BiblioGreen
Rezidencije za održive biblioteke

@ Ofelya Dallakyan Ofelja Dalakjan rođena je 1994. godine u Jerevanu. Završila je Jermenski državni pedagoški univerzitet „Hačatur Abovjan“, na Filološkom fakultetu. Nakon toga je studirala na Nacionalnoj akademiji nauka.

Tokom studija radila je u AMI razvojnom centru kao nastavnica jermenskog jezika. Od 2018. godine radi u oblasti bibliotekarstva: od 2018. do 2020. bila je zaposlena u Odeljenju za dečju književnost; od 2020. do 2022. vodila je Odeljenje za umetnost u biblioteci; od 2022. do 2023. radila je u Šumarskom odboru Ministarstva zaštite životne sredine kao asistentkinja predsednika odbora; a od 2023. godine radi u Centralnoj biblioteci kao rukovoditeljka Odeljenja za dečju književnost. Voli da piše i do sada je objavila tri knjige.

Piše kratke priče i bajke. Dva puta je pobedila na takmičenjima za bajke i oba puta osvojila prvo mesto.

Foto von Nadina Grebović-Lendo Nadina Grebović-Lendo ima dve master diplome – iz istorije književnosti i iz komparativne književnosti i bibliotekarstva – sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, gde trenutno pohađa doktorske studije iz informacionih nauka.

Direktorka je Biblioteke Univerziteta u Sarajevu i rukovoditeljka Biblioteke Filozofskog fakulteta. Aktivno se zalaže za razvoj održivih i inovativnih praksi u univerzitetskim bibliotekama, a posebno se bavi idejama vezanim za „zelene biblioteke“. Učestvovala je u projektu „Zajednički otpad – zajedničke biblioteke“ Goethe-Instituta, koji se bavio ekološkim perspektivama u bibliotečkom radu.

Među njenim aktuelnim aktivnostima su i podrška modelima otvorenog pristupa za publikacije bez štampanih izdanja, kao i promocija digitalnih i ekološki osvešćenih pristupa u bibliotekarstvu.

@ Giorgi Chichinadze Giorgi Čičinadze je od 2006. godine direktor Biblioteke Univerziteta Akaki Tsereteli. Pored ove funkcije, radio je u različitim bibliotekama i kulturnim ustanovama širom Gruzije. Takođe je urednik elektronskog časopisa Bulletin of ATSU i ima dugogodišnje iskustvo u stručnom obrazovanju.

Vodio je i predavao programe iz bibliotekarstva na Univerzitetu Akaki Tsereteli, kao i na Državnom univerzitetu u Tbilisiju (Ivane Džavahišvili). Trenutno je na doktorskim studijama iz filologije na Univerzitetu Akaki Tsereteli, sa fokusom istraživanja na antičke grčke i rimske biblioteke. Redovno učestvuje na međunarodnim obukama, konferencijama i u publikacijama.

@ Archontissa Choudalaki Arhontisa Čudalaki je bibliotekarka sa dugogodišnjim iskustvom u osmišljavanju i sprovođenju kulturnih i obrazovnih programa za decu i mlade. Studije bibliotekarstva i informacionih sistema završila je na Fakultetu za upravu i ekonomiju Aleksandrovog tehnološkog obrazovnog instituta u Solunu 1999. godine. Od 2011. do 2021. godine radila je kao bibliotekarka u Biblioteci Pomorske akademije Krita.

Od tada radi u Biblioteci za decu i mlade u Sudi, opština Hanija, gde se posebno angažuje na projektima iz oblasti održivosti životne sredine i podizanja ekološke svesti, u saradnji sa Nacionalnom bibliotekom Grčke. Njena profesionalna specijalnost je osmišljavanje i realizacija obrazovnih programa i kreativnih aktivnosti za decu. Među njenim posebnim veštinama su umetničko oblikovanje, razvoj fonda, katalogizacija, odnosi s javnošću, korisnička podrška, kao i stvaranje pozitivnog i inspirativnog iskustva za posetioce biblioteke. Godine 2024. uspešno je završila sertifikovani program stručnog usavršavanja „Osmišljavanje obrazovnih aktivnosti u oblasti kulture“ i položila ispite za procenu znanja i kompetencija. Za rezidencijalni boravak u Grčkoj zadužena je Arhontisa Čudalaki, bibliotekarka sa dugogodišnjim iskustvom u osmišljavanju i sprovođenju kulturnih i obrazovnih programa za decu i mlade. Studije bibliotekarstva i informacionih sistema završila je na Fakultetu za upravu i ekonomiju Aleksandrovog tehnološkog obrazovnog instituta u Solunu 1999. godine.

