Učenici i učenice uglavnom pohađaju državnu školu. Za državnu školu se ne plaća školarina. Postoje manji izdaci za troškove kopiranja, materijala ili organizovane izlete. U privatnim školama se plaća školarina.

Ukoliko Vaše dete još uvek ne zna dobro nemački i ukoliko mu je potrebna posebna podrška u vidu dopunske nastave za učenje nemačkog, obratite se direktno školi.

U nemačkoj postoje različiti tipovi škola. Osnovnu školu odnosno primarnu školu pohađaju sva deca od 6 ili od 7 godina. Nakon završenog četvrtog razreda deca prelaze u naredni obrazovni ciklus. Osnovna škola će u toku četvrtog razreda dati mišljenje u vezi sa tim koju školu je preporučljivo da dete pohađa u narednom ciklusu. U zavisnosi od savezne pokrajine, postoje sasvim različiti tipovi škola:

Glavna škola odnosno srednja škola (od petog do devetog ili desetog razreda): U ovoj školi imamo praktične predmete kao što su tehničko obrazovanje ili tehničko crtanje. Po završetku ove škole polaže se završni ispit srednje glavne škole ili kvalifikovani ispit srednje glavne škole nakon završenog devetog razreda, i za to se dobija diploma. Ovaj tip škole ne postoji u svim saveznim pokrajinama. Često postoje srednje škole. U srednjim školama učenice i učenici često imaju veoma mnogo prakse. U ovim školama se po završetku može dobiti diploma o položenom završnom ispitu srednje škole ili o položenom kvalifikovanom ispitu srednje škole nakon završenog devetog razreda. Nakon toga može da se uči neko zanimanje ili da se upiše naredna škola.

Realna škola (od petog do desetog razreda): Jedan od tipova škola u drugom ciklusu obrazovanja. Po završetku ove škole polaže se završni ispit realne škole i za to se dobija diploma. Nakon toga može da se uči neko zanimanje ili da se upiše naredna škola.

Gimnazija (od petog do 12. ili 13. razreda): Po završetku gimnazije se polaže matura i sa diplomom o položenoj maturi može da se studira na nekom od fakulteta. U gimnazijama se često uče dva-tri strana jezika, na primer engleski i francuski. Učenici i učenice u zavisnosti od savezne pokrajine maturu polažu nakon 12. razreda (oznaka G8) ili nakon 13. razreda (oznaka G9).

Objedinjena škola (od petog do 13. razreda): U pojedinim saveznim pokrajinama postoje objedinjene škole. To su glavna škola, realna škola i gimnazija pod jednim krovom. U ovoj školi deca mogu da polažu i završni ispit glavne škole i završni ispit realne škole i maturu, i da za to dobiju diplomu. Kada neko dete želi da promeni tip škole, na primer da iz glavne škole pređe u realnu školu, ovde je to jednostavnije. Promena škole je moguća i kod škola koje nisu pod istim krovom, ali to nije tako jednostavno.

Specijalne škole: U svakoj saveznoj pokrajini postoje i dvojezične škole, škole za decu sa potrebom za dodatnu podršku u učenju, stručna viša škola i strukovna viša škola. Više informacija pronaći ćete u našim infografikama.

U većini škola nastava traje do podneva ili do ranog poslepodneva (14 ili 15 časova). Za dete nakon toga može da se obezbedi poslepodnevno čuvanje dece, na primer da pohađa boravak, u kome može da ostane za vreme poslepodneva. Tamo će da dobije nešto da jede i da pije, kao i pomoć u izradi domaćih zadataka. Boravak se plaća.

U Nemačkoj ima i sve više celodnevnih škola. U ovim školama deca mogu da borave ceo dan, uglavnom do 16 ili 17 časova. Dobijaju ručak i pomoć u izradi domaćih zadataka. Učenici i učenice mogu i da pohađaju posebne kurseve, na primer da uče da sviraju neki muzički instrument, da se bave sportom ili glumom. Državne celodnevne škole su besplatne, dok se u privatnim celodnevnim školama plaća školarina.

Deca u školama imaju mnogo predmeta. Među njima je i fizičko vaspitanje. Često je organizovana i nastava plivanja. U većini škola postoji predmet hrišćanska veronauka. Postoji mogućnost odjavljivanja sa veronauke, te dete ne mora da uči taj predmet. Alternativno se pohađa predmet građansko vaspitanje, a u nekim školama i postoji i verska nastava drugih veroispovesti (na primer za islam ili judaizam).

Ukoliko Vaše dete ima poteškoća sa nekim predmetom, moguće je da ide na dopunsku nastavu iz tog predmeta. Onda dodatno radi ili sa privatnim nastavnikom odnosno nastavnicom ili u nekoj privatnoj školi za dopunsku nastavu. Privatni nastavnik odnosno nastavnica su često nešto povoljniji.

Školska deca obično jednom u toku školske godine idu na razrednu ekskurziju. Ona traje uglavnom od tri do pet dana. Razred zajedno putuje u neki drugi grad ili u neko drugo mesto. Često postoje i organizovana pešačenja, kada deca zajedno idu na izlet. Kroz ove aktivnosti deca uče o istoriji, kulturi i prirodi. Škole organizuju i školske proslave, gde učenici i učenice izvode na primer neku pozorišnju predstavu ili koncert.

Svaka škola ima savet roditelja: Njega čine roditelji koji usko sarađuju sa školom. Više puta tokom godine se u školi organizuju roditeljski sastanci. Tom prilikom roditelji od nastavnog osoblja dobijaju važne informacije i mogu da se međusobno upoznaju. Postoji mogućnost da se organizuje i individualni termin sa nekim nastavnikom ili nastavnicom. To se zove individualni razgovor s roditeljima. Tom prilikom se roditelji informišu o tome kako se njihovo dete snalazi u školi i kakav mu je uspeh, kao i o tome da li postoje neki problemi.