Beogradski mesec fotografije
Otvaranje: 29. mart u 18:00 časova
Razgovor sa umetnicom: 30. mart u 11:00 časova u UK Stari Grad, Kapetan-Mišina 6a: Marija Jovanović razgovara sa Suzane Junker o njenoj knjizi “žena 21. veka”. Razgovor je organizovan u saradnji sa Centrom za društvenu ravnotežu (CEDRA).
Umetničko polazište: Selfi kultura? Istraživanje identiteta pomoću autoportreta
Devedesetih godina 20. veka zarađivala sam za život kao foto-model, što će reći kao subjekt pred kamerom. Godinama kasnije, suštinski sam izmenila tu konstelaciju. Postala sam autor prikaza svog lica i tela, i tako vremenom stvorila veliku zbirku autoportreta. Time se bavim i dan-danas – preispitujem poziciju žene-subjekta u odnosu na objektiv.
Kada sam počela da radim kao fotograf inspirisala su me dela Kloda Kaona i Sidni Šerman, između ostalih. Smatrala sam da sam u dobrim rukama u tom prilično ekskluzivnom klubu autoportretista. Ko bi tada mogao i pomisliti da će svega petnaestak godina kasnije, 2013, selfi postati reč godine? Da ćemo imati utisak da baš svi na ovom svetu fotografišu same sebe telefonom sa ugrađenim foto-aparatom?
Danas živimo u svetu čije su se dimenzije manje-više svele na 14 x 7 cm, što je prosečna veličina ekrana modernog pametnog telefona. Koriscni društvenih mreža oblikuju vlastite retuširane avatare pomoću aplikacija kao što su Facetune i Meitu. Tokom 2016. godine 360 miliona korisnika upotrebilo je aplikaciju Meitu da obradi 3,9 milijardi selfija. A ja se pitam da li ti pasionirani proizvođači selfija uopšte znaju razliku između selfija i autoportreta? Kako li oni vide sebe, imajući u vidu to da većinu fotografija istog trenutka retuširaju? Broj korisnika aplikacija za retuširanje daleko prevazilazi broj pristalica internetskih trendova kao što su #nofilter i #nofacetune.
Birajući ova pitanja za polaznu tačku, želela sam da ispitam kakva je zapravo pozicija sopstva, vlastite ličnosti (self) u našoj kulturi, koja se sve više i više pretvara u selfi kulturu? Trudim se da preispitam kakve to slike mi umetnici biramo i predstavljamo javnosti, ali i to kako bismo drugačije mogli da promišljamo svoj položaj u toj konstelaciji, istražujući vlastiti identitet? Da li bi to imalo uticaja na naš budući život i rad, ali i na budući život i rad drugih ljudi? Ima li razlike u tome kako predstavljamo sami sebe na društvenim mrežama i u umetničkim galerijama? Koliko su uopšte svi ti selfiji i svi ti umetnički autoportreti i dalje „mi”? Šta je za nas savršenstvo? Ima li kreativnosti u tome kada samo klikćemo i postujemo?
U tom smislu, izložba istražuje razliku između umetničke fotografije i selfija, stvarajući tako zapaljivu mešavinu anksioznosti i prazničnog raspoloženja, koja proizilazi iz hrabrosti da apstraktne ideje spoznamo pomoću vlastitog tela – tokom foto-sesije kao procesa stvaranja umetničkog dela, koji rađa potpuno jedinstven spoj umrtvljenosti i fizičkog bola. Da li su slika koja nastaje na taj način i koju neizbženo prate intenzivni doživljaji i fotografija koja se za svega par sekundi snimi i obradi mobilnim telefonom IPhone X možda samo krajnje tačke kontinuuma, i ako jesu – kakav je to tačno kontinuum?
Izložba „Istraživanje identiteta” obuhvata i rane radove Suzane Junker, iz serije „supermodel?” kao i one iz njene nedavne knjige „žena 21. veka” i iz njenog aktuelnog projekta „ID identitet”.
Nazad
