Školski sistem

For migrants with a visa

Školski sistem

© Colourbox.com

Obaveza pohađanja škole i troškovi

© Colourbox.com U Nemačkoj postoji obaveza pohađanja škole. Deca moraju da idu u školu devet godina. U nekim saveznim pokrajinama važi obaveza pohađanja škole i za decu s nerazjašnjenjim boravišnim statusom. Školska godina počinje u avgustu ili septembru i traje do juna ili jula, zavisno od savezne pokrajine. U većini slučajeva deca pohađaju državne škole. U njima se ne plaća školarina. Postoje neznatni troškovi vezani za, recimo, kopiranje, materijale ili izlete. U privatnim školama je plaćanje školarine obavezno.


Vrste škola

Postoje različite vrste škola. Školski sistem se razlikuje u zavisnosti od savezne pokrajine. U osnovnu/primarnu školu idu sva deca uzrasta od šest ili sedam godina. Posle četvrtog razreda (u pojedinim saveznim pokrajinama i posle šestog razreda) deca idu u opšteobrazovne škole sekundarnog stepena. Postoje potpuno različite opšteobrazovne škole sekundarnog stepena. U četvrtom razredu osnovne škole će vam preporučiti vrstu škole u kojoj će vaše dete da nastavi školovanje. Postoje glavne škole ili realne škole (od 5. do 9., odnosno 10. razred). Posle toga se polaže završni ispit nakon glavne škole ili kvalifikujući završni ispit nakon glavne škole. U glavnoj školi se pohađaju i praktični predmeti, kao što su tehničko vaspitanje ili tehničko crtanje. Viši stepen škole je realna škola (od 5. do 10. razreda). Ovde se polaže završni ispit nakon realne škole. Po završetku glavne ili realne škole moguće je izučiti neko zanimanje. Između ostalog, postoji i gimnazija (do 12. razreda). Nakon gimnazije se polaže matura posle koje se može studirati na univerzitetu. U gimnazijama se često uče dva do tri strana jezika, kao što su, recimo, engleski i francuski.

© Colourbox.com U nekim saveznim pokrajinama postoje objedinjene školske ustanove. U njima se glavna škola, realna škola i gimnazija nalaze pod jednim krovom. Tu deca mnogo lakše mogu da se prebacuju s jedne škole u drugu, na primer s glavne na realnu školu. Prebacivanje je takođe moguće i kod pohađanja zasebnih škola, ali to nije uvek jednostavno. U svakoj saveznoj pokrajini postoje i dvojezične škole, škole za decu s posebnim potrebama, srednje stručne ili srednje strukovne škole.

Vreme održavanja nastave

U većini škola nastava traje do podneva ili ranog popodneva (do 14 ili 15 časova). Posle toga deca mogu da idu u dnevni boravak za školsku decu. U njima mogu da ostanu tokom popodneva. Tu će dobiti nešto za pojesti i pomoć oko rešavanja domaćih zadataka. No dnevni boravak za školsku decu se plaća. Postoji sve više celodnevnih škola. U ovim školama deca borave ceo dan i to većinom do 16 ili 17 časova.

Školski predmeti

Deca u školi imaju brojne predmete. U njih se ubraja i fizičko vaspitanje. Ovaj predmet u osnovnoj školi nije podeljen po polovima. Devojčice i dečaci zajedno imaju fizičko vaspitanje. U drugim školama devojčice i dečaci ponekad zajedno pohađaju fizičko vaspitanje, a nekad odvojeno. Često postoje i časovi plivanja. U većini škola se predaje hrišćanska veronauka. Međutim, dete možete ispisati s nastave veronauke kako ne bi pohađalo taj predmet. Kao alternativa tome postoje časovi etike. U pojedinim školama je u ponudi i nastava o drugim religijama (na primer, islam ili judaizam).

