Archipelago

Archipelago Logo 1200x1200 © ARchipelago 2024

Archipelago je arhivska platforma za javni prostor u postjugoslovenskom kontekstu, koja prikuplja zbirke ratnih dokumenata. Različite angažovane arhivske inicijative nude važan višeperspektivni pogled na nedavnu istoriju regiona trideset godina nakon ratova, koji su usledili pri raspadu Jugoslavije i do njega dovdeli. One se, pak, retko okupljaju i često se bore sa represijama u svojim sredinama.

O projektu

Projekat Archipelago pretvara pametni telefon u lako dostupan arheološki uređaj koji okuplja mnoštvo glasova iz arhive nezavisno od ograničenja uslovljenih lokalnom politikom. Istorijski audio-vizuelni dokumenti označeni GPS podacima biće dostupni preko tzv. aplikacije proširene stvarnosti (Augmented-Reality-App, AR). Aplikacija omogućava topografsku i interaktivnu dostupnost različitih arhivskih fondova na mestima sa kojima su povezani, tako ih sami lako možete doživeti. Archipelago kao digitalni umetnički i istraživački projekat povezuje različite arhivske inicijative koje istražuju tehnologiju proširene stvarnosti (AR) kao praktične participativne arhivske prakse u postjugoslovenskom prostoru. Aplikacija Archipelago nudi pažljivo vođen višeperspektivni pogled na nedavnu istoriju regiona i tako podstiče interakciju javnosti putem mobilne AR-aplikacije, jedne arhivske internet stranice, te pratećih javnih događaja kao što su izložbe, radionice i filmske projekcije u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Kosovu*, Hrvatskoj, te na međunarodnom planu.

Cilj

Archipelago ima za cilj da bude platforma za dijalog sećanja, putem koje će lokalne inicijative moći da prezentuju arhivski materijal u javnom prostoru, povezan sa GPS podacima, a korisnicima će biti omogućeno da u pokretu interaguju sa sećanjima. Saslušati jedan drugoga i aktivno se suočiti sa sećanjima iz različitih perspektiva – to je cilj Archipelago-a.
Uz Archipelago se stvara međunarodna mreža za arhivistički (i umetnički) rad, te interkulturalni i međureligijski dijalog u bivšoj Jugoslaviji. Archipelago tako doprinosi oblikovanju diferenciranog pogleda na prošlost, a sve u kontekstu tinjajućih konflikata na etničkoj osnovi.

Tok

Projekat Archipelago obuhvata razvoj i programiranje arhivske platforme u saradnji sa lokalnim inicijativama i potom njeno „lansiranje“ uz prateće događaje propraćene učešćem široke javnosti, te odabranih ciljnih grupa i to po sledećem programu:
2023: Bosna i Hercegovina, Srbija, Kosovo* i Hrvatska.
2024: Severna Makedonija, Crna Gora, Slovenija, preostali gradovi u Bosni i Hercegovini (Prijedor, Mostar), te aktivnosti na daljoj promociji ideje (posete univerzitetima, školama i drugim obrazovnim ustanovama).
Instalacija „The Un-War Space Installation“ (iz inicijative, koja je prethodila projektu) predstavljena je u junu 2023. godine na konferenciji „Archival Assembly #2“ u Berlinu. Do sada su u rad puštene aplikacije i arhivske platforme za Sarajevo i Prizren.

Trajanje

U toku: 2023-2024.

Menadžerka projekta:
Simone Fogt, direktorka Goethe-Instituta Bosna i Hercegovina

Asistentkinje na projektu:
Ajla Eljšani-Arnautlija, Goethe-Institut Bosna i Hercegovina

Umetničke direktorke:
Armina Pilav (Un-War Space Lab), Brač/Hrvatska
Klarisa Time („Between Us“, inicijativa za otvorenu arhivu), Berlin/ Nemačka i Sarajevo/Bosna i Hercegovina

Kosovo*: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija / Status u skladu sa rezolucijom UN 1244.

Umetnice

Armina Pilav je arhitektkinja, umetnica, samostalna istraživačica i pedagoginja sa ostrva Brač u Hrvatskoj. Godine 2016. dobila je individualnu stipendiju „Marija Kiri” za svoje istraživanje „Un-War Space Lab”. Armina kultivira eksperimentalne prostore koristeći transmedijalne forme, prirodna staništa, psihološku prostornost, radikalna zapažanja i feminističku teoriju, kako bi razotkrila ekologiju rata i toksičnu transformaciju arhitekture, reka, zemljišta i društva, nezavisno od vrste, koja nastaje kroz nju. Objavljuje u časopisima, akademskim časopisima i redovno izlaže.
Klarisa Time je filmska rediteljka i umetnica iz Berlina. Radi sa formatima, kao što su film, performans, tekst i instalacije, kombinujući dokumentarne i fikcionalne metode, kako bi istražila procese pamćenja i društvenog prevođenja, kao i mogućnosti „živog arhiva“ kao zajedničkog društvenog dobra. Time se često bavi i subjektivnim svedočenjima u kontekstu kolektivnih trauma i njihove rekonstrukcije tehničkim i pravnim sredstvima, kako bi ušla u trag pukotinama između jezika pojedinačih sećanja i njihove istorijske objektivizacije. Njena rad je istraživački orijentisan i često ga prati saradnja sa drugim umetnicima i institucijama. Veliki broj njenih radova je serijalnog karaktera i čine ga višegodišnje studije. Od ranih 2000-ih godina različiti umetnički projekti vodili su je postjugoslovenskom prostoru, gde redovno blisko sarađuje sa Bibliotekom Hamdija Kreševljaković – Video arhiv Sarajevo, a odnedavno sarađuje i sa Odeljenjem za javne sudske spise Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).

Partneri

Arhivski i istraživački partneri: CZKD – Centar za kulturnu dekontaminaciju, Dokufest Prizren, Biblioteka Hamdija Kreševljaković, Un-War Space Lab.

Ostali partneri: Arsenal – Institut für Film und Videokunst e.V, Augmented Archive, Austrijski kulturni forum, Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini, Fondacija Friedrich Ebert, Dijalog Jugoistočna Evropa, Istorijski muzej Bosne i Hercegovine, Francuski institut u Sarajevu, Između nas, projekat otvorene arhive.

Pokrovitelji: EUNIC Program „Evropski kulturni prostori“ 2023, Inicijativa projekata izvrsnosti Goethe-Institut-a 2023/24.

Razvojno istraživanje Klarise Time podržala je Fondacija Kunstfonds iz Bona u okviru programa NEUSTART KULTUR Saveznog komesara za kulturu i medije, SR Nemačka (BKM).