Radionica Nejednakost kao praksa

Faza VI: 09.04 – 17.07.2022.

Šesta faza projekta ,,Nejednakost kao praksa“ biće podeljena na dva dela. Prvi deo je u aprilu, dok je drugi tokom meseca jula. Tokom ove faze radićemo na intervencijama u javnom prostoru. Intervencije ćemo započeti u prirodi, van Beograda, tokom aprila, i onda ćemo nastaviti u jeku leta, u julu. Ovi procesi stvaranja kolektivnog tela u javnom prostoru, predstavljaju procese koji smo započeli tokom prethodnih pet faza, kao i otvaranje novih pitanja, diskursa u kontekstima politika međusaradnje. I najposle ono najvažnije: da li jedno ovakvo telo uopšte ima tu snagu i prostor da bude vidljivo i kome? Koliko su insistiranje na vidljivosti i upornost produktivni, ili kontraproduktivni, i na koji način to možemo prepoznati kao potencijal, ili rizik, ujedno radeći na transformacijama u kojima umetnost ima značajnu ulogu u kontekstima umetničkog aktivizma?

Dvadeset četvrtog februara počeo je rat u Ukrajini koji i dalje traje. Ovaj rat je u svima nama izazvao toliko strepnji, patnje i potrebe da se i naš glas čuje, kako bismo podržali sve one koji su sada u nevolji.
Rat u Ukrajini je jedan od onih ratova koji dele ljude, gde sve ponovo postaje crno i belo, gde se brišu svi međuprostori u kojima broj ljudskih žrtava iz dana u dan sve više raste. U ovom trenutku, dok pišem ovaj tekst, deset miliona ljudi je izmešteno iz svojih domova širom sveta. Prizori koje vidimo na medijima su razarajući; kolone nesrećnog naroda koje koračaju prema granicama sa Poljskom i Mađarskom, deca koja plaču i zgrade koje se ruše. Teško je napisati bilo šta na ovu temu što uopšte ima bilo kakvog smisla. Sve je nevažno osim toga da se zaštite ljudska prava i da se ugroženima pruži sva potrebna pomoć.

U Beogradu, kao i u čitavoj Evropi – u Berlinu i Stokholmu, ovih dana se mnogo više čuju slovenski jezici, bilo da su to ukrajinski ili ruski. Pitanje je ko je odakle pobegao i kako kroz pomoć i razumevanje, možemo izbeći one najoštrije osude koje grupišu čitave nacije na jednu ili drugu stranu. Nadam se da će se čovečanstvo izdići malo izvan toga, jer sprovođenjem takvih politika, ponovo upadamo u fašističke režime, koji upravo podržavaju pogrešne politike agresora. U takvim politikama jedino stradaju nedužni, oni koji nemaju nikakvo pravo glasa, a to smi svi mi. Naša je dužnost da se izdignemo iz toga i koletivno pružimo otpor svima onima kojima to ide u interes.
Bar mi, koji dolazimo sa prostora nekadašnje Jugoslavije, današnje Srbije i susednih zemalja, znamo šta takve politike znače. Krivac nije narod, već sistem. Krivljenje čitavog naroda upravo podržava interese globalnih politika kojima ovakva situacija idu u prilog.

Mi, tim projekta ,,Nejednakost kao praksa“ se zalažemo za mir u čitavom svetu i kolektivno se protivimo ratu u Ukrajini.
Devet tekstova na ovu temu naći će se na stranicama publikacije, a mi ćemo do tada, kroz naše kolektivno telo, nastaviti da pružamo otpor sistemima kojima i naše postojanje ne ide u prilog. S toga poručujem: ,,Beograde, Srbijo, vidimo se na asfaltu.“

Darko Dragičević
 

Nejednakost kao praksa - stranica projekta

Nazad