U Nemačkoj živi mnogo ljudi iz drugih zemalja. Oni čine više od 20 posto stanovništva. Mnogi ljudi koji se sele u Nemačku, uče nemački kao strani ili drugi jezik. Nemački jezik je važan za njih, jer tako mogu da razgovaraju sa drugim ljudima. Tako lakše mogu da dođu do posla. Tako mogu bolje da razumeju nemačku kulturu. Ali je za njih važan i njihov prvi jezik, jezik porodice.

Nemački jezik je veoma važan za odrasle i decu. Njime mogu lakše da komuniciraju. Mogu lakše da nađu drugove i drugarice. Odraslima je nemački jezik potreban za posao i svakodnevicu, na primer za odlazak u kupovini ili u javnim institucijama. U mnogim institucijama postoje informacije na različitim jezicima. Može se dobiti i pomoć prevodioca ili prevoditeljke, koji govore i Vaš i nemački jezik i mogu da prevode, ukoliko nešto ne možete da kažete ili ne razumete. Deci je nemački jezik potreban za školu. Jezik se uči kroz slušanje, čitanje, govor i pisanje. Odrasli mogu da pohađaju integracioni kurs ili druge kurseve nemačkog jezika. Više informacija o tome naći ćete u tekstu “Integracioni kurs“.

Potreban Vam je redovan kontakt sa jezikom i mnogo mogućnosti za vežbu. Treba često da koristite nemački jezik. Najbolje u realnim situacijama, na primer prilikom odlaska u kupovinu. Razgovarajte često sa osobama kojima je nemački maternji jezik.

Deca nemački jezik najčečće nauče kroz igru i kontakt s drugom decom i odraslima, na primer u vrtiću ili u školi. Ta deca odrastaju dvojezično (bilingvalno). Čitanje knjiga naglas pomaže pri učenju nemačkog jezika.

Postoje različiti programi za vrtiće i osnovne škole, na primer pripremni kurs nemačkog jezika ili odeljenja za naprednije nivoe u učenju nemačkog jezika. Ako dete još uvek ne govori nemački u dovoljnoj meri, biće mu pružena pomoć. Postoje i savetovališta. Ona daju savete i informacije.

Vaša deca treba da umeju da govore i jezik svoje porodice. Tako će im biti lakše da brže i bolje nauče i druge jezike. Kroz jezik porodice takođe uče mnogo o kulturi i tradicijama svoje zemlje. U mnogim porodicama majka i otac pričaju isti jezik. U nekim porodicama to nije tako. U takvim slučajevima se preporučuje da svaki roditelj sa decom govori na svom jeziku porodice. Mogu deci da čitaju knjige, pevaju pesme ili da igraju igre sa njima. Mogu i da telefoniraju sa ostalim članovima porodice.

U velikim gradovima često postoje dvojezični vrtići ili internacionalne škole. Mnogi konzulati ili udruženja nude nastavu na jeziku porodice namenjenu školskoj deci. Deca uče da čitaju i pišu na jeziku porodice. Ona dobijaju informacije o životu i tradicijama u zemljama porekla. U nekim saveznim pokrajinama postoji podrška tim jezicima i u redovnim školama. Ova nastava se zove dopunska nastava na maternjem jeziku (skraćeno MUE).

Na internetu ćete naći mnogo ponuda kao što su na primer grupe za igranje za decu, sportska udruženja ili zajednički izleti. Tako i deca i roditelji mogu da redovno koriste jezik porodice i na drugim mestima.

• Pozitivan stav prema jeziku čini učenje lakšim.
• Otac i majka treba sa decom da pričaju svako na svom maternjem jeziku.
• Kod kuće koristite jezik porodice.
• Ne primoravajte decu da govore određeni jezik. Deca to ponekad ne žele, već pričaju samo onim jezikom kojim ona hoće. No i to može ponovo da se promeni.
• Pored jezika porodice, podstičite i nemački jezik.
• Savetovališta nude pomoć i podršku. Potražite ih na internetu, unesite u pretraživač “interkulturalno savetovalište” (na nemačkom „interkulturelle Beratungsstelle“) ili “višejezično savetovalište” (na nemačkom „mehrsprachige Beratungsstelle“).