Od 2011. do 2021. godine radila je kao bibliotekarka u Biblioteci Pomorske akademije Krita. Od tada radi u Biblioteci za decu i mlade u Sudi, opština Hanija, gde se posebno angažuje na projektima iz oblasti održivosti životne sredine i podizanja ekološke svesti – u saradnji sa Nacionalnom bibliotekom Grčke. Njena profesionalna specijalnost je osmišljavanje i realizacija obrazovnih programa i kreativnih aktivnosti za decu. Među njenim posebnim veštinama su umetničko oblikovanje, razvoj fonda, katalogizacija, odnosi s javnošću, korisnička podrška, kao i stvaranje pozitivnog i inspirativnog iskustva za posetioce biblioteke. Godine 2024. uspešno je završila sertifikovani program stručnog usavršavanja „Osmišljavanje obrazovnih aktivnosti u oblasti kulture“ i položila ispite za procenu znanja i kompetencija.

@ Oliwia Gancarz Olivia Gančar ima 26 godina i već dve godine radi kao bibliotekarka u Bioteci, biblioteci u Lublinu koja je usmerena na ekologiju. Voli da bude okružena knjigama – ali i biljkama: floristika i sobne biljke su njene strasti, zbog čega posebno uživa u prirodnoj atmosferi svog radnog mesta. Olivia je aktivna u različitim ekološkim inicijativama i stalno se stručno usavršava; trenutno pohađa Google kurs na temu veštačke inteligencije.

I van biblioteke pronalazi radost u planinarenju po poljskim planinama, putovanjima i kulturnim otkrićima – naročito u pozorištu. Te inspiracije često unosi u svoj bibliotekarski rad i radionice sa decom.

@ Ana-Maria Danes Ana-Marija Daneš je rukovoditeljka Nemačkog kulturnog centra u Sibinju, gde razvija kulturne i obrazovne projekte koji povezuju zajednice kroz jezik, kreativnost i zajedničke vrednosti. Sa obrazovanjem iz germanistike i francuske filologije, kao i sertifikatom Goethe-Instituta, donosi više od decenije iskustva u podučavanju nemačkog jezika, kulturnom menadžmentu i međunarodnoj saradnji.

Njene interdisciplinarne radionice – poput radionice „Furnica“ – povezuju književnost, istoriju i prirodne nauke, podstičući mlade učenike da razmišljaju o saradnji, pripovedanju i prirodnom svetu. Ovi formati stvaraju prostor za komunikaciju i povezivanje s prirodom, pri čemu se često koriste metafore i razigrani dijalozi kako bi se probudila radoznalost.

Ana-Marija je izgradila snažne mreže između institucija, pedagoškinja i civilnog društva, i zalaže se za pozicioniranje biblioteka i kulturnih prostora kao centara inovacija, ekološke svesti i društvenog angažovanja. Tečno govori engleski jezik i ima bogato iskustvo u mentorstvu. Svoje znanje iz oblasti kreativnog programiranja i interkulturalnog obrazovanja unosi u program „Bibliotečke rezidencije za održivi razvoj“.  

@ Marija Radulovic Marija Radulović je bibliotekarka u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ u Čačku, gde radi od 2007. godine. Sa master diplomom iz srpskog jezika i književnosti i više od 15 godina profesionalnog iskustva povezuje kulturu, obrazovanje i međunarodnu saradnju sa savremenim pristupima u bibliotekarstvu. Njene stručne oblasti obuhvataju održivi razvoj, interkulturalnu razmenu i celoživotno učenje.

Koordinirala je projekat „Voda kao nešto što se podrazumeva“ u okviru inicijative Europe Challenge 2024 i bila je suosnivač platforme ECO-ZONE za ekološko obrazovanje u bibliotekama. Njen rad je međunarodno priznat, između ostalog i kroz inicijativu IFLA ENSULIB. Marija aktivno učestvuje kao predavačica na stručnim skupovima i sarađuje sa evropskim kulturnim institucijama. Članica je upravnog odbora Bibliotekarskog društva Srbije i zalaže se za biblioteke kao mesta dijaloga, održivosti i inovacija.

@ Simona Svitková Simona Svitkova trenutno radi u Starogradskoj biblioteci u Bratislavi, gde se aktivno uključuje u rad biblioteke i razvoj zajednice u okolini jedne od njenih ogranaka. Osim toga, doprinosi radu Odeljenja za obrazovanje i metodiku biblioteke, gde učestvuje u oblikovanju dugoročne vizije i edukativnih aktivnosti.

