Dojčes teatar iz Berlina
Drama „Neustrašive – kao i sve slobodne djevojke“
Tekst: Tanje Šljivar
Režija: Salome Dastmalhi
Sa prevodom
Predstava će biti odigrana u okviru Sporazuma o saradnji između dve Kuće, koji su u Berlinu, 14. februara ove godine, potpisali v.d. upravnice Narodnog pozorišta Ivana Vujić i direktor Dojčes teatra Ulrih Kuon.
Biće to prvo gostovanje ovog renomiranog teatra u Narodnom pozorištu, posle pauze od 17. godina, kada su, u novembru 2002, na Velikoj sceni, izveli komad Gotholda Efraima Lesinga „Emilija Galoti“, u režiji Mihaela Talhajmera.
Tanja Šljivar dramski tekst „Neustrašive – kao i sve slobodne djevojke“ gradi inspirisana nedavnim stvarnim događajem – slučajem kada je, u jednom gradiću u Republici Srpskoj, nakon boravka na školskoj ekskurziji zatrudnelo sedam trinaestogodišnjih devojčica.
Pošto su o tome izneli mišljenje crkva, država, škola i mediji – autorka odlučuje da, kako napominje, podari glas samim protagonistkinjama, tačnije, iracionalnoj energiji mladosti: kroz uzbudljive fragmente, višeznačne retrospekcije i začudna višeglasja predstavlja se sukob načela života (porođaj) i načela slobode (izbor abortusa), a rediteljka Dastmalhi funkcionalno izoštrava ovu potragu za identitetom, prevodeći igru na nivo kolektivnog rituala protkanog dirljivim dokumentarnim improvizacijama glumaca u asketski ustrojenom prostoru.
Uloge tumače Peter Šteden (Ana), Eren Gindar (Ena), Livija Marlene Volf (Ina), Marte Miler-Litken (Ona), Kenoa Nort-Harden (Una), Emi Biter (Lea) i Bruno Libler (Mia).
Dramaturškinja je Birgit Lengers, scenografiju i kostim uradila je Paula Velman, a koreografiju Nilufar Šahisavandi.
30.05. od 12:00 do 14:00 h
Biblioteka Narodnog pozorišta u Beogradu
Masterklas sa Salome Dastmalhi
Tanja Šljivar
Dramska spisateljica, rođena u Banjoj Luci (Republika Srpska, BiH), 1988. Diplomirala i završila master iz dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti Beograd, a u Gisenu (Nemačka) završila master iz primenjenih pozorišnih studija. Autorka šest celovečernjih drama: Pošto je pašteta?, Grebanje ili Kako se ubila moja baka, Ali grad me je štitio, Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali, Kao i sve slobodne djevojke, Režim ljubavi. Drame su joj objavljene u pozorišnim časopisima, različitim antologijama, izvedene i javno čitane u profesionalnim pozorištima u Bosni i Hercegovini (Bosansko narodno pozorište Zenica), Srbiji (Atelje 212, Narodno pozorište Užice), Hrvatskoj, Poljskoj, Austriji, Španiji, Albaniji i Nemačkoj (Dojčes teatar Berlin, Šaušpilhaus Štutgart). Piše i objavljuje kratke priče, radio drame, filmske scenarije i teatrološke studije. Za dramsko pisanje osvojila je nekoliko nagrada, među kojima Nagradu „Borislav Mihajlović Mihiz” za ukupno dramsko stvaralaštvo (2011), Sterijinu nagradu za tekst savremene drame Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali (2016), MESS market award za tekst Kao i sve slobodne djevojke (2016). Nominovana za Retzhofer Dramapreis u Austriji. Drame su joj prevedene na desetak jezika. Učestvovala u književnim rezidencijalnim programima u Gracu, Beču i Prištini.Bila je član Žirija 63. Sterijinog pozorja 2018. godine. Trenutno je vršilac dužnosti direktorke Drame Narodnog pozorišta u Beogradu.
Salome Dastmalchi
Rođena je u Berlinu. Studirala je glumu na Akademiji umetnosti u Bernu (2002–2006), nakon čega je više od godinu dana provela na turneji sa Vratiti pošiljaocu Helene Valdman. Godine 2010. je, između ostalog, igrala Katarinu u bazelskoj adaptaciji Demona i učestvovala u predstavama Plavo, plavo more u Hajmathafen Nojkelnu i Kurkinje u Balhaus Ostu. Kao autorka i rediteljka debitovala je predstavom Moje srce je puno mržnje – i meni se to dopada, koja je bila na repertoaru HAU 3. Godine 2011. igrala je u predstavi Krvoproliće u različitosti u Balhaus Nojninštrase, gde je izvedena i njena druga autorska predstava Trči, brate, trči (2012), dok je u ovom pozorištu sa „akademijom autodidakta” radila na projektu LUDAK!, koji je nominovan za učešće na Pozorišnim susretima mladih (2013). Godine 2014. je uradila predstavu sa tinejdžerima An! koja je učestvovala na Festivalu mladih u Zofiensele. U toku 2014. redovno je nastupala na knjiženim večerima pod nazivom Proza odnosa, zajedničkom projektu Fondacije „Fridrih Ebert” i Teatra „Maksim Gorki”. Od 2012. drži radionice glume i sarađuje pretežno sa Šaubine i Berliner ansamblom. Neretko pozajmljuje svoj glas audio knjigama, kao što je to učinila u Glasovima iz Irana. Saradnju sa Junges DT-om započela je u sklopu Jesenjeg kampa 2016, nakon čega su usledila još dva zajednička projekta u kojima je bila rediteljka: Kao i sve slobodne djevojke Tanje Šljivar i školska predstava Moj prilično neobičan drug Valter Sibile Berg.
Nazad
