svojim dimenzijama upućuju na nemerlјivost (neograničeno trajanje), neodređenost (neograničeno kretanje), reproduktivnost (neograničen izbor).

Radovi su realizovani u različitim medijima – slika, fotografija, video – iako je fotografija najčešći medij koji diSTRUKTURA koristi u svojim projektima želeći da medijskom raznovrsnošću potenciraju i raznolikost pejzaža kao zadate, a ipak nesigurne i promenlјive strukture. Posmatrajući rаdоvе pejzaž dоživlјаvаmо kao sliku – predstavu, razuđenu, razdelјenu na sitna, minijaturna polјa koja nas asociraju na digitalnu sliku. Ova pikselizacija nas upozorava da smo duboko u 21. veku, u kојеm je čovek otuđen od prostora, iako je fizički u njemu, pripada mu, kreće se, obeležava ga. Kako drugačije kad je naša percepcija danas uslovlјena digitalnim medijima?

Ovi radovi su, takođe, primeri kontinuiranog promišlјanja o prostoru koji nas okružuje i oslikava, kako spolјašnjem, tako i unutarnjem, o prostoru kao (ne)promenlјivoj kategoriji. Intimna geografija, koju savladavamo krećući se kroz odabrani prostor, upućuje nas da identifikujemo, ispitujemo, tumačimo njegove karakteristike, datosti, jasne geometrijske iskaze. I pored svoje otuđenosti, prostor, takav kakav jeste i u kojem јеsmo, ipak nam nije stran, niti nepoznat da bismo se zapitali, kao Pol Virilio, „u kom momentu nam grad otkriva svoje lice?”

* Aleksandra Estela Bjelica Mladenović je bila kustoskinja u Kulturnom centru Beograd, Srbija. 2015.

 

Nazad