Nemački ustav se zove Osnovni zakon. U Osnovnom zakonu stoje najvažnija pravila za zajednički život u Nemačkoj.

Nemačka je pravna država. Svi ljudi su jednaki pred zakonom, svejedno kog su uzrasta, kog pola, koje poreklo ili koju veru imaju. Ko se oseća nepravedno tretiranim, može da se obrati sudu.

Nemačka je socijalna država. Država se brine o svojim građankama i građanima. Postoji zdravstveno osiguranje, penzija i socijalni dodaci kao što je novac za nezaposlene. Svako treba da živi dobro.

Nemačka je savezna država. Sastoji se iz različitih delova, saveznih pokrajina. Ima 16 pokrajina: Baden-Virtenberg, Bavarska, Berlin, Brandenburg, Bremen, Hamburg, Hessen, Meklenburg-Prednja Pomeranija, Donja Saksonija, Severna Rajna-Vestfalija, Rajnland-Pfalc, Sar, Saksonija, Saksoniija-Anhalt, Šlezvig-Holštajn i Tiringija. Svaka savezna pokrajina ima svoje zakone i propise. Postoje i zajednički zakoni i propisi za celu zemlju.

U Osnovnom zakonu su zapisana prava i obaveze svih ljudi u Nemačkoj. Nekoliko ovih osnovnih prava važe za sve. Postoje i neka prava koja važe samo za nemačke državljanke i državljane. To su prava državljana i državljanki.

Važne obaveze su, na primer, obaveza školovanja, obaveza plaćanja poreza i obaveza poštovanja zakona: Deca i mladi u Nemačkoj moraju da idu u školu. Ko zarađuje novac, mora da plaća porez. Svi moraju da poštuju zakon.

Ovo su najvažnija prava:

• Ljudsko dostojanstvo: Mora da postoji poštovanje prema svakom čoveku.
• Ravnopravnost: Svi ljudi imaju jednaka prava. Na primer muškarci i žene.
• Jednakost pred zakonom: Svi ljudi su jednaki pred zakonom.
• Pravo na slobodno izražavanje mišljenja: Ljudi smeju da kažu ono što misle.
• Sloboda okupljanja: Ljudi smeju da se sastaju u grupama.
• Sloboda kretanja: Ljudi smeju da žive i stanuju gde god žele.
• Sloboda izbora zanimanja: Ljudi smeju slobodno birati svoje zanimanje.

Druga prava uključuju zaštitu braka i porodice, slobodu medija, pravo glasa i slobodu veroispovesti.

U Nemačkoj su svi ljudi slobodni u odabiru i praktikovanju svoje vere. Otprilike jedna trećina ljudi u Nemačkoj zvanično nema veru. Većina Nemaca i Nemica pripada hrišćanskoj veri, oni su rimokatolici ili evangelisti. Mnogi hrišćanski praznici kao što su Božić ili Uskrs su i državni praznici. To znači da većina ljudi tada ne mora da radi. U Nemačkoj takođe živi i mnogo pripadnika i pripadnica drugih veroispovesti.

U školama postoji evangelistička i katolička veronauka. U nekim školama postoji i hrišćansko-pravoslavna, jevrejska i islamska veronauke. Roditelji mogu da odluče da li njihovo dete treba da ide na veronauku. Oni takođe odlučuju koju veronauku će dete pohađati.

Ljudi u Nemačkoj smeju javno da iskazuju svoju seksualnu orijentaciju. To znači da su istopolna ljubav, biseksualnost, transseksualost i interseksualnost isto tako deo svakodnevice kao i heteroseksualnost. LGBTQ-pokret igra važnu ulogu. To je zajednica lezbejki, homoseksualaca, biseksualaca, transrodnih i queer osoba. Oni su u Nemačkoj zaštićeni. Simbor LGBTQ-pokreta je zastava u bojama duge.

Od 1. oktobra 2017. godine u Nemačkoj istopolni parovi mogu da se venčavaju, dakle, muškarac sa muškarcem i žena sa ženom. Oni imaju jednaka prava i obaveze kao i drugi brakovi. To na primer znači da oni smeju da usvoje dete. Oni smeju da uzmu prezime partnera ili partnerke. Oni moraju da budu tu jedno za drugo.

Ukoliko se ova prava ne poštuju, u određenim slučajevim se može govoriti o diskriminaciji. Čitajte o tome u našem informativnom tekstu: „Postupak prilikom diskriminacije“.

U svakoj demokratiji postoje izbori, pa tako i u Nemačkoj. Izbori moraju biti tajni, opšti i slobodni. Narod bira ko će da vlada.

Političke partije u Nemačkoj imaju različite programe i ciljeve. Najveće stranke su SPD (Socijaldemokatska stranka Nemačke), CDU (Hrišćansko-demokratska unija), Bündnis 90/Die Grünen (Savez 90/Zeleni), FDP (Slobodna demokratska stranka), AfD (Alternativa za Nemačku) i Die Linke (Levica). Ima još mnogo drugih manjih političkih partija. Više informacija o strankama i njihovim programima naći ćete na veb-stranici Savezne centrale za političko obrazovanje.

Ko ima pravo da glasa? Pravo glasanja nije isto za sve izbore u Nemačkoj. Kod svih izbora glasači i glasačice moraju da imaju navršenih 18 godina života. Na saveznim izborima i pokrajinskim izborima pravo glasa imaju samo nemački državljani i državljanke. U Baden-Virtenbergu, Brandenburgu, Bremenu, Hamburgu i Šlezvig-Holštajnu na pokrajinskim izborima pravo glasa imaju već osobe sa navršenih 16 godina života. Ali one još uvek nemaju parvo da se kandiduju, to može tek sa 18 godina.

Na opštinskim izborima pravo glasa imaju i građanke i građani Evropske unije, ukoliko žive u Nemačkoj duže od tri meseca. U Bavarskoj, Hesenu, Rajna-Palatinatu, Saru i Saksoniji birači i biračice moraju imati navršenih 18 godina. U drugim saveznim pokrajinama smeju da biraju već sa 16 godina. Na Izbore za evropski parlament mogu da izađu sve građanke i građani Evropske unije sa navršenih 18 godina.

Dolazite iz zemlje koja ne pripada Evropskoj uniji? Onda nažalost nemate pravo da izađete na izbore u Nemačkoj. Ali se ipak možete angažovati. U mnogim mestima postoje integracioni odbori, a uobičajeno je da njihove članove i članice biraju doseljenici i doseljenice. Integracioni odbor radi u političkom interesu doseljenica i doseljenika. On pomaže kod pitanja i problema. Svojim radom želi da poboljša zajednički život doseljenika i doseljenica i Nemaca i Nemica.