Kontakt

Kontakt

Goethe-Institut u Beogradu
Knez Mihailova 50
11000 11 000 Beograd
Srbija
Tel: +381 11 3031810


Tim / kontakt osobe:

Dr Matijas Miler-Viferig, direktor Goethe-Instituta u Beogradu, rukovodilac projekta Urban Incubator Belgrade
il@belgrad.goethe.org

Tim Rinic, umetnički rukovodilac projekta Urban Incubator Belgrade
tim.rieniets@stadtbaukultur.nrw.de

Nikola Marković, tim za menadžment projekta Urban Incubator Belgrade
urbanincubator1@belgrad.goethe.org

Milena Berić, savetnik za odnose s javnošću
presse@belgrad.goethe.org

Rukovodstvo projekta

Rukovodilac projekta

Dr Matijas Miler-Viferig studirao je germanistiku i anglistiku. Nakon studija za potrebe brojnih medija u Nemačkoj, a pre svega za radio-televiziju Vestdojčer rundfunk, pratio je kao novinar raznovrsne kulturne događaje i izveštavao o njima. Nakon toga predavao je germanistiku u Velikoj Britaniji, na Univerzitetu u Redingu. Doktorirao je 1992. godine, i od tada radi u Goethe-Institutu, u različitim gradovima u Evropi, ali i van njenih granica. Do sada je u tom svojstvu delovao u Bombaju, Budimpešti, Minhenu, Dablinu i Kopenhagenu. Od jula 2011. godine direktor je Goethe-Instituta u Beogradu.

Umetnički rukovodilac

Nakon studija arhitekture Tim Rinic bavio se aktuelnim arhitektonskim i urbanističkim temama, istraživajući ih, šireći znanja i informacije o njima i aktivno učestvujući u stručnim diskusijama. U oblasti arhitekture i urbanizma aktivan je i kao umetnički rukovodilac projekata i publicista, u zemlji i inostranstvu. Bio je, između ostalog, umetnički rukovodilac međunarodnog Bijenala arhitekture u Roterdamu 2009. (u sradnji s Kes Kristijanse), učestovao je u brojnim istraživačkim projektima, a priredio je i više stručnih knjiga. Rinic je radio kao gostujući profesor na Univerzitetu tehničkih nauka u Minhenu (2012) i kao docent na Univerzitetu tehničkih nauka (ETH) u Cirihu (2003-2013). Od 2013. godine na čelu je projekta „Grad, građevinarstvo i kultura“ nemačke federalne jedinice Severna Rajna – Vestfalija.


Umetnički odbor

Katja Asman iz Gelzenkirhena autor je i rukovodilac umetničkih projekata, a bavi se i menadžmentom u kulturi. Radila je kao koordinator projekta za Milhajm i Esen, Evropske prestonice kulture 2010. godine. Od 2011. godine direktor je organizacije „Urbane kunst Rur“ (Urbana umetnost na obalama Rura), koja je proistekla iz projekta Evropske prestonice kulture za 2010. godinu

Angelika Fic teoretičar je kulture, pisac i rukovodilac umetničkih projekata. Kao samostalni autor izložbenih postavki iz oblasti arhitekture, umetnosti i urbanizma bila je, između ostalog, zadužen i za projekte pod okriljem Saveznog ministarstva saobraćaja, građevinarstva i urbanizma SR Nemačke, Evropske prestonice kulture u Lincu 2009, Centra za arhitekturu u Beču (Architekturzentrum Wien), Galerije moderne umetnosti u Beču (Kunsthalle Wien), Secesije, Izložbenog prostora „Kinstlerhaus“ u Beču (Künstlerhaus Wien), Saveznog ministarstva za obrazovanje i kulturu Republike Austrije, a bila je zadužena i za projekat „Ekonomski međukulturni program u Idiji“ (India Economic Crosscultural Programme) pod okriljem Evropske unije. Od 1998. do 2005. godine koordinirala je nastup Austrije na Bijenalu arhitekture u Sao Paolu. Među njenim nedavnim projektima treba izdvojiti izložbu „Realni grad. Želje postaju stvarnost“ (REALSTADT. Wünsche als Wirklichkeit) u Berlinu, koju je koncipirala u saradnji s Martinom Helerom, kao i izložbu „Grad za više generacija“ (Generationenstadt), na kojoj je radila s Kristijane Fojerštajn. Objaviljivala je tekstove i držala nastavu i pojedinačna predavanja u više zemalja.

Tomislav Đorđević, bivši predsednik Gradske opštine Savski venac, na toj je funkciji do maja 2012. bio zadužen i za Savamalu. Nakon toga volonterski se angažuje za urbanistički razvoj ove četvrti.

Ivan Kucina, arhitekta i urbanista, predaje na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i na Arhitektonskom fakultetu u Tirani. Pored toga aktivan je, u zemlji i inostranstvu, kao koordinator programa (Festival MIKSER u Beogradu), predavač i rukovodilac umetničkih projekata.

Aleksandar Peković, zamenik sekretara za kulturu Grada Beograda, pokretač je inicijative za kandidaturu Beograda za Evropsku prestonicu kulture i predsednik Organizacionog odbora projekta „Beograd 2020 – The City of Miracles“. Studirao je filmsku i televizijsku produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, da bi nakon toga radio kao producent, scenarista, režiser i rukovodilac projekata za brojne televizijske i producenske kuće, u filmskoj i kreativnoj industriji. Docent je na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.

Dejan Ubović, novinar i menadžer u kulturi, studirao je u Beogradu antropologiju i menadžment projekata. Rukovodi Kulturnim centrom „Grad“ u Beogradu, koji se nalazi upravo u Savamali, direktor je nevladine organizacije „Cultural Front Belgrade“, kao i inicijator i organizator debate „Forum Belgrade – A Soul for Europe“ u KC „Grad“ 2011. godine. Osnovao je „Cross Radio Network“ sa sedištem na Balkanu, koji svake nedelje emituje radijske programe u 14 gradova Srbije. Osnivač je Festivala „Refract“, koji paralno organizuje programe u sedam srpskih gradova, kao i prvog regionalnog Muzičkog informacionog centara MIC.

Dejan Vasović, gradski arhitekta i zamenik gradonačelnika Beograda, studirao je arhitekturu u Beogradu, a danas je zaposlen na Arhitektonskom fakultetu. Osim rada u nastavi, kao rukovodilac projektantskog tima, projektovao je veći broj objekata visokogradnje u zemlji i inostranstvu, i nadzirao je njihovu izgradnju. Od aprila do septembra 2001. godine radio je u Ministarstvu urbanizma i građevinarstva kao koordinator Republičke revizione komisije. Početkom 2004. postavljen je na mesto zamenika direktora Građevinske direkcije Srbije, gde je 2007. godine na javnom konkursu izabran za direktora. Osnovao je Fond za uštedu energije u stanogradnji. U ime Republike Srbije bio je odgovoran za realizaciju donacija Evropske unije i za izgradnju graničnih prelaza nulte kategorije (Horgoš, Batrovci, Preševo). Na mesto pomoćnika gradonačelnika Beograda postavljen je 15. septembra 2009. godine.