Zahvaljujući obrazovanju iz oblasti umetnosti i dizajna, strastveno se zalaže za interdisciplinarnu saradnju i stvaranje promišljenih okruženja – fizičkih, mentalnih i virtuelnih – koja podstiču učenje i dobrobit.

@ Ali Fuat Kartal Ali Fuat Kartal je dugogodišnji predsednik Turskog udruženja bibliotekara (TKD) i jedna je od ključnih ličnosti turske bibliotečke scene. Zahvaljujući svom bogatom iskustvu u bibliotečkom radu i planiranju, već dugi niz godina se posvećeno zalaže za profesionalizaciju i društveno priznanje zanimanja „bibliotekar/ka“.

Poseban fokus njegovog rada je na održivom razvoju biblioteka: Ali Fuat Kartal promoviše inovativne koncepte koji u centar stavljaju ekološku, društvenu i ekonomsku održivost, i zalaže se za biblioteke kao otvorena mesta znanja i susreta, spremna za budućnost.

Takođe podržava brojne inicijative za osnivanje i dalji razvoj biblioteka u Turskoj, čime značajno doprinosi jačanju bibliotečkog sektora.

@ Mariam Aleksanyan Mariam Aleksanjan je pedagoškinja koja živi u Jermeniji, kreatorka obrazovnih programa i rukovoditeljka projekata sa bogatim praktičnim iskustvom u oblastima obrazovanja za održivi razvoj, angažovanja zajednice i socio-emocionalnog učenja (SEL).

Vodila je više programa finansiranih iz donacija koji su bili usmereni na podizanje svesti o životnoj sredini i opštem dobru. Aleksanjan je takođe suosnivačica nekoliko obrazovnih i neprofitnih inicijativa, uključujući nevladinu organizaciju Totik za društveno-kulturni razvoj, i radi sa raznovrsnim ciljnim grupama svih uzrasta i pozadina – od školske dece do odraslih.

Trenutno je na doktorskim studijama na Državnom univerzitetu u Jerevanu, na odseku za teoriju i istoriju obrazovanja. Njeno istraživanje fokusirano je na razvoj inkluzivnih, kreativnih i izazovno orijentisanih formata učenja koji su usklađeni sa ciljevima ekološke održivosti i društvenog razvoja.

@ Hannelore Vogt Dr Hanelore Fogt, dugogodišnja direktorka Gradske biblioteke u Kelnu i Vircburgu, stekla je diplomu Privredne i industrijske komore u Kelnu kao menadžerka transformacije za održivost u oblasti kulture.

Bila je, između ostalog, predsednica Savetodavnog odbora za informacije i bibliotekarstvo pri Goethe-Institutu, kao i članica različitih tela – Stalnog komiteta za javne biblioteke i Mreže metropolitanskih biblioteka – pri Svetskom udruženju biblioteka (IFLA). Takođe je radila kao strateška savetnica za Fondaciju Bil i Melinda Gejts u oblasti globalnih biblioteka. Već dugi niz godina predaje na temu upravljanja promenama na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.

Aktivna je širom sveta – do sada u preko 30 zemalja – kao predavačica na teme razvoja biblioteka, transformacije usluga i prostora, marketinga biblioteka, održivosti, upravljanja inovacijama i razvoja kadrova.

@ Nino Barjadze Nino Barjadze rođena je 18. aprila 1988. godine u Tbilisiju, u Gruziji, gde je završila svoje školovanje. Od 2005. do 2010. studirala je stomatologiju na Državnom medicinskom univerzitetu u Tbilisiju, a zatim je od 2010. do 2012. pohađala specijalizaciju iz terapeutske stomatologije. Od 2013. do 2020. radila je kao stomatološkinja.

Tokom pandemije odlučila se za profesionalni zaokret i počela da se bavi pitanjima životne sredine. Godine 2024. završila je kurs o upravljanju otpadom, degradaciji biosfere i ekološkoj održivosti. Iste godine pokrenula je svoj ekološki blog, a 2025. godine vodila je 16 epizoda „Ecofriendly Podcast“-a na YouTube-u.

@ Dominiki Vagiati Dominiki Vagijati, rođena 1996. godine u Solunu, Grčka, je pedagoškinja, menadžerka projekata, plesačica i izvođačica sa posebnim fokusom na timski rad i kolaborativne procese. Njeno delovanje se nalazi na raskršću obrazovanja, umetnosti i održivosti. Njena istraživačka interesovanja obuhvataju psihopedagogiju, obrazovanje o životnoj sredini, zajednička dobra (commons), kao i umetničko promišljanje prostora.

