U Nemačkoj postoji zaštita prava radnika i radnica: firma mora da se pridržava određenih pravila koja se tiču zdravlja i bezbednosti zaposlenih na radu. To na primer uključuje određenu radnu odeću, redovne pauze i radno vreme. U velikim firmama postoji predstavništvo zaposlenih, odnosno Savet preduzeća. Ukoliko imate neki problem, možete se obratiti savetu preduzeća. Savet preduzeća će zatim razgovarati sa Vašim pretpostavljenim odnosno pretpostavljenom.

Radno vreme zavisi od Vašeg zanimanja i Vašeg ugovora o radu (pogledajte tekst „Stupanje u radni odnos“). Ukoliko na primer radite kao medicinski tehničar odnosno tehničarka, radićete u smenama: ponekad ujutru, ponekad uveče ili noću.

Ukoliko radite kancelariji najčešće ćete imati fiksno radno vreme. Počinjete ujutru, a radni dan završavate nakon 8 ili 9 sati rada. U kancelarijama često postoji i klizno radno vreme, to znači da ujutru možete početi da radite i u 8 i u 9 sati, a dan možete završiti i ranije i kasnije. Za svako radno mesto je obavezna najmanje jedna pauzu, to je često pauza za ručak od 30 ili 60 minuta. Sve više poslodavaca omogućava delimični rad od kuće (takozvani Home-Office). Uobičajeno radno vreme je između 38 i 40 radnih sati nedeljno. Postoji i mogućnost rada sa nepunim radnim vremenom, na primer na 50%, što je oko 20 sati nedeljno. Ovo je pogodna opcija za osobe koje imaju decu ili se dodatno bave samostalnom delatnošću. U Nemačkoj postoji minimalna zarada: poslodavci ne smeju da plaćaju zaposlene manje od 12,41 evra po satu (podatak je aktuelan za 2024. godinu).

Svaka zaposlena osoba ima određeni broj dana godišnjeg odmora u kalendarskoj godini. Za godišnji odmor je potrebno da se podnese zahtev, a potrebno je da Vaš pretpostavljeni odnosno pretpostavljena taj zahtev odobri. Dane odmora možete rasporediti tokom cele godine. Često jeste moguće uzeti odmor onda kada želite. Ponekad, međutim, nije moguće dobiti odmor, jer ima mnogo posla u firmi. Ponekad morate da uzmete odmor u vreme kada cela firma ide na kolektivni godišnji odmor. Tokom odmora i dalje primate svoju platu/zaradu.

Ukoliko se razbolite, morate odmah da obavestite svog poslodavca i da se javite da ste bolesni. To se zove prosto javljanje da ste se razboleli. Poslodavci lekarsku potvrdu obično traže tek nakon tri dana bolesti, dakle od četvrtog dana (pogledajte tekst „Zdravlje“). Ponekad poslodavci lekarsku potvrdu traže i ranije. Možete otići u lekarsku ordinaciju ili pozvati telefonom: U većini slučajeva se svom lekaru odnosno lekarki možete javiti da ste bolesni i telefonom. Onda Vaš lekar odnosno lekarka elektronskim putem unose prijavu bolesti Vašem zdravstvenom osiguranju. Zatim i poslodavac taj podatak može da vidi online. Ovo važi za osobe sa državnim zdravstvenim osiguranjem. Ukoliko imate privatno zdravstveno osiguranje, potrebna Vam je lekarska potvrda u papirnoj formi. Taj izveštaj zatim morate sami dalje da predate.

Za neka zanimanja morate da nosite radnu odeću, na primer na gradilištu radi zaštite od povreda. Ponekad nosite i uniformu, na primer ako radite na aerodromu. Ili morate nositi majicu sa logotipom Vaše firme. Tako klijenti i klijentkinje znaju da ste Vi zaposleni odnosno zaposlena te firme.

Ukoliko više ne možete ili ne želite da radite za svoju firmu, morate da raskinete ugovor odnosno da date otkaz. Otkaz se uvek daje u pisanoj formi. Postoji i otkazni rok. Uobičajeni otkazni rok je 3 meseca. Poslodavac takođe može da Vama uruči otkaz. I u ovom slučaju otkazni rok je obično 3 meseca. Da li Vam još traje probni rad? Za vreme trajanja probnog rada otkazni rok je obično kraći, najčešće 2 do 3 nedelje. Ukoliko niste saglasni sa raskidom ugovora koji Vam je uručen, imate 3 nedelje da podnesete žalbu.

Dobili ste otkaz ili Vaš ugovor na određeno vreme ističe? Morate na vreme da se prijavite u Zavodu za zapošljavanje najpre kao osoba koja traži posao, a zatim i kao nezaposlena osoba. Tada možete da podnesete zahtev za novčanu pomoć za nezaposlene i po pravilu ćete dobiti novac. Koliko novca ćete dobijati i koliko dugo, to zavisi od mnogih faktora. Ukoliko ste sami dali otkaz, Zavod za zapošljavanje Vam može odrediti privremenu blokadu. To znači da u prvo vreme nećete dobijati novčanu pomoć za nezaposlene.

Ukoliko ste već završili stručnu obuku ili studije i imate određeno radno iskustvo, možete se dodatno usavršavati. Na taj način produbljujete, proširujete ili osvežavate svoje znanje i veštine. Preko Saveznog zavoda za zapošljavanje možete se informisati i pohađati obuke za usavršavanje. Narodni univerziteti takođe imaju široku ponudu kurseva. Često i firme nude mogućnosti za dalje usavršavanje. Pitajte svog poslodavca za dodatne informacije.

Radite samostalno kao frilenser ili kao frilenserka? Tada sami možete da odlučite kada, gde i kako ćete raditi. Možete raditi od kuće, u takozvanom Home-Office-u, ili iznajmiti sopstvenu kancelariju.

Želite da osnujete preduzeće i da imate svoje zaposlene? U tom slučaju morate da registrujete delatnost u Poreskoj prijavi ili u Agenciji za privrednu delatnost. Morate i da obratite pažnju na određena prava i obaveze (pogledajte odeljke u ovom tekstu: „Zaštita prava radnika i radnica“, „Radno pravo: Radno vreme, odmor i bolest“ i „Raskid ugovora“).

Ne zaboravite na važna osiguranja za Vaše preduzeće i za Vaše zaposlene. Mnoge korisne informacije možete pronaći na portalu za pokretanje posla (na nemačkom: Existenzgründungsportal).