© Colourbox.com

Vannastavne aktivnosti

Škole po pravilu organizuju jednu ekskurziju tokom školske godine. Ona većinom traje od tri do pet dana. Ovde odeljenje zajedno ide u neki drugi grad ili neko drugo mesto. Postoje i planinarski dani. Tada deca zajedno idu na izlet. Ovde deca uče o istoriji, kulturi i prirodi. Škole takođe organizuju i školske priredbe. Na njima se, primera radi, daju pozorišne predstave ili koncerti koje izvode učenici.

Roditelji

Svaka škola ima roditeljske predstavnike, to jest roditelje koji sarađuju sa školom. Više puta godišnje održavaju se roditeljski sastanci. Na njima se roditelji mogu upoznati s učiteljima/nastavnicima koji im pružaju važne informacije. Roditelji takođe mogu imati individualni sastanak i s jednim učiteljem/nastavnikom i s njim nasamo razgovarati. To se zove razgovor s roditeljima. Oni se održavaju kod problema s detetom u školi ili kada roditelji žele da saznaju više o uspehu njihovog deteta.
savezna pokrajina, savezne pokrajine (das Bundesland, die Bundesländer): Šesnaest pokrajina i to saveznih pokrajina zajedno čine Saveznu Republiku Nemačku. Savezna pokrajina je većinom velika geografska površina kao što su, primera radi, Bavarska, Hesen ili Severna Rajna-Vestfalija. Međutim, postoje i gradovi koji su savezne pokrajine kao, recimo, Berlin ili Hamburg. Svaka savezna pokrajina ima svoju vladu (pokrajinsku vladu) i parlament (pokrajinsku skupštinu). Pokrajinska vlada o određenim stvarima sama može da donosi odluke, kao na primer u području obrazovanja i kulture. No najvažnije odluke ipak donosi savezna vlada, tj. vlada cele Nemačke.
završni ispit posle glavne škole, završni ispiti posle glavne škole (der Hauptschulabschluss): Po završetku glavne škole polaže se završni ispit. To je u 9. razredu. U pojedinim saveznim pokrajinama postoje i kvalifikujući završni ispit posle glavne škole (nem. skr. Quali). To je ispit po završetku 9. razreda. Polaganje kvalifikujućeg završnog ispita nije obavezno, ali se uz njega lakše pronalazi praksa u nekom preduzeću.
srednja stručna škola, srednje stručne škole (die Fachoberschule, die Fachoberschulen): Po završetku realne škole moguće je pohađati srednju stručnu školu. Ova vrsta škole strukovno je orijentisana. Postoje, primera radi, srednje tehničke ili srednje društvene stručne škole. Srednja stručna škola pohađa se dve godine, tj. u 11. i 12. razredu. Ovde su obuhvaćeni praktični i teoretski predmeti kao i poduža stručna praksa, na primer u nekom preduzeću. Po okončanju srednje stručne škole moguće je studirati na visokoj strukovnoj školi.
veronauka (der Religionsunterricht): To je predmet u školi. Većinom je nastava vezana za evangelističku ili rimokatoličku veroispovest. U nekim saveznim pokrajinama postoji i nastava vezana za pravoslavnu, jevrejsku ili čak i budističku veroispovest. Za muslimane u mnogim školama postoje predavanja o islamu na turskom ili arapskom jeziku. Deca nisu obavezna da pohađaju veronauku. Međutim, ona često za to vreme nisu slobodna; u mnogim saveznim pokrajinama deca moraju da pohađaju časove etike. To je nastava o filozofiji.
časovi etike (der Ethikunterricht): U većini saveznih pokrajina učenik može da bira između časova veronauke i etike. U Berlinu svi učenici moraju da pohađaju časove etike. Za pohađanje časova etike nije potrebno biti verski opredeljen: ovde se uopšteno uči o različitim religijama i o filozofiji.
razgovor s roditeljima, razgovori s roditeljima (das Elterngespräch, die Elterngespräche): To je sastanak s učiteljem/nastavnikom u školi. Informacije dobijate direktno od učitelja/nastavnika. Informisaće vas o uspehu i vladanju vašeg deteta u školi.
