Aplikacije u bibliotekama Svet knjiga u pametnom telefonu

App Oriental Books
© Bayerische Staatsbibliothek

Mobilne aplikacije za pristup bibliotekama ne omogućuju samo pristup bibliotečkim fondovima. Već duže vremena su u ponudi i aplikacije koje imaju daleko naprednije funkcije od puke prezentacije postojećeg sadržaja.

Biblioteka koja staje u džep. Iz svakog mesta na planeti korisnici mogu da pozajmljuju knjige, da se virtuelno teleportuju u istorijske mape Bavarske ili da pretražuju arhiv dnevnih novina sa izveštajima iz vremena Prvog svetskog rata. Kreatori ponude obrazovnih sadržaja otkrivaju sve više mogućnosti mobilnih aplikacija. Ponuda pojedinih institucija se prilično razlikuje, a tehnički napredak u ovoj oblasti može se nazvati vrtoglavim.

Katalozi, dragocenosti i virtualne realnosti

Načelno se razlikuju tri vrste aplikacija, objašnjava Julija Bergman, koja u svojstvu instruktorke za informacionu kompetenciju savetuje biblioteke kako da razvijaju svoje digitalne strategije: prvo, aplikacije za bibliotečke kataloge koje omogućuju onlajn pristup, drugo, takozvane aplikacije za vredne fondove kojima se omogućuje pristup posebnim delovima arhiva - poput vrednih rukopisa - i, konačno, aplikacije za proširenu realnost u kojima se kombinuju informacije iz fizičkog sveta i onlajn podaci. Tako se, na primer, preko slike koja dolazi iz kamere mobilnog telefona dobija dodatni sloj informacija.

Osim toga, neophodno je napraviti razliku između internet aplikacija i onih koje se nalaze u samom uređaju, smatra Julija Bergman. Ove poslednje se učitavaju u mobilni uređaj, za njihov rad nije potrebna internet konekcija i one koriste postojeće funkcije smartfona ili tableta: kompas, GPS, kameru, mikrofon. Skoro sve bibliotečke aplikacije dostupne su za operativne sisteme koji su najzastupljeniji na tržištu: Apple (iOS) i Google (Android).

Čini se da su najmanje zahtevne aplikacije za kataloge: „Često se radi o mobilnim stranicama koje su optimizovane za krajnje uređaje“, konstatuje Bergmanova. I naučne i javne biblioteke često koriste nedovoljno optimizovane standardne sisteme drugih pružalaca bibliotečkih usluga. Stoga i aplikacije često liče jedna na drugu. Tek se manji deo može uporediti sa kataloškom aplikacijom koju, na primer, nudi Njujorška javna biblioteka, a koja se po mnogo čemu smatra najboljom u ovoj oblasti, tvrdi Julija Bergman. Aplikacija NYPL Mobile tako sadrži barkod skener pomoću kojeg se u knjižari može proveriti da li se određeno delo zaista nalazi u fondu biblioteke. Zatim, moguća je i pozajmica elektronskih sadržaja, slanje notifikacija o roku vraćanja i upravljanje korisničkim računom.

Poznate knjige kao hit aplikacija

Plaćanje bibliotečkih naknada preko aplikacije nije moguće ni u Nemačkoj, ali su ovdašnje biblioteke s uspehom integrisale neke druge funkcije u svoje aplikacije. Primera radi, Saksonska pokrajinska biblioteka - Državna i univerzitetska biblioteka u Drezdenu - takođe nudi barkod skener. A aplikacija EconBiz Nemačke centralne biblioteke ekonomskih nauka u Hamburgu i Kilu osim brojnih funkcija za pretraživanje nudi i četovanje uživo sa bibliotekarom zaduženim za pružanje informacija.

Već 2010. godine, kada je sve veći uspeh mobilnih aplikacija postao očigledan, Bavarska državna biblioteka (BDB) razvila je svoju prvu aplikaciju pod nazivom Famous Books. Ona sadrži dragocenosti iz digitalizovanog knjižnog fonda, među kojima se nalaze unikati poput Pesme o Nibelunzima koja je do sada preuzeta 80.000 puta. „Za aplikaciju koja nudi sadržaje iz kulture“, naglašava Klaus Čejnova, zamenik generalnog direktora BDB „to je ogroman broj.“ Slična aplikacija - Oriental Books, koja između ostalog sadrži retke rukopise Kurana - nije ispunila očekivanja. Naravoučenije: „Prilikom razijanja softvera se moraju uzimati u obzir i interesovanja korisnika“, smatra Čejnova.

Fondacija Pruska kulturna baština iz Berlina takođe ima svoju aplikaciju pod nazivom Kulturno blago. Aplikacija sadrži 24 objekta sa objašnjenjima u slici i tonu, pored ostalog i autograf Slomljenog krčaga Hajnriha fon Klajsta ili prvi nemački šahovski priručnik iz 1616.

Tragovima digitalnog kraljevstva

Aplikacije proširene realnosti nude više od lepo dizajnirane prezentacije. Bavarska državna biblioteka se u Nemačkoj smatra pionirom u ovoj oblasti. Počelo se sa maksimalnom eksploatacijom „interaktivnih mogućnosti novih aplikacija“, kazao je Čejnova. Ludvig II - Tragovima kralja iz bajke spada u takozvane aplikacije koje su vezane za određenu lokaciju, jer na 140 mesta u Bavarskoj i Evropi čini dostupnim informacije u vezi sa ovim kraljem - uživo ih prenoseći u sliku kamere pametnog telefona. Aplikacija Bavarska na istorijskim mapama putem georeferenciranja omogućuje da se aktuelna lokacija prikaže na jednoj od preko 250 mapa iz 16. do 19. veka. A bavarikon3D prikazuje umetničko blago iz bavarskih kulturnih institucija kao 3D kao digitalizovane objekte koji se mogu zumirati, okretati i gledati iz različitih uglova.

Veoma je zapažena i aplikacija Svetski požar 1914. Državne i univerzitetske biblioteke iz Hamburga: Pomoću nje se izbijanje i tok Prvog svetskog rata mogu pratiti preko tadašnjih naslova iz dnevnih novina Hamburger nahrihten. Aplikacije proširene realnosti, ubeđena je Julija Bergman, „imaće ubuduće najveći potencijal za biblioteke“. Ove aplikacije - koje gotovo po pravilu programiraju eksterno angažovane firme angažovane - nisu profitabilne, ali zato znatno podižu imidž biblioteke. Pomoću ovih aplikacija, naglašava Klaus Čejnova, „biblioteke sebe prezentuju u novoj dimenziji, kao moderni ponuđači obrazovnih sadržaja“.