Logo Goethe-Institut

Srbija

K.
 Kafka, sada

Kafka, jula 1917. godine 1200x1200 © Wagenbach Verlag (Artwork: Tobias Schrank)

U Beogradu je stota godišnjica smrti Franca Kafke obeležena sedmodnevnim festivalom K. Kafka, sada koji je održan od 11. do 18. maja 2024. na više lokacija. Festival je zamišljen kao zbir kulturnih i umetničkih sadržaja koji, kao što je sugerisano nazivom, na različite načine pokazuju kako Kafkino delo može doprineti razumevanju sadašnjice, i obrnuto – kako ona doprinosi njegovom trajanju.

Naše aktivnosti u okviru jubileja od smrti Franca Kafke nastavljaju se i tokom 2025. godine kroz događaje u čitavoj Srbiji.

Godina sećanja na Franca Kafku

Najveći događaj u okviru godine sećanja na Franca Kafku u kome je učestvovao Goethe-Institut u Beogradu bio je sedmodnevni festival pod naslovom K. Kafka, sada u Beogradu. Festival je održan od 11. do 18. maja 2024. na više mesta u Beogradu, a pre svega u Kulturnom centru Beograda.

Počeo je filmskim programom koji je obuhvatio ekranizacije Kafkinih dela (poput filmova Amerika, Zamak, Jahač na kanti za ugalj und Istraživanja jednog psa), ali i eksperimentalni program (Kafka ide u bioskop, Žan-Mari Štraub i Danijel Ije u radu na filmu baziranom na romanu „Amerika“ Franca Kafke).

Festival je otvoren performansima mirage nymphs i Seoski lekar a narednog dana otpočeo je književni program koji se bavio sledećim temama: Savremena književnost u dodiru sa Kafkom, Kako čitati Kafku?, Život posle Kafke, Kako nas je Kafka preobrazio?, Karusel K, Političko telo i politička protetika u delu Franca Kafke, Između antropocena i zoopoetike: ekokritička čitanja Kafke i MedijaMorfoze.

I najmlađa publika je mogla da uživa u programima o Kafki, i to na radionici Deca poznaju Kafku i na prezentaciji knjige „Prašina, balegar i Kristina“.

Festival je zatvoren čitalačkim performansom Umetnik u gladovanju.

Tokom trajanja festivala, beogradska publika je imala priliku da poseti dve izložbe: Franc Kafka: Čovek svog i našeg vremena u Narodnoj biblioteci Srbije i Komplett Kafka Nikolasa Malera u Goethe-Institutu u Beogradu. Počev od juna 2024. godine, ove izložbe putuju po čitavoj Srbiji u saradnji Goethe-Instituta u Beogradu, Češkog centra Beograd i lokalnih biblioteka i kulturnih centara u Srbiji. Dosad su obišle Osečinu, Niš, Belu Crkvu, Ćupriju, Kragujevac i Užice, a ta će se lista proširiti tokom 2025. godine.

Kafka je naš dragoceni savremenik. Njegovo nam delo donosi istinu o nama samima. I o svetu u kojem živimo.
Petar Jevremović

Petar Jevremović © privatna arhiva

Kulturni centar Beograda

Informacije o festivalu pronaći ćete i na sajtu Kulturnog centra Beograda.

Link ka sajtu

Zeitgeister

Ovde ćete pronaći izbor tekstova iz magazina Zeitgeister koji je svoje aktuelno izdanje posvetio godini u kojoj se obeležava stogodišnjica Kafkine smrti.

  • Psihoterapija

    Kafka na kauču

    U ovom intervjuu hamburški terapeut prof. dr Hantel-Kvitman objašnjava kako književnost može da nam pomogne da rešimo probleme i zašto je ipak dobro što Kafka svojevremeno nije išao na terapiju.

    Kafka na kauču Autor kolaža: Tobijas Šrank (Sunder Muthukumaran / Unsplash) Autor kolaža: Tobijas Šrank (Sunder Muthukumaran / Unsplash)

  • Tomaš Moravec

    Čiji je Kafka?

    Mnogi su se mozgovi proteklih stotinu godina bavili pitanjem čiji je zapravo Franc Kafka, možda i više nego što je to zaista bilo potrebno.