državna škola, državne škole (die staatliche Schule, die staatlichen Schulen): U Nemačkoj je većina škola u vlasništvu države. Za nastavu se ništa ne plaća. Ona je besplatna.
školarina (das Schulgeld): Ona se plaća samo u privatnim školama. Privatnim školama često moraju da se plaćaju velike svote novca za nastavu.
boravišni status (der Aufenthaltsstatus): Boravišnim statusom se, primera radi, reguliše koliko dugo možete da ostanete, odnosno da li smete da radite u Nemačkoj. Ako imate boravišni status tada ste legalno u Nemačkoj.
objedinjena škola, objedinjene škole (die Gesamtschule, die Gesamtschulen): To su glavna škola, realna škola i gimnazija pod jednim krovom. Deca pohađaju nastavu s različitim stepenom težine. Ako dete nije dovoljno dobro u matematici, onda pohađa nastavu s jednostavnijom materijom. Ako detetu dobro ide engleski jezik, onda pohađa nastavu zahtevnijeg intenziteta. U objedinjenoj školi se relativno lako može prebacivati iz jedne škole u drugu. No objedinjenih školskih ustanova nema svuda.
dvojezična škola, dvojezične škole (die zweisprachige Schule, die zweisprachigen Schulen): Nastava se obavlja na dva jezika, većinom na nemačkom i nekom drugom jeziku.
škola za decu s posebnim potrebama, škole za decu s posebnim potrebama (die Förderschule, die Förderschulen): Deca koja imaju poteškoće u učenju ili sporo uče idu u škole za decu s posebnim potrebama.
srednja strukovna škola, srednje strukovne škole (die Berufsoberschule, die Berufsoberschulen): Ovde možete da završite viši stepen školovanja. Na srednju strukovnu školu možete ići kada završite strukovno obrazovanje.
dnevni boravak za školsku decu (der Hort): Deca mogu da ostanu u dnevnom boravku za školsku decu kada im roditelji rade. Ponekad i pre početka škole. U njemu dobijaju ručak i pomoć kod rešavanja domaćih zadataka. U dnevnom boravku deca često mogu da ostanu do 16 ili 17 časova.
celodnevna škola, celodnevne škole (die Ganztagsschule, die Ganztagsschulen): U ovim školama deca borave ceo dan i to većinom do 16 ili 17 časova. U njima dobijaju ručak i pomoć kod rešavanja domaćih zadataka. Učenici mogu da pohađaju posebne tečajeve, na primer, da uče da sviraju muzički instrument, da se bave sportom ili da glume. Državne celodnevne škole su besplatne, dok se u privatnim plaća školarina.

For asylum seekers

School system - For asylum seekersen

Schooling

Education is compulsory in Germany. This means that children have to go to school for 9 years. Refugee children also have to attend school but they have to wait several weeks before they can do so. The exact length of the waiting period is determined by the respective federal state. Sometimes it may take just a few weeks, but occasionally it may take up to six months. The prerequisite is that you are no longer staying at the initial reception centre. Once you are living in your allocated centre, your children can go to school.

You can get help at the Residents’ Registration Office [Einwohnermeldeamt]. Your contact person will contact a suitable school. After that you will be able to visit the school and meet the teachers.

Children and teenagers who don’t speak German will initially be in a separate class where they will study German and learn about the German culture. These are so-called welcome classes or transition classes designed to make the start at a German school easier. The teachers will be happy to provide support and gladly answer questions.

Attending school is free for refugee children. If your children have to take the bus to get to school, for example, they don’t have to pay for it. School lunches, field trips, books, pencils and notepads are also free. The school will pay for it. To get this type of financial support you will have to fill out several documents. You can get more information at your town hall.