Širom nemačkog govornog područja „Balkanajzer“ Danko Rabrenović stekao je reputaciju kao kreativni putnik između migracijskih svetova. Nekada je bio ratni izbeglica, a sada se usudio da po prvi put u Beogradu, svojoj nekadašnjoj domovini, izvede stendap-nastup kojim menja perspektivu između nemačke i balkanske svakodnevice.

Intervju sa autorom knjiga za decu i mlade Oliverom Ušmanom povodom predstavljanja knjige „Tajni plan: more“ u Goethe-Institutu u Beogradu u saradnji sa izdavačkom kućom Kreativni centar

(18. decembar 2020.)
Pandemija je zaoštrila ionako tešku situaciju Roma u srpskom školskom sistemu. Sredstvima Međunarodnog fonda za pomoć kulturi i obrazovanju koja je obezbedio Goethe-Institut, Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke i druge fondacije i kulturne organizacije, Forum Roma Srbije bio je u mogućnosti da održi analognu nastavu u različitim romskim naseljima.

Demokratija živi od debate, a protesti su važno sredstvo političke participacija. Međutim, kako nastaje protest i kada protivljenje pojedinaca prerasta u mobilizaciju masa? 

Nakon godinu dana pandemije koronavirusa, većini ljudi je dosta ograničenja. Kako ih onda pridobiti za ekološku transformaciju uz smanjenu potrošnju? Drugačijim pričama i pozitivnim vizijama, ubeđen je sociolog Harald Velcer. 

Suočavanje sa pandemijom predstavlja veliki izazov za sve nas. Međutim, pravo pitanje glasi: Koliko smo otvoreni da ovo vreme shvatimo kao priliku da naučimo nešto novo - i koje pouke ćemo odatle izvući? Zbog čega bi upravo zemlje članice Evropske Unije trebalo da postanu Evropa solidarnosti.

Strah od gubitka kontrole ljude čini prijemčivijim za teorije zavere - pandemija koronavirusa je idealna za ovakve pojave. Kako bi trebalo da reagujemo pri susretu sa ljudima koji veruju u teorije zavere, objašnjava u ovom intervjuu politikološkinja i internet aktivistkinja Katarina Nokun.

Godinu dana nakon što su stanovnici i stanovnice Berlina plesali na Zidu, Nemačka je ponovo jedna zemlja. Ipak, kako je nekadašnji zatvorenik Hoenšenhauzena doživeo ponovno ujedinjenje? Ovaj tekst govori o argentinskoj šnicli u centrali Štazija, neočekivanom ponovnom susretu i berlinskim klubovima.

Pop kultura u Istočnoj Nemačkoj bila je neuporedivo bogatija nego što bismo pretpostavili verujući zapadnonemačkim klišeima. Ovaj tekst čitaoca vodi na putovanje u prošlost, sa istočnonemačkim muzičarima Betionom Vegner, Ginterom Fišerom i Uši Brining i sa bendovima „Pankov” i ”Sili”.

Biblioteke stvaraju našu budućnost, ali je njihova vlastita budućnost neizvesna. Ovaj tekst uvodi nas u seriju napisa na temu „Budućnost biblioteka”, koja se bavi bibliotekama sutrašnjice.

Berlinale 2018. obeležile su brojne diskusije - pre festivala, tokom njega i nakon njega, dok odluke žirija, po svemu sudeći, treba shvatiti i kao poruke.

Nastava nemačkog kao stranog jezika učenike treba da pripremi za komunikaciju u različitim situacijama. Ali šta to konkretno znači u doba YouTuba i WhatsAppa? Da li bi nastava nemačkog kao stranog jezika trebalo da se bavi jezičkim pojavama vezanim za te vidove komunikacije i da li bi njih trebalo uvrstiti u udžbenike, pa čak i u testove?

