Radnja filma odvija se negde u srednjoj Evropi, možda u okolini Beča, u bliskoj budućnosti. Desetogodišnja devojčica Eli je android koji se može isprogramirati po želji. Prvo programiranje je u skladu sa željama muškarca koga Eli zove tata, s kojim leži kraj bazena i za koga se doteruje u kući na obodu šume. Eli je takoreći kutija za njegova sećanja, koja njoj lično ne znače ništa, ali njemu zato znače sve. Jednog dana taj čovek će se izgubiti u tami, sledeći neki čudni eho, dok će Eli, koja je krenula za njim, pronaći i prihvatiti nepoznati ljudi. Kod njih je čeka novi identitet, nova fantazmagorična egzistencija, u koju drugi ljudi projektuju čežnju za izgubljenim rajem detinjstva. Mlada Austrijanka Zandra Volner pruža nam uvid u tačku u kojoj se prepliću nagoni i ponori, strahovi i tajne, osećanja i praznina. Baš kao u svom prvencu „Nemoguća slika”, u svom drugom, provokativnom igranom filmu Zandra Volner radnju razvija na vrlo složenom temelju (a ne obrnuto), rekonstruišući porodice koje nikada nisu postojale. Mašina postaje ogledalo ljudskih emocija, a sam film uzbudljiv put do virtuelnih i psihičkih realnosti.