Menjačnica
Galerija Goethe-Instituta u Beogradu

Žena s crnim šeširom stoji ispred izložbe Lune Jovanović i gleda papir s informacijama o izložbi. © Goethe-Institut/Biljana Pajić

Umetnost u biblioteci: to je slogan pod kojim se u biblioteci Goethe-Instituta u Beogradu mesečno smenjuju izložbe savremene umetnosti.

O projektu

Galerija Menjačnica predstavlja izložbeni prostor Goethe-Instituta u Beogradu i deo je dugogodišnjeg programa Umetnost u biblioteci, koji ima za cilj da umetnost učini dostupnom, vidljivom i prisutnom u svakodnevnom životu. Smeštena u samom centru grada, u pešačkoj zoni Knez Mihailove ulice, na broju 50, galerija se nalazi u prizemlju zgrade Instituta, otvorena prema prolaznicima i slučajnim posetiocima.

Naziv „Menjačnica“ nije slučajan – u trenutku kada je galerija otvorena, pored nje su se nalazile dve klasične menjačnice. Otvaranjem galerije, pojavila se i treća – ali one vrste koja menja umetnost za pažnju ljudi. Ova simbolična razmena postala je temelj njenog identiteta. Svakog dana pored galerije prođe na desetine hiljada ljudi, što Menjačnici obezbeđuje izuzetnu vidljivost i potencijal da umetnost dopre do šire publike, van uobičajenih galerijskih krugova.

Menjačnica je posvećena savremenoj, eksperimentalnoj umetnosti, sa posebnim fokusom na projekte koji povezuju lokalnu i regionalnu umetničku scenu sa nemačkom, evropskom i globalnom. Umetnost koja se ovde prikazuje često se bavi aktuelnim društvenim pitanjima, identitetima, ekologijom, tehnologijom i granicama umetničkog izraza. Programsku strategiju definiše petočlani stručni savet, koji se menja svake četiri godine, u saradnji sa kolegijumom zaposlenih Goethe-Instituta. Ovakav model omogućava dinamičan i inkluzivan pristup kuriranju izložbi.

Pored izložbenog programa, Menjačnica razvija i diskurzivnu format, pod nazivom Umetnički kafe. To je prostor za razgovor, razmenu ideja i dublje razumevanje umetničkih praksi. Ovi događaji okupljaju umetnike, teoretičare, kustose i publiku u neformalnom ambijentu, podstičući dijalog i razmišljanje o ulozi umetnosti u savremenom društvu.

Tokom godina, Menjačnica je stekla poverenje i poštovanje kako stručne, tako i šire publike. Postala je referentna tačka za umetnička dešavanja u Beogradu, mesto susreta, razmene i otkrivanja. Iako su mladi umetnici u fokusu, galerija je bila domaćin i prezentacijama istorijski značajnih autora kao što su: Jozef Bojs, Klaus Rinke, Johen Gerc, Marina Abramović i Ulaj, Miša Kubal, Raša Todosijević, Zoran Popović, Mangelos, Ilija Bosilj, Slavko Bogdanović, grupa KOD i mnogi drugi. Ove prezentacije ne samo da su obogatile lokalnu scenu, već su doprinele njenom povezivanju sa međunarodnim tokovima.

U budućnosti, zadatak galerije je da nastavi da neguje i razvija strategije koje promovišu najvažnije pojave u vizuelnoj umetnosti, da bude proaktivan učesnik u oblikovanju umetničke scene Srbije i regiona, i da ostane otvorena za nove ideje, formate i publike. Menjačnica teži da umetnost učini prisutnom – ne samo u galerijskom prostoru, već i u svakodnevnom životu grada.

Period

U toku – dugoročni cilj

Utisci

Crno-bele fotografije umetnice Julije Gajzbaher, uramljene u crne ramove s belim paspartuom. © Goethe-Institut/Biljana Pajić

Printovi stripova Aleksandra Zografa na zidu galerije „Menjačnica“ prilikom otvaranja izložbe. © Goethe-Institut/Biljana Pajić

Radovi Ilije Bosilja, izloženi u vitrini. © Goethe-Institut/Biljana Pajić

Fotografija iz serije „Paralelne biografije“ Sandre Ratković na zidu biblioteke Goethe-Instituta u Beogradu © Goethe-Institut/Biljana Pajić

Video-rad Dragane Žarevac na ekranu, ispred kog su izložena tri eksponata ispod tri staklena zvona. © Goethe-Institut/Biljana Pajić

Umetnica Marina Marković leži na krevetu za tetoviranje i snima telefonom kako nastaje tetovaža. © Goethe-Institut/Biljana Pajić

Figurice ljudi na narandžastim komadima nameštaja koji su deo izložbe, u izlogu Goethe-Instituta. U pozadini se vide posetioci otvaranja izložbe. © Goethe-Institut/Biljana Pajić

Eine Person probiert das interaktive Kunstwerk, das in der Form von einem Greifautomat ausgestellt wurde. © Goethe-Institut/Aleksandar Gazibara

Radovi Adama Pantića fotografisani kroz staklo vitrine © Goethe-Institut/Selman Trtovac

Umetnički savet galerije

Ivana Bašičević Antić (rođ. 1976. godine) doktorirala je 2012. godine na Univerzitetu umetnosti u Beogradu na grupi za Interdisciplinarne studije sa temom: „Teorija tekstualnih praksi u vizuelnim umetnostima – Funkcije reči i slike – Studije slučaja: Dimitrije Bašičević Mangelos i Marsel Braders“.