2018. navršava se dvestagodišnjica rođenja Karla Marksa. U doba klimatske krize, hronične nezaposlenosti i globalne nejednakosti njegova kritika kapitalizma deluje izuzetno aktuelno. To je veoma dobar povod za osvrt na njegov život i delo, ali i za novo čitanje njegovih tekstova.

Verovatno nijedna druga umetnička škola 20. veka nije stekla toliku svetsku slavu u toliko oblasti – u likovnoj umetnosti, arhitekturi i dizajnu –kao Bauhaus, koji je osnovao Walter Gropijus 1919. godine. 

Brutalistička arhitektura uglavnom je na lošem glasu – važi za sivu, grubu i nehumanu. Ali to se polako menja, jer se betonska čudovišta iz pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka mogu posmatrati i na sasvim drugačiji način: kao uzbudljiva, direkna i hrabra arehitektonska ostvarenja.

Duvačku muziku ne vole svi, smatrajući je isključivo narodnom muzikom. Uprkos tome, ansambli limenih instrumenata u međuvremenu pune velike koncertne hale, što pokazuje da je uveliko prevaziđen kliše koji duvačke instrumente neraskidivo vezuje za tradiciju i za narodnu nošnju.

U nastavi stranih jezika danas se često koriste simulacije komunikativnih procesa, ali dobro bi bilo da njih odmeni autentična komunikacija između autentičnih učesnika. Digitalni mediji mogu nam pomoći da ostvarimo taj cilj.

Društvene mreže, pametni telefoni, internet stvari (IoT)... a šta se desilo sa privatnošću? Ili je privatnost zastareli pojam? Prenosimo vam razgovor sa Janom Filipom Albrehtom, velikim borcem za zaštitu podataka.

Kakve mogućnosti postoje za oblikovanje i menjanje grada? U potrazi za urbanim alternativama testirano je više akcionih strategija. Pitali smo kustosa Angeliku Fic kakvi su bili rezultati i koje strategije postoje za povezivanje umetnosti, urbanizama i aktivizma.
 

Neki nemački izdavači isprobavaju digitalni format za najmlađe čitaoce. Iako ovakvi proizvodi nude višestruke mogućnosti za učenje i dalje nisu zadobili široku naklonost roditelja i pedagoga.

U nemačkim bibliotekama izvršeni su prvi eksperimenti sa otvorenim kreativnim prostorima, takozvanim Makerspaces. Pozitivna iskustva pokazuju da su biblioteke itekako kompatibilne sa pokretom Uradi sam.

Mobilne aplikacije za pristup bibliotekama ne omogućuju samo pristup bibliotečkim fondovima. Već duže vremena su u ponudi i aplikacije koje imaju daleko naprednije funkcije od puke prezentacije postojećeg sadržaja.

Za neke je bio problematičan, drugi su ga nazivali producentom kiča, neki su pak u njemu videli genija. Njegovo mesto u nemačkoj kinematografiji svakako je trajno i neopozivo. Rajner Verner Fasbinder bi 31. maja 2015. godine napunio 70 godina.

Kada konačno stignu u neku novu zemlju, u neku novu kulturu i jezik, to za sve izbeglice predstavlja izazov. Da bi im olakšale vreme nakon dolaska u novu sredinu, biblioteke u Nemačkoj se angažuju na najrazličitije načine, doprinoseći formiranju kulture dobrodošlice.

U ovom intervjuu sociolog Ingrid Brekner govori o tome kako izgradnja i urbani razvoj mogu poboljšati integraciju i kako se mogu izbeći razmirice u društvu.

Alan Starski, jedan od najistaknutijih svetskih scenografa, najpoznatiji po po Oskaru koji je dobio 1993. godine za rad na Spilbergovom filmu Šindlerova lista, prošle nedelje je podučavao polaznike programa obuke Goethe-Instituta pod nazivom First Films First, održanog tokom radionice u makedonskom gradu Bitolju. Razgovarali smo sa Starskim o njegovom obrazovanju, današnjem stanju filmske industrije i o radionici.