Izložba Luna Jovanović: Nikada me ne vidiš sa mesta odakle ja gledam u tebe

 
U seriji fotografija Nikada me ne vidiš sa mesta odakle ja gledam u tebe, autorka koristi različite mogućnosti čitanja pojma Das Unheimliche (mitološke, psihoanalitičke, filozofske) kao polaznu tačku za vizuelnu reinterpretaciju. Prevod nemačke reči Das Unheimliche na srpski jezik nije u potpunosti moguć, ali postoji nekoliko rešenja koja su najčešće zastupljena u literaturi: začudno, uznemirujuće, nelagodno, jezovito.
 

Jedan od utemeljujućih konteksta za ovaj pojam pojavljuje se u svojstvu psihoanalitičkog diskursa Sigmunda Frojda. Kako je Frojd Das Unheimliche doveo u direktnu vezu sa onim što je nazvao primitivnim animističkim mišljenjem, uloga prirode neupitno konstituiše važnu podlogu za ovaj rad: priroda progovara posredstvom elemenata koje nedvosmisleno poseduje, a koji su odabrani kao znakovi jednog hermetičnog jezika. Rad se bavi pogledom u kontekstu nemogućnosti potpunog i verodostojnog uvida u način na koji neko ili nešto gleda ili biva gledan, ali i pitanjem: ko ili šta može da vidi? S obzirom na to da je uspostavljen odnos između pejzažnog prostora i subjekta, pejzaž je tretiran kao subjektivnost za sebe – on gotovo da postaje ničeanski ambis koji uzvraća pogled i stupa nemuštu interakciju sa ljudskom figurom.

Pojava dvojnika u drugom delu ove serije fotografija dovodi u pitanje pretpostavljenu razliku između originala i kopije i uspostavlja novi sloj začudnosti. Postoji nedoumica o tome koja je od dve figure prva i autentična, te da li je takva podela na prvo i (nepripadajuće, strano i začudno) drugo uopšte moguća. S obzirom na to da autorka odabira da fotografiše sopstvenu figuru, fotografije su parcijalno razotkrivanje nečega što je i njoj samoj u konačnici i poznato i strano: pogled na sebe.
 

Nazad