Ako niste iz Evropske unije (EU) ili Evropskog ekonomskog prostora biće Vam potrebna i viza. Vizu možete dobiti u nemačkoj ambasadi (ili nemačkom konzulatu) u Vašoj zemlji. Potreban Vam je i dokaz o samofinansiranju. Morate dokazati da imate dovoljno novca. Potrebno Vam je i zdravstveno osiguranje.

Već imate završene studije? Visokokvalifikovani stručnjaci i stručnjakinje imaju dobre šanse u Nemačkoj. Prevedite i overite svedočanstva iz Vaše zemlje. To Vam je potrebno za dozvolu za rad. Više informacija možete pronaći u tekstu Traženje posla.

U Nemačkoj postoje razne državne i privatne visoke škole. Sa maturom ili drugim dokazom o pravu na pristup visokom obrazovanju možete da studirate na nekom od univerziteta ili u nekoj visokoj školi strukovnih studija. Sa stručnom maturom možete studirati u nekoj visokoj školi strukovnih studija i izučavati samo određene predmete na nekom univerzitetu. Studije na visokoj školi strukovnih studija obično obuhvataju više praktične nastave nego na univerzitetu.

Na nemačkim visokim školama je obično steći tri vrste fakultetske diplome:

• Bačelor (bačelor odnosno osnovne studije)
• Master (Master studije)
• Državni ispit

U Nemačkoj postoji oko 20.000 studijskih programa. Možete studirati razne oblasti. Postoje i međunarodni studijski programi, na primer na engleskom jeziku. U potrazo ste za studijskim programom ili visokom školom? Baza podataka na internet stranici „Study in Germany“ pomoći će Vam u potrazi.

Većina univerziteta ima Akademsku službu za inostrane studente i studentkinje (skraćeno na nemačkom AAA). Naziva se i engleskim pojmom International Office. Ova služba i njeni zaposleni i zaposlene daju savete u vezi sa studiranjem u Nemačkoj.

Postoji sve više dualnih studijskih programa. Dualni studijski program sastoji se od studija na visokoj školi strukovnih studija i praktičnog rada u nekoj kompaniji. U takvom slučaju od te kompanije dobijate platu.

Za bačelor odnosno osnovne studije je obično potrebno svedočanstvo o završenoj srednjoj školi. To je svedočanstvo je dokaz o opštoj spremnosti za visoko obrazovanje ili svedočanstvo o stručnoj spremnosti za visoko obrazovanje. Master je drugi stepen akademskog obrazovanja. Master studije možete da upišete ako već imate diplomu osnovnih odnosno bačelor studija. Državni ispit se polaže samo za određene studijske programe. U njih  spadaju: medicina, prava, farmacija, hemijsko prehrambena tehnologija i, u nekim saveznim pokrajinama neki programi za zanimanje nastavnik odnosno nastavnica. Za ove programe studenti i studentkinje polažu državni ispit.

Kod stranih diploma visoka škola odlučuje da li imate dovoljno osnova za studiranje. Obratite se Akademskoj službi za inostrane studente i studentkinje (naziva se i: International Office) visoke škole u kojoj želite da studirate. Još niste sigurni gde biste želeli da studirate? Servisni centar „uni-assist“ će za Vas za mnoge visoke škole izvršiti proveru da li je moguće studirati u nekoj nemačkoj visokoj školi. Informacije možete pronaći na internet stranicama uni-assist.de i anabin.de. Konačnu odluka ipak uvek donosi dotična visoka škola.

U nemačkim visokim školama (univerzitetima i visokim stručnim školama) je neophodno da studenti i studentkinje veoma dobro znaju nemački jezik. Ako nemački nije Vaš maternji jezik, potreban Vam je dokaz o poznavanju nemačkog jezika. Najčešće je potreban Ispit nemačkog jezika za studiranje na nemačkim univerzitetima (skraćeno na nemačkom DSH) ili TestDaF. Moguće je da će postojati i dodatni uslovi, kao na primer određeni proseka ocena. Na nekim studijskim programima postoji ograničen broj mesta (Numerus clausus). Informišite se o ovome na odgovarajućoj visokoj školi.

Ukoliko Vaša diploma o završenom obrazovanju nije dovoljna za studiranje u Nemačkoj, morate da pohađate studijski koledž. Potrebno je da polažete prijemni ispit. Potrebno Vam je dobro poznavanje nemačkog jezika na nivou B1. Po završetku studijskog koledža polažete takozvani “Feststellungsprüfung”, odnosno ispit za utvrđivanje nivoa znanja i kvalifikacija. Studijski koledž najčešće traje dva semestra, ponekad i kraće. Nastava je besplatna, ali se plaća semestralni doprinos.

Za studijske programe najčešće postoje rokovi za prijavu. Zato se na vreme informišite ukoliko želite da studirate u Nemačkoj.

Akademska godina na nemačkoj visokoj školi obično ima dva semestra: zimski semestar i letnji semestar. Jedan semestar traje pola godine. Od toga oko dva i po meseca čini semestralni raspust. Letnji semestralni raspust je obično duži. Za vreme semestralnog raspusta nema predavanja ni seminara. Tada studenti i studentkinje često polažu ispite, pišu seminarske radove ili obavljaju praksu. Mnogi studijski programi počinju samo u zimskom semestru.

Koliko traju neke studije zavisi od više faktora. To zavisi od toga koji studijski program pohađate i da li uspešno polažete ispite. Za osnovne odnosno bačelor studije je obično potrebno 6 do 8 semestara. Za master studije su potrebna dodatna 2 do 4 semestra. Na kraju     piše se završni rad. Ponekad je potrebno odraditi i praktični deo. Za državne ispite je, u zavisnosti od programa, potrebno više vremena.

Studije obuhvataju različite sadržaje. Obično postoje predavanja i seminari. Predavanjima obično prisustvuje veliki broj studenata i studentkinja u jednoj velikoj prostoriji. Predavač govori o određenoj temi, a studenti i studentkinje slušaju i hvataju beleške. Seminarima obično prisustvuje manje studenata i studentkinja, a su oni interaktivniji od predavanja.

Školarina za studije zavisi od savezne pokrajine. Redovni bačelor i master studijski programi na državnim visokim školama su besplatni. Obično se plaća semestralni doprinos za studije po semestru. Ovaj doprinos pokriva troškove administracije, studentske službe i semestralne karte za prevoz. Na privatnim visokim školama trošk ovi su znatno viši.