Od 2009. godine u Nemačkoj je na snazi Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom. U nemačkom Osnovnom zakonu stoji da su svi ljudi jednaki. Niko ne sme da bude diskriminisan zbog svog invaliditeta. Ljudi sa invaliditetom moraju da budu ravnopravni u društvenom životu. Nažalost, život je za njih još uvek teži. Inkluzija još uvek ne funkcioniše svuda.

Nemačka država pomaže ljudima sa invaliditetom. Oni plaćaju niže poreze, dobijaju ponude za savetovanje i medicinsku podršku, ponekad država čak preuzima troškove za čuvanje dece ili za pomoć u domaćinstvu. To zavisi od vrste invaliditeta.

Za podršku države je potrebna legitimacija za osobe sa teškim invaliditetom. Možete je zatražiti u nadležnoj Službi za socijalnu pomoć. Sa ovim dokumentnom možete besplatno da koristite javni prevoz, dakle, autobus i metro, a dobijate i besplatan ulaz u muzeje.

Ljudi sa invaliditetom dobijaju pomoć kada traže posao. Dobijaju zaštitu na radnom mestu. Poslodavac ne može tek tako lako da im da otkaz. Postoje poverenici odnosno poverenice za ravnopravnost, oni i one su zaduženi da vode računa o tome da ljudi sa invaliditetom ne budu diskriminisani na radnom mestu.

I ljudi sa invaliditetom bi trebalo da mogu da imaju dobar život. Zato je važno da mogu da se samostalno kreću po gradu. Nemačka nastoji da ljudi u invalidskim kolicima bez problema mogu da pristupe javnim ustanovama ili da bez problema mogu da koriste javni prevoz, na primer autobuse i tramvaje. Često postoje invalidske rampe za prilaz, ali to nažalost ne funkcioniše svuda. Metro često nije pristupačan osobama sa invaliditetom.Ne postoji uvek lift.

Za slabovide ili za slepe osobe postoje taktilne staze. Tako one uz pomoć štapa lakše mogu da pronađu put do neke zgrade ili do stajališta. Mnogi semafori imaju zvučne signale, pa tako slepe osobe znaju kada mogu da pređu ulicu. Mnoge javne ustanove koriste Brajevo pismo.

I internet stranice bi trebalo da budu pristupačne za osobe sa invaliditeto, kako bi svi ljudi mogli da koriste informacije na njima. Državne službe i lokalne zajednice nude informacije na pojednostavljenom jeziku. Sve građanke i građani bi trebalo da mogu da razumeju te informacijeih razumeju. Za slabovide ljude je potrebno da internet stranice imaju dobar kontrast izmedju teksta i pozadine. Osim toga, sadržaji moraju da budu napisani tako da čitač ekrana lako može u potpunosti da ih pročita.

Imate dete sa invaliditetom ili hroničnim oboljenjem? Kancelarija za brigu o mladima u Vašem gradu može Vam pomoći.

Za malu decu postoji rana podrška. To je pomoć koju deca mogu da dobijaju od rođenja pa do školskog uzrasta. Namenjena je deci sa invaliditetom ili onoj deci koja slabije uče nego druga deca. Postoje na primer i škole za slabovide ili dopunska nastava za učenje jezika.

I deca sa invaliditetom mogu da idu u zabavište. Postoje inkluzivna zabavišta. U njih zajedno idu deca sa i bez invaliditeta. Postoje i specijalna zabavišta isključivo za decu sa invalididetom.

Isto važi i za škole. U Nemačkoj postoje specijale škola za decu sa invaliditetom ili sa posebnim potrebama za podršku u učenju. Postoje i škole sa inkluzivnom nastavom. To znači da deca sa i bez invaliditeta zajedno pohađaju nastavu. To je u svakoj saveznoj pokrajini drugačije uređeno.

Ukoliko dođe do povrede prava, u nekim slučajevima možemo govoriti o diskriminaciji. Šta da učinite u tom slučaju? Pročitajte više o toj temi u našem tekstu „Postupak prilikom diskriminacije“.