Grundrechte und öffentliches Leben Foto: © colourbox.de

Nemački ustav se zove Grundgesetz. U Ustavu se nalaze najvažniji pravni i politički propisi Savezne Republike Nemačke. U njemu je, primera radi, navedeno da je Nemačka demokratska država. To znači da svako može saučestvovati u političkom životu, na primer, u savezima, inicijativama, sindikatima ili strankama. Političke stranke imaju različite programe i ciljeve. Velike stranke u Nemačkoj zovu se CDU (hrišćansko-demokratska unija), SPD (socijaldemokratska stranka Nemačke), Bündnis 90/Die Grünen (zelena stranka), FDP (slobodna demokratska stranka) i Die Linke (levica). Piratska stranka je relativno nova stranka. Postoje još brojne manje stranke. 

U Ustavu su takođe navedena prava i obaveze građana Nemačke. Jedna od važnih građanskih obaveza je obaveza pohađanja škole. Deca i omladina moraju da idu u školu u Nemačkoj. Zatim je tu i obaveza plaćanja poreza. Ko zarađuje novac, taj mora plaćati poreze. Ali i obaveza o poštovanju zakona. Svako mora da se pridržava zakona. 

A ovo su najvažnija građanska prava:

Ljudsko dostojanstvo: treba se poštovati svako ljudsko biće. 

Ravnopravnost: svi ljudi imaju jednaka prava. Na primer, žene i muškarci uživaju u istim pravima.  

Jednakost pred zakonom: svi ljudi su jednaki pred zakonom. 

Izjašnjavanje slobodnog mišljenja: ljudi imaju pravo da kažu ono što misle. 

Sloboda okupljanja: ljudi imaju pravo da se sastaju u grupama. 

Sloboda kretanja: ljudi imaju pravo da žive i stanuju gde žele. 

Sloboda izbora zanimanja: ljudi imaju pravo na slobodni izbor svog zanimanja. 

Ostala prava su pravo na zaštitu braka i porodice, glasačko pravo i pravo veroispovesti.
    
Glasačko pravo kaže: ljudi u Nemačkoj imaju pravo da biraju i mogu biti izabrani. Izbori moraju biti tajni, uopšteni i slobodni. Postoje izbori u zemljama Evropske unije, izbori saveznog parlamenta, izbori pokrajinske skupštine i opštinski izbori. Kod izbora u zemljama Evropske unije i opštinskih izbora pravo glasa imaju svi državljani članica EU koji žive u Nemačkoj. Po pravilu, oni moraju biti starosti od 18 godina. U nekim saveznim pokrajinama se na opštinskim izborima može birati već sa 16 godina starosti. Na izborima pokrajinske skupštine i saveznog parlamenta pravo glasa imaju državljani Nemačke koji imaju najmanje 18 godina. U mnogim mestima postoje integracioni saveti ili integraciona savetodavna tela. Njih po pravilu biraju doseljenici. Integraciona savetodavna tela rade u političkom interesu doseljenika. Ona takođe pružaju odgovore na pitanja i pomažu u rešavanju problema. Ovim radom ona žele da poboljšaju suživot doseljenika i Nemaca.
   
Pravo veroispovesti kaže: svako ima pravo da slobodno bira i praktikuje svoju veru. Otprilike jedna trećina žitelja Nemačke službeno nema veroispovest. Većina Nemaca su hrišćanske, to jest rimokatoličke ili evangelističke veroispovesti. Mnogi hrišćanski praznici, kao što su Božić ili Vaskrs, su i službeni, državni praznici. To znači da većina ljudi ne mora da radi na tim praznicima. U Nemačkoj takođe žive mnogi muslimani i pripadnici drugih veroispovesti. U školama se na časovima veronauke predaje evangelistička i katolička veroispovest. U pojedinim školama postoje i časovi pravoslavne, jevrejske ili islamske veroispovesti. Roditelji mogu da odluče hoće li njihovo dete ići na časove veronauke. Oni takođe odlučuju koje časove veronauke će im dete pohađati. 

Često postavljana pitanja

In meiner Religion gibt es einen wichtigen Feiertag. Muss mein Kind trotzdem zur Schule gehen?

Ich möchte im Integrationsrat mitarbeiten. Was kann ich tun?

Ich habe juristische Probleme. Wer hilft mir?

As an asylum seeker, where can I meet my compatriots?

How do I find churches/mosques/synagogues and religious communities in my area?

Imate dodatnih pitanja? Kontaktirajte savetnicu ili savetnika iz Službe za mlade doseljenike.

Savetovanja putem Interneta