Izložba Slavko Bogdanović: Ars substantiae & irrealia - Slobodan pad iz sveta dogmi

Slavko Bogdanović © Slavko Bogdanović

Če, 08.07.2021 -
Pe, 20.08.2021

Goethe-Institut Beograd

Knez Mihailova 50
11000 Beograd

Izložba u izlogu

 
Otvaranje izložbe: 08.07.2021. u 19:30 časova
Otvaranje će se održati ispred Goethe-Instituta. U galeriji je dozvoljeno istovremeno prisustvo maksimalno 5 osoba. Molimo Vas da držite odstojanje od drugih posetilaca i nosite maske.

Umetnički kafe: 19.08.2021. 20:00 časova
Onlajn-prenos putem Facebook-a i YouTube-a
Učestvuju: Svetlana Rajičić Perić i Slavko Bogdanović

Slavko Bogdanović je jedan od pripadnika avangardne umetničke scene socijalističke Jugoslavije s kraja 1960ih i početka 1970ih, koja se označava terminom „nova umetnička praksa“. Bio je jedan od osnivača novosadske konceptualne Grupe KÔD (1970-1971). Sarađivao je u kultnom listu novosadskih studenata INDEX (1968-1970). Završio je Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, gde je i magistrirao i doktorirao.

Slavko Bogdanović © Slavko Bogdanović Nakon lokalnih političkih i medijskih osuda novosadskih avangardnih umetnika (posebno u manifestacijama Grupe Januar/Februar, 1971.) zbog njihovih umetničkih aktivnosti, i krivičnih progona koji su usledili, Bogdanović je tokom 1970ih delovao unutar umetničke underground scene, koja se u Vojvodini spontano formirala kao alternativni odgovor na nemogućnost normalnog učešća u omladinskom javnom kulturnom i umetničkom životu. Zbog teksta u beogradskom Studentu posvećenog underground kulturi (decembar 1971), u kojem je u fokusu njegovog umetničkog promišljanja bio opresivni dogmatski politički ambijent u kulturi Novog Sada, kreiran od strane tzv. vojvođanskih liberala, koji je on video kao anahroni relikt staljinizma, bio je osuđen na zatvorsku kaznu.

Bogdanovićeva umetnost kontekstualizuje se unutar pojave konceptualne umetnosti u Jugoslaviji i Vojvodini, novosadskog tekstualizma i političke umetnosti. Njegovi individualni radovi obuhvataju objekte, instalacije, performanse, audio-vizuelne i filmske (DVD) projekte i dr. Objavio je knjige: Močvara (1970); Politika Tela (1997); Dingo Voli Dingač (1998); Final Shot – Final Cut (2007); Vae victis (2008); Simptomi singularizacije – srbstva slučaj: biće i ljudi (ko-autor sa Gerom Grozdanićem) (2008); Inventar discernacije (2018); Inter Vivos (2018). Trenutno radi na monografiji Grupa KÔD u dokumentima i vremenu.

Na ovoj izložbi, Bogdanovićevo inicijalno referentno polazište je doktrina reizma slovenačke Grupe OHO i gipsani odlivci plastičnih boca i drugih objekata Marka Pogačnika (srediom 1960), koja je, u želji da ukaže na alijenaciju i postvarenje čoveka u konzumerističkom okruženju socijalističkog tržišta, zapravo člinila ugaoni kamen jednog novog shvatanja umetnosti, koje nije bilo u funkciji održavanja (& interpretacije, nadgradnje) poznatih humanističkih slika sveta, već (u jednoj večnoj sadašnjosti) samo (zenovske vrste; homologno/nekompetitivno/nedualističko) percipiranje materijalnih fenomena (fenomena iz kategorije supstantiae). U istoj ravni je i savremeni tekst Slobodana Tišme KAO NEKO (1970), u kojem se autor bavi ispitivanjem ontološke prirode reči unutar koncepta semantičkog reizma.

Polazeći od tako koncipiranog reističkog istraživačkog prostora, Bogdanovića interesuje pitanje ontološke i kognitivne prirode umetnosti (i sledstveno, nove figure umetnika) u slučaju kad se (ostavljajući humanistički deskript slike sveta potpuno van fokusa), dogmatski uokvireni socijalistički modernizam zameni drugim fenomenima izvan sveta realia (izvan kategorije substantiae), fenomenima koji se svrstavaju u brojne sub-kategorije irrealia. Ta istraživanja, Bogdanovića će voditi do koncipiranja i realizacije novih radova (umetničkih projekata), u raznim medijima, na prepoznatljivom sopstvenom jeziku.

Pored referentnih radova Pogačnika (gipsane replike plastičnih ambalažnih objekata) i stranice iz INDEXA br. 207-8 sa Tišminim tekstom Kao neko (1970) u ovoj selekciji su, zajedno sa umetnikovim stejtmentom, izloženi sledeći Bogdanovićevi radovi: Porez na promet (1970); Otvoreno pismo Jaši Zlopcu, dve poslednje strane (1971); Horizont događaja, jedan od preko 30 printanih panela (2008); i Life vector of Mr. Snowden (2018).
 

Nazad