Auf einem Tisch steht eine Tüte mit dem Apotheken-Symbol. Daneben stehen verschiedene Medikamente, Handtücher und eine Wärmflasche. © Goethe-Institut

Šta činiti u slučaju bolesti?

U slučaju lakših oboljenja kao što su prehlada ili glavobolja, lekove možete kupiti u apoteci. Ali za mnoge bolesti možete dobiti lekove samo uz recept koji mora izdati lekar. Sa receptom možete podići lek u apoteci, pri čemu snosite samo deo troškova. 
 
Radno vreme apoteka obično je od ponedeljka do petka od 8:00 do 18:30 ili 18:00 časova, i subotom do 13:00 časova. U gradovima neke apoteke rade i do 20:00 časova. Za hitne slučajeve postoji dežurna služba koja radi i vikendom i noću.

Eine Person liegt krank im Bett. Auf dem Nachttisch sind Taschentücher, Nasenspray, Medikamente und eine Tasse Tee zu sehen. © Goethe-Institut

Poseta lekaru

Osećate se jako loše? Zakažite termin kod lekara opšte prakse. Da li je Vaše dete bolesno? Onda ga odvedite pedijatru. Posete lekaru obično su moguće samo radnim danima, dok je za vikend i noć zadužena dežurna lekarska služba. 
 
Za posetu lekaru potrebna Vam je kartica Vašeg zdravstvenog osiguranja, dokument sličan zdravstvenoj knjižici. Pri prvoj poseti lekaru treba da popunite formular sa ličnim podacima i navedete podatke o eventualnim bolestima. Nakon obavljene prijave prelazite u čekaonicu i čekate da budete prozvani. Zadržavanje u čekaonici često traje svega nekoliko minuta, ali može se desiti da potraje i duže od sat vremena.
 
Kada uđete u lekarsku ordinaciju, lekar će sa Vama prvo obaviti razgovor u kome treba da što preciznije opišete simptome zbog kojih ste došli. Šta Vas boli? Od kada? Da li ste takve bolove osećali i ranije? Nakon obavljenog razgovora lekar će Vas pregledati, nakon čega će postaviti dijagnozu i reći Vam od čega bolujete.
 
Ako ste osigurani pri zakonskom zdravstvenom osiguranju (nem. GKV), poseta lekaru je besplatna, dok dodatne zdravstvene usluge u privatnoj režiji plaćate sami. Lekar će Vam na to ukazati.

Potvrda o sprečenosti za rad i poseta specijalisti

Nakon pregleda lekar će Vam možda izdati potvrdu o sprečenosti za rad i napisati recept za lek. Eventualno će zakazati i termin za sledeći pregled. Ukoliko ste se javili lekaru opšte prakse, on će Vas, ukoliko je potrebno, poslati kod lekara specijaliste kao što je recimo ORL-specijalista, ortoped ili ginekolog. U tu svrhu će izdati uput kako bi i Vaš kućni lekar (nem. Hausarzt) o tome bio obavešten.

Preventivni pregledi

U cilju prevencije, odnosno sprečavanja nastanka bolesti, i ranog otkrivanja simptoma postoje preventivni pregledi. Određeni pregledi potpadaju pod Vaše zakonsko pravo, što znači da za njih ne morate plaćati nikakvu naknadu.

Deci su namenjeni takozvani U-pregledi (nem. U-Untersuchungen) koji služe praćenju njihovog razvoja. Osim toga postoji vakcinacija protiv infektivnih bolesti poput malih boginja, velikog kašlja i zaušaka.

Od 35. godine života uobičajeni su preventivni pregledi za rano otkrivanje bolesti srca i poremećaja cirkulacije, bubrežnih oboljenja, dijabetesa i raka. Kod žena se uz to obavljaja i pregled dojki.

Vrsta pregleda zavisi od pola, uzrasta, istorije bolesti u porodici ili trudnoće.
Vakcinacija protiv određenih bolesti posebno se preporučuje ako planirate putovanje u određene zemlje, ali isto tako i za život u Nemačkoj. Konsultujte se o tome sa svojim lekarom.

Brojevi za hitne slučajeve

Svi brojevi za hitne slučajeve su besplatni i možete ih pozvati sa bilo kog telefona i onda kada nemate novca ili kredita na mobilnom telefonu.
 
Policija: 110

Policija je zadužena za hitne slučajeve nemedicinske prirode, krivična dela i teške saobraćajne nezgode.

Predstavite se i navedite:
mesto događaja
šta se desilo
koliko osoba je učestvovalo
o kakvim povredama je reč
sačekajte dodatna pitanja!


Nahaufnahme auf ein Polizeiauto von der Seite mit dem Schriftzug "Polizei" © Goethe-Institut Vatrogasci/Hitna pomoć/Spasioci: 112
112 je broj koji zovete u situacijama kada je nekome ugrožen život (na primer u slučaju infarkta, moždanog udara ili teške saobraćajne nesreće). Ako imate nedoumicu oko težine povrede, ne oklevajte, već pozovite spasioce. Vaš poziv može nekome spasiti život.

Ansicht auf das geschlossene Tor eines Feuerwehrgebäudes, durch die Fenster ist ein Feuerwehrauto sichtbar. © Goethe-Institut Dežurna lekarska služba:
U hitnom slučaju vikendom se možete obratiti dežurnoj lekarskoj službi. Možete otići direktno u neku od dežurnih ambulanti, koje su uglavnom u sklopu bolnica, ili pozvati broj 116117. Pozivi su besplatni, a broj dostupan širom zemlje. Bićete upućeni najbližem dežurnom lekaru, a ako je neophodna kućna poseta, ona će biti organizovana od strane centrale.
 
