Pisani tekstovi sa odlikama usmene komunikacije. Poruke preko aplikacije WhatsApp u nastavi?

Tekstovi na veb-sajtu YouTube i poruke koje šaljemo pomoću aplikacije WhatsApp imaju posebna jezička svojstva.
Tekstovi na veb-sajtu YouTube i poruke koje šaljemo pomoću aplikacije WhatsApp imaju posebna jezička svojstva. | Foto (detalj): Wayhome Studio © Adobe Stock

Nastava nemačkog kao stranog jezika učenike treba da pripremi za komunikaciju u različitim situacijama. Ali šta to konkretno znači u doba YouTuba i WhatsAppa? Da li bi nastava nemačkog kao stranog jezika trebalo da se bavi jezičkim pojavama vezanim za te vidove komunikacije i da li bi njih trebalo uvrstiti u udžbenike, pa čak i u testove?

Ljudi potpuno različito komuniciraju u zavisnosti od situacije i od sagovornika. Kada na početku sastanka pitam šefa kako se oseća, ja koristim potpuno drugačije formulacije nego kada isto pitanje postavim nekom od svojih prijatelja u poruci koju ću mu poslati pametnim telefonom. U skladu s prilikom, svi mi koristimo različite jezičke registre, koje lingvistika definiše na osnovu  medija komunikacije i na osnovu koncepcije (up. Koch & Oesterreicher 1985). I u pogledu medija i u pogledu koncepcije Koh i Esterajher prave razliku između komunikacije usmenog i komunikacije pisanog tipa ili karaktera. Pritom je kod medija poruka ili nedvosmisleno usmena (fonička, kao u razgovoru) ili nedvosmisleno pisana (grafička, kao u pisanoj poruci), dok su kod koncepcije razlike između usmenog i pisanog graduelne. Tu su usmeni i pisani karakter u čistom obliku samo krajnje tačke na skali, a mnogi iskazi nalaze se negde između njih - neki bilže jednom, a neki bliže drugom kraju.
 
Komunikacija koja je u pogledu koncepcije pisanog karaktera uglavnom poštuje norme standardnog jezika. Za nju su krakteristične gramatički ispravne i celovite rečenice, često veoma složene strukture. Pošto primalac nije prisutan dok pošiljalac formuliše poruku, a često mu je i poptuno nepoznat, takav se način izražavanja naziva i distanciranim. Nasuprot njemu, komunikacija koja je u pogledu koncepcije usmenog karaktera naziva se jezikom bliskosti, jer se iskazi oblikuju spontano, bez mogućnosti planiranja. Sagovornici se nalaze na istom mestu, u isto vreme, u istoj situaciji, pa zato raspolažu istim osnovnim informacijama.

KOMENTARI NA SAJTU YouTube I PORUKE PREKO APLIKACIJE WhatsApp

U neformalnoj, spontanoj i privatnoj komunikaciji elektronskim putem često koristimo tekstove koji su sa stanovišta medija pisani, ali su zato sa stanovišta koncepcije pre usmeni. Koncepcijska usmenost pritom je tim izraženija što je poruka spontanija i/ili što je bliskost između sagovornika veća. I tema razgovora može govornika navesti na to da više koristi dijalekatske reči, omladinski žargon ili izraze vezane za jezik neformalne komunikacije - dakle, elemente koji se prevashodno vezuju za usmenu komunikaciju. U pisane tekstove koji sadrže brojne elemente karakteristične za usmenu komunikaciju ubrajaju se i komentari na klipove na YouTubu i privatne poruke preko WhatsAppa. Za medijski pisane, a koncepcijski usmene tekstove u elektronskim medijima specifično je i to što se tzv. paraverbalna komunikacija i osećanja govornika izražavaju konvencionalnim simbolima. Tako reči koje želimo da naglasimo kucamo velikim slovima, što se često naziva i „vikanjem”. Osećanja saopštavamo emotikonima (kombinacijama interpunkcijskih znakova i drugih elemenata koji simbolizuju izraze lica) ili emodžijima.