Kao kustoskinja ili ko-kustoskinja učestvovala je aktivno u organizaciji brojnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Godine 2020. bila je član kustosko-selektorskog tima 19. Bijenala savremene umetnosti u Pančevu pod nazivom „Smrt umetnosti! Živela umetnost!“. Od 2010. je član Upravnog odbora Nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos, koja je deo regionalnog projekta Young Visual Artist Award (YVAA), a dodeljuje se najboljem mladom vizuelnom umetniku u Srbiji. Od 2021. do 2026. godine je direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti.

Od 2007. godine upravlja Fondacijom „Ilija & Mangelos“.

Autorka je brojnih stručnih tekstova i nekoliko knjiga.
Goran Dragaš (rođ. 1972. godine) diplomirao je 2005. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, smer Slikarstvo. Postdiplomske studije završio je 2009. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na smeru Grafika.

Na likovnoj sceni prisutan od 2004. godine, a član ULUS-a od 2006. godine. Izlaže u zemlji i inostranstvu, a radovi mu se nalaze brojnim kolekcijama u Srbiji i van njenih granica. Godine 2015. ušao je u uži izbor za Politikinu nagradu.

Jedan je od osnivača i član Umetničke asocijacije Prototip. U okviru asocijacije organizovao je rezidencijalne boravke stranih umetnika, gostovanja, izložbe domaćih umetnika u inostranstvu i predavanja stranih umetnika i kustosa. Takođe je vodio projekte koje su podržali Švajcarska kancelarija za saradnju, Erste banka, osiguranje Generali, Ministarsvo kulture Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda. Aktivno sarađuje i učestvuje u organizaciji nastupa umetnika iz Srbije na međunarodnim sajmovima umetnosti.

U svojim radovima se kroz figurativni izraz i klasične umetničke tehnike bavi problemima savremenog društva kao sto su migracije, ekologija, međuljudski odnosi i otuđenost. U fokusu njegovog rada je razmišljanje o čoveku i posledicama međuljudskih odnosa na pojedinca i njegovo okruženje.

Kao samostalni umetnik živi i radi u Beogradu.
Sanja Latinović (rođ. 1983. godine) završila je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek Vajarstvo. Master studije iz oblasti performansa završila je 2016. godine na HKB (Hochschule der Künste Bern) u Švajcarskoj. Trenutno je doktorandkinja na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na odseku Vajarstvo.

Iako po vokaciji vajarka, Sanja Latinović svoj rad uglavnom fokusira na performans, video i foto dokumentaciju, birajući ih kao polja umetničkog izraza kroz koja proispituje i sam medij skulpture, istražujući njegove transformativne potencijale u relacijama materija – prostor – forma – ideja. Njene tematske preokupacije najpre su usmerene na problematizovanje kompleksne pozicije funkcionisanja individue danas, kao i na naša svakodnevna suočavanja sa brojnim i različitim oblicima društvenih determinacija, imperativa i pritisaka. Baveći se emotivno-psihološkom dimenzijom tih odnosa, umetnica iznosi i artikuliše svoja viđenja u nepretencioznim, svedenim vizuelnim rešenjima/izvođenjima, uobličavajući ih u svojevrsne metafore o sindromima, stanjima i procesima koji karakterišu usloženu globalnu društvenu sliku.

U periodu između 2009. i 2014. godine bila je član grupe Treći Beograd, sa kojom je realizovala veći broj zajedničkih akcija. Dobitnica je Nagrade 43. Umetničkog salona u Cetinju (2021.) i Politikine nagrade za najbolju izložbu (2022), a rad Emergency exit koji je radila u saradnji sa Sanjom Radaković i Julijom Kasteluči ušao je 2023. godine u uži izbor za predstavnika Srbije na Bijenalu u Veneciji.

Radovi Sanje Latinović nalaze se u kolekcijama brojnih muzeja i galerija u Srbiji, kao i u NLB kolekciji (Slovenija).
Zorica Milisavljević (1967, Sremska Mitrovica, SFRJ) studirala je na Kunsthochschule Weissensee u Berlinu (1987-1989) a diplomirala na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu (1992). Bila je idejni tvorac, mentorka (2010-2017) i jedna od osnivačica samoorganizovanog umetničko-aktivističkog kolektiva Gradska Gerila, kao i umetničkog kolektiva Društvo udružene odgovornosti osnovanog 2020. godine. Kroz ovakve projekte istražuje promenljivost procesa udruživanja, funkcionalnosti i održivosti samoorganizovanih umetničkih kolektiva i njihovog uticaja na društvo u kome nastaju. U individualnoj umetničkoj praksi istražuje poeziju svakodnevice, slučajnost, prolaznost i kolaborativno stvaranje poezije u interakciji sa ljudima i veštačkom inteligencijom. Od 1996. godine zaposlena je u Goethe-Institutu kao koordinatorka kulture sa akcentom na dugoročnim i eksperimentalnim formatima programa koju omogućuju prostor udruživanja samoorganizovanih umetničkih kolektiva u okviru institucije u kojoj radi.
Selman Trtovac (1970, Zadar, SFRJ) od 1990. do 1993. godine je studirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U vajarsku klasu Klausa Rinkea na Umetničkoj akademiji u Diseldorfu prešao je 1993. godine, gde je 1997. godine proglašen za majstora. Član IKG-a (Internacionalni umetnički gremijum) je postao 2003. godine. Pokretač je Umetničkog centra Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”, gde je od 2008. do 2012. godine uređivao likovni program. Idejni tvorac i suosnivač Nezavisne umetničke asocijacije Treći Beograd, kasnije Perpetuummobile. Doktorirao je 2012. godine na odseku za skulpturu Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, na temu Umetnička strategija. Izlagao na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a radovi mu sa nalaze u mnogim privatnim i javnim kolekcijama. Od 2012. zaposlen u Goethe-Institutu gde uređuje program galerije „Menjačnica“.