    Franc Kafka, otprilike sa 34 godine. Jul 1917. © Izdavačka kuća Klaus Wagenbach © Izdavačka kuća Klaus Wagenbach

  • Plejmobil

    Kafka na Jutjubu

    Klasici ne moraju da budu dosadni, pomislio je Mihael Zomer i pokrenuo Jutjub kanal „Zomerova svetska književnost za poneti”. Jedanput nedeljno uz pomoć svojih plejmobil figurica predstavlja po jedno delo svetske književnosti, pa tako i dela Franca Kafke.

    Scena iz snimka „Pismo ocu“, izvedena sa Plejmobil-figurama © Michael Sommer i izdavačka kuća Reclam-Verlag © Michael Sommer i izdavačka kuća Reclam-Verlag

  • Kafkin psihotest

    Koji si lik iz dela Franca Kafke?

    Dela Franca Kafke su i dan-danas relevantna, univerzalna i puna grotesknih i fascinantnih likova. Koji Kafkin lik si ti? Odgovori na pitanja i saznaj u našem psihotestu!

    Crteži likova iz Kafkinih romana Ilustracija: © Beatrice Davies Ilustracija: © Beatrice Davies

  • Rajner Štah

    Franc Kafka u 21. veku

    Zašto je sto godina nakon Kafkine smrti njegova čarolija i dalje neprekinuta? Zašto je za nas Kafka i dalje toliko moderan i prisutan? Šta nas očekuje u jubilarnoj Kafkinoj 2024. godini? Rajner Štah, Kafkin najznačajniji biograf, daje odgovore na ova pitanja.

    Kafka, 34 godine, u julu 1917. © Izdavačka kuća Wagenbach Verlag (dizajn: Tobijas Šrank) © Izdavačka kuća Wagenbach Verlag (dizajn: Tobijas Šrank)

  • Strip i grafički roman

    Kafka u carstvu stripa

    Kafka je i sâm crtao i sigurno bi mu se dopali ovi stripovi i grafički romani čiji su autori i autorke strip umetnici i umetnice iz raznih delova sveta, a kojima je zajednička tema: Franc Kafka.

    Moric fon Volcogen: Avioni u Breši © Moric fon Volcogen, izdavačka kuća Natalija Laue © Moric fon Volcogen, izdavačka kuća Natalija Laue

  • Nikolas Maler

    Nacrtaj mi Kafku

    Nikolas Maler je strip crtač, a u Kafkinoj jubilarnoj 2024. godini biće objavljena njegova knjiga „Kompletni Kafka”, koja će krenuti na turneju i u vidu izložbe. Ulrih Figner je Nikolasu Maleru postavio pet pitanja o stripu, Kafki, komici i sumornosti.

    Nikolas Maler: „Komplett Kafka“ © Nikolas Maler, izdavačka kuća Suhrkamp © Nikolas Maler, izdavačka kuća Suhrkamp

  • Marijus Goldhorn

    Oklahama, 3666

    Za Kafkin fragmenat „Oklahamsko pozorište” mnogi smatraju da je bilo zamišljeno kao završno poglavlje nedovršenog romana „Amerika”. Autor Marijus Goldhorn detaljno analizira ovaj tekst. Nakon završetka „Amerike”, radnja romana se nastavlja 3666. godine i Goldhorn pripoveda o jednom danu glavnog junaka na poslu u 37. veku, koji počinje žalfijom i ražanim đevrekom.

    Marijus Goldhorn: „Oklahama, 3666“ Ilustracija: Tanita Olbrih Ilustracija: Tanita Olbrih

  • Počeci pop kulture

    Kafka u bioskopu

    Početkom 20. veka bioskop je bio nešto novo i senzacionalno – Franc Kafka je bio impresioniran njime. U njegovim zapisima postoje brojni tragovi o tome šta je Kafka gledao u bioskopima.

    Senzacija početkom 20. veka: poseta bioskopu © Noom Peerapong / Unsplash © Noom Peerapong / Unsplash

Zašto nam je Kafka važan danas? Zato što nam pokazuje kako da pružimo otpor nasilju (nametnute) stvarnosti.
Ivan Milenković

Ivan Milenković © Ivan Milenković

Playing Kafka

Zajedno sa studiom igara Charles Games Goethe-Institut razvija video igru koja oživljava Kafkin književni život u virtuelnom prostoru. Isprobajte prvi deo ove igre!

Video-igra Playing Kafka © Goethe-Institut / Charles Games © Goethe-Institut / Charles Games

Možda vas i ovo zanima

PARTNERI

Pratite nas