KonCEPCIJSKA USMENOST U NASTAVI

Elektronski tekstovi poput imejlova ili SMS-ova u međuvremenu su zastupljeni u nastavi nemačkog kao stranog jezika. Da bi položili standardizovane ispite za jezičke diplome poput sertifikata Goethe-Instituta učenici danas moraju da se bave pojedinim elektronskim tekstovima, npr. komentarima na sajtovima ili imejlovima.
Primer elektronskog teksta na ispitu Primer elektronskog teksta na ispitu | Detalj: Goethe-Zertifikat C1, veština pisanja, primer Takvi elektronski tekstovi pisanog su karaktera i sa stanovišta medija i sa stanovišta koncepcije. Kod imejla na ilustraciji samo su prve dve rečenice preuzete iz tipično usmene komunikacije, što se vidi po njihovoj neposrednosti i po skraćivanjima. Sve ostale rečenice ili su tipične za pisanu komunikaciju ili su joj bliže nego usmenoj komunikaciji. Kod imejlova je to sasvim logično, jer se oni danas više koriste u poslovnoj komunikaciji, i upravo se u toj ulozi i tematizuju na ispitima.
 
SMS-ovi i druge poruke, kao i spontani imejlovi u privatnoj komunikaciji, po pravilu imaju više odlika koncepcijske usmenosti, a postavlja se pitanje kako se prema njima treba ophoditi u nastavi nemačkog kao stranog jezika.

RELEVANTNOST ZA UČENIKE NA CILJNOM JEZIČKOM PODRUČJU

Relevantnost obrade tekstova koji su sa medijskog stanovišta pisani, a sa koncepcijskog stanovišta usmeni u nastavi stranog jezika zavisi od profila učenika. Učenici čiji je cilj da se osposobe za razumevanje naučnih tekstova na nemačkom kao stranom jeziku gotovo da i neće dolaziti u dodir s takvim tekstovima. Ali su oni zato od velikog značaja za učenike koji već borave na ciljnom - u ovom slučaju na nemačkom - govornom pordučju. Tekstove koji su u pogledu medija pisani, a u pogledu koncepcije usmeni treba, međutim, obrađivati i sa učenicima koji jezik uče van nemačkog govornog područja. Zahvaljujući internetu, oni će i odatle ubrzo doći u kontakt s tekstovima odgovarajućeg tipa, koji im, uz to, omogućavaju upoznavanje sa pojedinim jezičkim specifičnostima, kao i sa različitim jezičkim registrima. Analizirajući koncepcijski usmene tekstove, učenici sami mogu otkriti konstrukcije koje odudaraju od konvencija pisanog jezika. Drugim rečima, suština nije u tome da se ova ciljna grupa osposobi za aktivnu upotrebu koncepcijski usmenih sredstava izdražavanja, već da se senzibilizuje za različite jezičke registre i da bar receptivno učestvuje u autentičnoj komunikaciji usmene koncepcije, npr. na internetu.

SADRŽINSKI I PRAGMATIČKI ASPEKTI

Kada je reč o tekstovima koji su medijski pisanog, a koncepcijski usmenog karaktera, autori udžbenika i udžbeničkih kompleta moraju da odluče koliko izražen treba da bude njihov usmeni karakter. Kod uključivanja takvih tekstova u nastavni materijal treba temeljno preispitati i njegovu ulogu u nastavi. Da li će se tekst tematizovati i sadržinski i pragmatički („Šta se u tekstu saopštava?” i „S kim se može tako komunicirati?”), ili će u središtu pažnje biti samo osobenosti usmene upotrebe jezika?
 
U udžbeniku „DaF kompakt neu B1” autori su se odlučili za ovu drugu mogućnost, pa su konstruisali dijalog od poruka koji je koncepcijski izrazito usmenog karaktera. U njemu ima uzvika (Tja), elipsi (Weiß nicht, werde nachdenken!), izražavanja osećanja pomoću smajlija i velikih slova („vikanje”), kao i reči koje se obilato koriste u usmenoj komunikaciji, poput zamenica irgendeine, irgendwas, irgendwann i irgendwo. Pritom su autori ove zamenice upotrebili potpuno svesno, s namerom da ih nakon dijaloga nešto detaljnije obrade u kratkom gramatičkom (tj. morfološkom) ekskursu.

Primer za tematizaciju komunikacije koja je prema koncepciji usmenog karaktera Primer za tematizaciju komunikacije koja je prema koncepciji usmenog karaktera | Detalj: „DaF kompakt neu B1”, str. 36 Da bi učenici uočili razliku između koncepcijski pisanog i koncepcijski usmenog karaktera teksta, analiza primera poput ovog na ilustraciji može biti veoma korisna. Neophodno je, međutim, da učenici shvate kada je takva upotreba jezika primerena, a kad ne, pa nastavnik i u nastavi mora posvetiti pažnju odgovarajućim sadržinskim i pragmatičkim aspektima.