Zubar – hitna stomatološka služba: 01805/986700
Ovde ćete dobiti kontakte ordinacija koje možete pozvati direktno.

Man sieht den oberen Teil eines grauen Gebäudes mit einem Schild, das ein rotes Kreuz auf weißem Grund zeigt. © Goethe-Institut Deca
Za decu generalno važe ista pravila kao i za odrasle.  Kada je u pitanju dete, posebno je važno znati osnovna pravila postupanja u smislu brze i ispravne reakcije. Ako je dete palo, prvo ga smirite i utešite. Najvažnije je da u takvoj situaciji ostanete pribrani, kako biste bili u stanju da što brže zbrinete dete, eventualno okrenete broj hitne pomoći i da ga pritom dodatno ne uznemirite. U kući bi uvek trebalo da imate kompletan set za prvu pomoć kako biste mogli da stavite kompresu na posekotinu, ili otvorene prelome prekrijete sterilnom gazom.
 
Telefon za decu i omladinu: 0800/1110333
Namenjen je deci i mladima koji imaju problem, ako su žrtve elektronskog nasilja na internetu ili seksualnog zlostavljanja.

Telefon za roditelje: 0800/1110550
Namenjen je za pitanja u vezi sa vaspitanjem, elektronskim nasiljem, seksualnim zlostavljanjem dece i svim drugim problemima koji se tiču roditelja i njihovog deteta.
 
Telefon za pomoć ženama “Nasilje nad ženama”: 08000/116016
Omogućava savetovanje za žene koje su žrtve nasilja, njihovo socijalno okruženje i stručnjake. Dostupno širom zemlje 24 sata dnevno, 365 dana u godini, besplatno i anonimno.

Telefon za pomoć trudnicama u nevolji (anonimno i sigurno): 0800/4040020
 
Telefon za psihološku podršku: 0800/1110111
Broj možete pozvati u slučaju problema i životnih kriza kao što su problemi u vezi, mobing u školi ili na radnom mestu, gubitak radnog mesta, usamljenost, egzistencijalna kriza i duhovna pitanja.
 
Broj za blokadu platnih kartica i ličnih dokumenata: 116116
Pozovite ako želite da blokirate EC bankovnu karticu, kreditnu karticu ili ličnu kartu u slučaju krađe ili gubitka.

Vrste osiguranja

Svako od nas živi sa određenim rizicima. To može biti rizik od bolesti ili rizik od gubitka sposobnosti za rad. U takvim situacijama izloženi smo dodatnim troškovima. Da te troškove ne bismo snosili sami, možemo se prethodno osigurati. Osiguranje se plaća na mesečnom ili godišnjem nivou, a u slučaju bolesti ili gubitka sposobnosti za rad, osiguranje nam isplaćuje novac. Postoje osiguranja koja su u Nemačkoj obavezujuća, dakle moramo ih imati, a postoje i ona koja možemo koristiti samo ukoliko to želimo.

Obavezna osiguranja

U najvažnija obavezna osiguranja spadaju zdravstveno osiguranje, penziono osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Zdravstveno osiguranje pokriva lekarske troškove i troškove za lekove. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti će Vam isplaćivati novac u trajanju od godinu dana ukoliko ostanete bez posla, a niste još našli drugo radno mesto. Penziono osiguranje takođe je obavezno za sve zaposlene: Kada ostarite i više ne budete mogli da radite, penziono osiguranje će Vam isplaćivati novac koji Vam je potreban za život. Imate poslodavca? Onda troškove zdravstvenog i socijalnog osiguranja ne morate da snosite sami. Vaš poslodavac će plaćati skoro polovinu. Ako posedujete automobil ili motor, potrebno Vam je osiguranje motornih vozila (nem. KFZ-Versicherung). Imali ste saubraćajnu nezgodu u kojoj je oštećeno drugo vozilo? Vaše osiguranje će preuzeti troškove ili deo troškova popravke.

Ein Auto hat in der deutliche Kratzer in der Tür. © Goethe-Institut

Osiguranja po Vašem izboru

U najvažnija osiguranja za koja se možete, ali ne morate odlučiti, spadaju: osiguranje opšte odgovornosti, osiguranje domaćinstva i životno osiguranje. Oštetili ste tuđu imovinu? Troškove će snositi osiguranje opšte odgovornosti. Osiguranje domaćinstva pokriva štete nastale na stvarima u Vašem stanu, na primer štete prouzrokovane izlivanjem vode. Životno osiguranje isplaćuje novac u slučaju smrti. Korisnici u tom slučaju mogu biti, na primer, deca preminule osobe.
 
Postoje i mnoga druga osiguranja. Osiguranje od nezgode, na primer, pokriva troškove prouzrokovane nezgodom koja Vas je zadesila u slobodno vreme. Osiguranje pravne zaštite pokriva troškove za pravnu pomoć, recimo troškove advokata. Takođe postoje osiguranja kredita, putna osiguranja i osiguranja za životinje. Na Vama je da procenite koje Vam je osiguranje potrebno, jer svako osiguranje košta.

Česta pitanja

Imate dodatnih pitanja? Napišite nam poruku preko kontaktnog formulara na našem sajtu, a mi ćemo Vaše pitanje anonimno proslediti savetnicama i savetnicima Migrantskog centra za mlade.

Idi na kontakt formu