Posebno je zainteresovana za utelovljenu i multimodalnu interakciju učenika sa javnim prostorima – i za to kako ti prostori bivaju ispunjeni značenjem kroz percepciju, iskustvo i izražavanje. Studirala je pedagogiju (BA) i završila master studije iz umetnosti i obrazovanja. Profesionalno iskustvo sticala je u školama u Finskoj i Danskoj.

Od 2020. godine radi kao operativna direktorka (COO) u ekološkoj organizaciji Mamagea, gde razvija i sprovodi održive projekte sa školskim zajednicama. Cilj joj je da javne škole, kroz participativno oblikovanu zelenu infrastrukturu, pretvori u žive prostore za učenje i centre ekološke kreativnosti.

@ Agata Zgliczynska Agata Antonina Zgličinska je osnivačica Fondacije za cirkularnu modu u Poljskoj, gde promoviše modu kao sredstvo za obrazovanje, održivost i društveni angažman. Osmisli i vodi radionice, festivale i obuke koje povezuju nevladine organizacije, škole, zanatlije i lokalne vlasti oko cirkularnih praksi kao što su ponovna upotreba, popravka i odgovorna potrošnja.

Njen pristup kombinuje kreativnost, „nadziranje ponašanja“ (nudging) i participativne metode kako bi koncept cirkularne ekonomije učinila dostupnim i inspirativnim za zajednice. Kao priznata predstavnica cirkularne mode u Poljskoj, gradi saveze između aktera civilnog društva i kulturnih institucija, osnažujući ljude da modu koriste kao pokretačku snagu za promene i otpornost.

@ Şerban Scrieciu Dr Šerban Skriciju je ekonomista sa interesovanjima u oblastima klimatske zaštite, socijalne inkluzije i alternativnih ekonomskih modela koji bolje služe društvu i prirodi.

Trenutno radi kao analitičar politika za Evropsku komisiju u Briselu, savetuje Londonsku interdisciplinarnu školu (LIS) u razvoju MBA nastavnih planova i angažovan je kao predavač na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL), gde učestvuje u programu letnje škole. Takođe je osnivač i direktor ICENS Lab-a (Interdisciplinarna klimatska ekonomija za prirodu i društvo), neprofitne organizacije koja promoviše raznolikost ekonomskih pristupa u obrazovanju, istraživanju i praksi, i jača dijalog između ekonomije i humanističkih nauka za održiviju budućnost.

Šerban je poreklom iz Rumunije i ima master diplomu sa Univerziteta u Saseksu, kao i doktorat sa Univerziteta u Mančesteru, oba u Ujedinjenom Kraljevstvu. U slobodno vreme posvećen je urbanoj fotografiji i otkrivanju novih mesta i kultura.

@ Marija Markovich Marija Marković je umetnica i aktivistkinja. Završila je master studije na Fakultetu likovnih umetnostiu Beogradu, 2011. godine, kao i master studije na Novoj školi Parsons u Njujorku, 2017. godine. Marković je interdisciplinarna umetnica čiji rad uključuje video, slikarstvo, crtež, instalaciju i skulpturu. Njen skoriji rad istražuje mentalne, fizičke i društvene implikacije klimatskih promena.

Takođe je suosnivačica i aktivistkinja građanske organizacije Zeleni talas, posvećene očuvanju i zaštiti životne sredine, sa posebnim fokusom na problem zagađenja vazduha u njenom rodnom gradu Čačku. Pored toga, suosnovala je i obavlja funkciju umetničke direktorke kompanije Fragment Inc., koja istražuje nove materijale i proizvodi panele od recikliranog stakla.

@ Žofia Kutlíková Jakubová Žofija Kutlikova Jakubova studirala je pravo i međunarodne odnose. Nakon više godina provedenih u inostranstvu, 2018. godine je bila jedna od osnivačica lokalne ekološke nevladine organizacije Pestrec. Organizacija Pestrec se prvenstveno fokusira na iskustveno obrazovanje o životnoj sredini u školama. Žofija učestvuje i u vođenju zajedničke bašte KOZA u Nitrama, koja edukuje o ekološkom vrtlarstvu i procesima sadnje, a ujedno podržava multikulturnu i međugeneracijsku zajednicu. Veruje da se promene mogu ostvariti kroz emocije, saradnju i međuljudske odnose.